• Karakačanska ovca
  • 29.12.2018. 12:30

Autohtona karakačanska ovca i dalje opstaje u Srbiji

Na Staroj planini se još može naći karakačanska ovca, retka autohtona rasa Balkana. Porodica Ivanov iz Dimitrovgrada uzgaja ove ovce, čija vuna ima izuzetne termoizolacione osobine, a takođe i balkanske magarce, čije mleko jača imunitet.

Foto: Sergej Ivanov
  • 1.643
  • 878
  • 1

Karakačanska ovca je autohtona rasa južnog i centralnog Balkana, nastala tokom viševekovnog seljenja po planinskim pašnjacima širokog prostora, koji obuhvata delove Srbije, Grčke, Bugarske, Makedonije i Albanije. Vrlo je otporna, nezahtevna, potpuno prilagođena na lokalne ekološke i klimatske faktore. Naziv je dobila po Karakačanima, nomadskom plemenu grčkog porekla, a koje je većinsko slovensko stanovništvo zvalo Crnovunci ili Кaravlasi.

Karakačanske ovce u Srbiji otkrivene slučajno

Sergej Ivanov, doktor veterinarske medicine iz Dimitrovgrada i vlasnik porodičnog gazdinstva koje se bavi uzgojem i prodajom proizvoda od karakačanske ovce, jedan je od retkih koji se bori za očuvanje ove rase u Srbiji. O počecima rada kaže:

"Do 2005. godine smatralo se da je nestala sa područja Srbije, ali sam je slučajno našao na planini Čemernik. gde su u selu Mlačište u opštini Crna Trava, dve starice, sestre Mitrović, čuvale jedno stado od oko 30 životinja. Ova rasa je u Srbiji opstala zahvaljujući njima i amanetu koje su dobile od roditelja. Od njih smo kupili nekoliko grla, a zatim nastavili potragu u tom delu Srbije i ubrzo zajedno sa prijateljem Milutinom Nikolićem uspeli da sakupimo jedno stado od stotinak grla u tipu karakačanske ovce".

Danas u Srbiji ima oko 300 grla ove rase. Može se naći uglavnom na području Stare planine (selo Kamenica, opština Dimitrovgrad, selo Visočka Ržana, grad Pirot) i Bosilegrada, a u manjem broju na području Кragujevca, Osečine i Velikog Gradišta. Njena brojnost je veća u Bugarskoj i Grčkoj, mala grupa se nalazi u Makedoniji, tako da ima status prekogranične rase.

Ovca
Danas u Srbiji ima oko 300 grla ove rase

Vuna odlično čuva toplotu

Osim izuzetne otpornosti i izdržljivosti, ovu rasu karakterišu kombinovane proizvodne osobine, kasnostasnost, male telesne dimenzije i relativno zadovoljavajuća količina mleka u iznosu od oko 30 litara po odbijanju jagnjadi. Posebna karakteristika je tamno braon boja runa, što je u vezi i sa nazivom rase, a o kvalitetu vune Ivanov kaže:

"Vlakna imaju izuzetna termoizolaciona svojstva, značajno je toplija od vune ostalih uvoznih rasa ovaca. U to su se mogli uveriti svi koji su nosili odeću od vune ove ovce. Vlakna su grublja od vune ’finorunih’ rasa, tako da je dobro ispod džempera nositi košulju, kako se ne bi osetilo bockanje. Od jedne ovce dobije se od kilogram do kilogram i po vune, a nakon pranja, vlačenja i predenja od te količine oko pola ostane za predivo".

Čarape i džemperi za održivo očuvanje rase

Proizvodnja vune kao sirovine nije rentabilna, a rešenje za ovaj problem porodica Ivanov našla je u proizvodnji i prodaji gotovih odevnih predmeta. Vuna se ne boji, tako da ispletena odeća ima prirodnu boju, a nijanse se dobijaju korišćenjem bele vune pirotske ovce.

"Naše gazdinstvo organizuje izradu odevnih predmeta, koje u saradnji sa nekoliko vrednih i umešnih pletilja nudimo onima koji su svesni prednosti korišćenja vune, kao zdravog i prirodnog materijala. Tako očuvanje naših autohtonih rasa postaje održivo, a doprinosimo i seoskoj ekonomiji. Cena jednog para čarapa je 600 dinara, a cena džempera je od 3.500 do 6.000 dinara, u zavisnosti od količine materijala i složenosti izrade", otkriva Sergej Ivanov.

Čarape se prodaju u lepo dizajniranim futrolama, tako da mogu biti koristan poklon, ili promotivni materijal za firme. Tako se ova rasa i promoviše. 

Džemper
Cena džempera je od 3.500 do 6.000 dinara

Magareće mleko za zdravlje i imunitet

Pored karakačanske ovce, porodica Ivanov bavi se uzgojem i balkanskog magarca, balkanske koze i domaćeg brdskog konja. Stočarska proizvodnja se obavlja na dve lokacije, jedna je u selu Кamenica, u Parku prirode Stara planina, a druga je u neposrednom okruženju Dimitrovgrada, na brdu Кozarica. Gazdinstvo trenutno ima u vlasništvu preko 40 magaraca, kao i oko 150 ovaca. Od 2015. godine, najveći udeo u prihodu gazdinstva ostvaruje se od proizvodnje i prodaje magarećeg mleka.

"Skoro svi članovi porodice rade na gazdinstvu. Normalno da ja provodim najviše vremena u radu oko životinja, ali pomažu i deca, kao i rodbina kada ima više sezonskog posla. Za sada nema zaposlenih radnika sa strane, ali planiramo da, zbog povećanog obima posla oko ovaca, uposlimo nekog ko bi pomagao kada krene sezona jagnjenja. Za 11 meseci u 2018. godini, proizveli smo oko 700 litara magarećeg mleka, od desetak muznih magarica. Mleko prodajemo samo na gazdinstvu, jer se pasterizacijom uništava značajan deo enzima i imunoglobulina. Magareće mleko uglavnom se koristi kao dodatak u ishrani u cilju podizanja imuniteta, naročito u tretmanu različitih respiratornih smetnji i ulceroznog kolitisa", ističe Ivanov.

Agroturizam je plan za budućnost

Budućnost svog gazdinstva Ivanov vidi u efikasnijem spoju stočarske proizvodnje i agroturizma: "Na prostoru od 6-7 hektara oko farme želimo da napravimo 'park starih rasa', gde bi posetioci, osim magaraca i karačanske ovce, mogli da vide i druge stare, autohtone rase, da probaju njihove proizvode. Najviše bismo se usmerili na školske ekskurzije, ali i turiste iz Sofije, koja se nalazi na svega 60 kilometara od Dimitrovgrada".


Povezana stočna vrsta

Konjarstvo

Konjarstvo

Konj predstavlja životinju od koje je u prošlosti najviše zavisio napredak ljudske civilizacije, pa je imao najveću i najraznovrsniju upotrebu. Ljudi su domestikacijom konja... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Sergej Ivanov Dimitrovgrad Karakačanska ovca Autohtona rasa Stara planina Balkanski magarac Balkanska koza Domaći brdski konj Čarape Džemper


Autor

Dejan Maksimović

Dejan Maksimović

Veterinar, zaposlen u agenciji za konsalting i saradnik nevladine organizacije Ekološki centar "Stanište" iz Vršca.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi