Beli luk za zdraviju živinu

Živinarska proizvodnja je najbrži način dobijanja kvalitetnih proizvoda animalnog porekla (jaja i meso). Savremena brojlerska proizvodnja je visoko intenzivna, gotovo fabrička i kao takva se veoma oslanja na kvalitetnu hranu, visokoproizvodne linijske hibride, tehnički napredne objekte i visoko mehanizovane procese.

Dodaci u ishrani živine

Kako bi se održala visoka proizvodnja, u hranu se dodaju određeni aditivi (dodaci) koji imaju različite funkcije. Ti dodaci uključuju antibiotike, kokcidiostatike, enzime, antioksidante, pigmente (boje), arome i razne vezivne supstance i njihova uloga je da se poveća konzumiranje i konverzija hrane kako bi se pospešio rast brojlera. Njihovom upotrebom se takođe smanjuju uginuća, ali i troškovi lečenja. Ovi aditivi su često tema naučnih rasprava budući da potencijalno mogu biti štetni. Generalni trend u stočarstvu je da se upotreba antibiotika svede na najmanju i najnužniju moguću meru, a od 2006. godine u Evropskoj Uniji važi zabrana dodavanja antibiotika u hranu za životinje. Zbog toga se traže prirodne zamene, jednako efikasne kao i sintetički proizvodi.

Zamena antibiotika drugim biološki aktivnim supstancama u ishrani životinja je veoma aktuelna tema. U svetu, ishrana brojlera i koka nosilja se oslanja na veću upotrebu probiotika, prebiotika, začinskog i aromatičnog bilja, organskih kiselina, kvasaca i drugih prirodnih dodataka. Među trenutno dostupnim hranivima koja se koriste u živinarstvu, zamena se može naći u određenim biljkama i začinima. Kao jedna od mogućih prirodnih alternativa sve češće se u naučnim radovima može naći beli luk.

Delotvorna svojstva belog luka

Beli luk sadrži oko 17% proteina, 0,8% masti, 3% minerala, bogat je u vitaminima B kompleksa (B1, B2 i B3), ali i u enzimima. On je veoma bogat u aromatičnim uljima, koji stimulišu varenje i pozitivno utiču na respiratorni sistem živine. Beli luk je od davina poznat kao začin i biljni preparat koji utiče na prevenciju i lečenje mnogih bolesti, od različitih infekcija pa sve do bolesti srca. Beli luk poseduje i antimikrobne osobine.

Savremena medicina smatra beli luk biljkom koja ima antikancerogeno, antibiotsko, antioksidansno dejstvo. Beli luk takođe podstiče razvoj i jačanje imuniteta, pomaže kod raznih upalnih procesa, zatim ima hipoglikemijske osobine i štiti srce i krvne sudove. Takođe, on snižava nivo holesterola u krvi. Zbog svojih brojnih pozitivnih osobina na ljudsko zdravlje, naučnici su ga uključili i u ishranu životinja. I to sa velikim uspehom.

Beli luk u ishrani živine

Beli luk se koristi već skoro pola veka u ishrani živine i svinja. Primećeno je da živina kojoj se daje beli luk bolje napreduje, efikasnije koristi hranu, povećana joj je nosivost (čak i do 10%) i kvalitet jaja (niži nivo holesterola), ali i sama grla su otpornija zbog jačanja imunog sistema i smanjenja nivoa holesterola u krvi.

Beli luk se živini daje osušen i samleven, umešan u kompletnu smešu koncentrata ili u premiks. Zbog svog jakog mirisa živina se mora navikavati na ovo hranivo. Koncentracija belog luka u hrani za živinu varira u zavisnosti od efekata koji se žele postići. Iako koncentracija belog luka u hrani varira, primećeno je da se već sa 0,3% belog luka u hrani postižu veoma dobri rezultati. Udeo belog luka može ići i do 5%, ali već preko toga se ne postižu zadovoljavajući efekti.

Sve su ovo razlozi zbog kojih se svakako veća pažnja treba posvetiti ovoj magičnoj biljci, a ukoliko i vi koristite beli luk u ishrani svojih životinja, slobodno to podelite sa nama.

Foto: bigstockphotos.com;nimnull

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor