Treba zaključiti da su pojedine rutinske operacije na domaćim životinjama vrlo važne za njihovo zdravlje, ali su i pokazatelji ekonomskih momenata ili trendova u svetu poljoprivrede, koji životinji može promeniti životni tok ili same odlike.
Mada je odstranjivanje jajnika kod krmače, višak sisa kod junica ili jednostavan ultrazvučni pregled nešto na šta veterinari svakodnevno nailaze, te hirurške intervencije nikako ne smeju biti olako shvaćene i odrađene, a često mogu biti i pokazatelj onoga čemu se teži u stočarskoj proizvodnji ili svetskom trendu u agraru.
Sredinom maja, u organizaciji veterinarske stanice "Dejan Vet" iz Aranđelovca, odnosno Dejana Aleksijevića, oko 25 studenata 5. i 6. godine Veterinarskog fakulteta u Beogradu u pratnji dva profesora i asistenta mogli su da vide neke od čestih, ali delikantnih zahvata na domaćim životinjama gazdinstava šumadijskih seljaka.
"Na imanju u Kopljarima rađene su dve intervencije: obezrožavanje jedne krave, koja je polomila rog pre tri ili četiri godine, a koji je počeo krivo da raste i da smeta desnom oku i ostranjivanje par sisa kod jedne junice koja ide u laktaciju. Nepravilno srastao rog ugrožavao je oko i očnu duplju, pa smo ga odstranili, a onda smo na istom imanju odradili još jednu intervenciju", uvodi nas veterinar Dejan Aleksijević.
Profesor doktor Petar Milosavljević, koji je vodio ove zahvate, objasnio je da onim junicama koje imaju višak sisa na vimenu, a koje treba da ostanu u priplodu, treba ukloniti.
"Višak sisa na vimenu je nešto što se smatra i estetskom greškom i manom koja se genetski prenosi, a koja kasnije ima i neke konsekvence po kvalitet mleka, odnosno krava će dati mleko lošeg kvaliteta", kaže Milosavljević.
Petar Milosavljević sa studentima
Ovaj profesor dodaje da je poželjno ukloniti višak, jer bi on kasnije u životu doveo do upale:
"Oko 20 do 30 odsto ili dve od 10 junica sigurno imaju višak sisa bilo gde u Srbiji. Da do toga ne dođe, najpre moraju voditi računa oni koji rade u centrima za osemenjavanje, naročito distributeri semena. Kada se bik ocenjuje, odnosno kvalitet negovog potomstva, 25 odsto ocene odnosi se na kvalitet vimena, jer se podrazumeva da ne bi trebalo da ima više od četiri sise", kaže Milosavljević i nagoveštava da je to evropski trend - da se što više forsira genetika, dajući primer obezroženih krava.
Višak sisa jeste mana, koju je najbolje ukloniti u uzrastu pre gravidnosti, zbog anestezije i manipulacije sa životinjom.
Kada su hirurške operacije u pitanju, profesori objašnjavaju da se česte intervencije ne smeju smatrati rutinskim i da student-veterinar u svaku ulazi sa maksimalnom opreznošću, a to se odnosi i na vlasnike životinja.
"Na jednom poljoprivrednom gazdinstvu u blizini sela Stojnik rađeno je hirurško uklanjanje jajnika kod krmače. Ono se radi preventivno u cilju sprečavanja polnog žara kod krmače, da više ne bi imala potomstvo, kako bi se uvela u tov i tako ekonomski iskoristila", kaže asistent na katedri za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje Veterinarskog fakulteta Miloje Đurić.
Ovaj asistent naveo nam je još jednu značajnu informaciju tokom ultrazučnog pregleda kod krava na jednom stočarskom imanju u Orašcu, kad su u pitanju rutinske operacije ili intervencije kod domaćih životinja:
"Ono što treba naglasiti jeste da poenta same dijagnostike ultrazvuka nije uvideti koje su krave steone, nego koje nisu. Krave u proseku imaju jedno tele godišnje, međutim kod visokomlečnih krava te granice su pomerene, jer se dosta energije posvećuje proizvodnji mleka, pa su jajnici nekad u problemu".
Foto: Julijana Kuzmić
Tagovi
Autorka
