Zbog problema na tržištu i saveta profesorke, odabrali su novi put za svoju proizvodnju.
Poslednjih nekoliko godina Vera Tadić iz Deronja bavi se stočarstvom i proizvodnjom sireva. Kako bi mleko bilo što kvalitetnije vodi računa o ishrani krava koje ne jedu silažu nego idu na ispašu i dobijaju kvalitetne obroke.
Roditelji Vere Tadić godinama se bave stočarstvom, te nije ni čudo što se ona opredelila za stočarstvo na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Zajedno sa suprugom 2021. godine preuzela je dobar deo poslova u štali punoj krava, bikova i teladi. Opredelili su se da polako poboljšavaju kvalitet grla te da stvore genetski materijal koji će se iz godine u godinu poboljšavati.
Tada su dnevno proizvodili više od 500 litara mleka, a poslove na farmi koju su nazvali "Manir" uvek su obavljali sami. Vera je od početka primenjivala znanje stečeno na fakultetu, tako da su veći deo mleka prodavali, a od ostatka pravili sireve, kajmak, jogurt.
Međutim, ubrzo je nastao problem na tržištu, mlekara koja im je otkupljivala mleko sa njima je prekinula saradnju.
"Sa drugim mlekarama nismo mogli naći zajednički jezik, te je pitanje kome prodati toliko mleko ostalo bez odgovora", rekla nam je naša sagovornica objašnjavajući da je dobar savet tada dobila od svoje profesorke dipl. Ing. Snežane Glamočić koja joj je pomogla i uputila je kako da nastavi posao.
"Doneli smo odluku da prodamo većinu krava, a ostavimo šest najboljih koje su davale mleko odličnog kvaliteta. Rešili smo da imamo manju količinu mleka, ali da ga prerađujemo i pravimo sireve. Dnevno imamo oko 140 litara mleka. Godinu dana smo isprobavali različite verzije i stvarali uslove da osposobimo komoru za zrenje sira bez čega ne bi mogli razvijati posao", objasnila je naša sagovornica.
Tadićeva je svakodnevno pravila sireve i komora se lagano počela puniti proizvodima dobijenim na sasvim prirodan, tradicionalan način, bez aditiva i hemijskih supstanci, sa potpuno prirodnim postupkom tokom zrenja, bez premaza i zaštita.
Sada imaju nekoliko vrsta sireva, rolovani, sveži sir koji ne ide u komoru, a dodaje mu se pored drugih začina i tucana začinska paprika, zatim kačkavalj koji se stavlja u kalupe i zri oko dva meseca tokom kojih menja teksturu, miris i ukus.
Pripremaju još jednu vrstu sira veoma sličan pivničkom - to je trapist i zrenje traje 21 dan, vakumski je upakovan i zadržava belu boju. Takođe imaju i sir u tipu parmezana koji dozreva najmanje šest meseci. Postoje i brojne varijante sireva sa dodacima poput koprive, belog luka i raznih začina.
"U fazi smo ispitivanja, stičemo iskustvo, svesni smo da ne može ništa preko noći, potrebno je vreme i naravno rad", rekla nam je naša sagovornica i dodala da su u cilju poboljšanja kvaliteta mleka, a samim tim i sira izbacili silažu iz ishrane. Krave tokom leta pasu, a tokom zimskog perioda praktikuju koncentrovanu hranu, livadsko seno i detelinu.
Naša sagovornica nam je objasnila da pored farme i promocije sireva lagano razvijaju i unapređuju salašarski život kroz ugostiteljski objekat i da imaju velike planove.
"Cilj nam je da svi na našem salašu osete tu draž i lepotu seoskog života, da vide kako se muzu krave, kako se pravi sir, da ih bude petlovi i da jedu pravu domaću salašarsku hranu", rekla je Tadićeva.
Tagovi
Autorka
