U Srbiji ima oko 250.000 koza. Najviše ih je u istočnim i južnim krajevima zemlje. U poslednje vreme ova grana stočarstva se sve više razvija i u Vojvodini. Država subvencioniše uzgoj koza sa 7.000 dinara po grlu. Uz to, proizvođači mogu da računaju na premiju za mleko od 7 dinara za litar.
Ulazak u kozarstvo je isplativ posao samo uz osiguran plasman mleka i sira. Rajko Varadinac, iz Kumana, do nedavno se bavio uzgojem ovaca, ali je u međuvremenu odlučio da se preorijentiše na kozarstvo. Kako u šali kaže kod nas se uvek govorilo da je koza "sirotinjska krava", ali je i pored toga on rešio da se oproba u kozarstvu.
"Pre četiri godine kupio sam prvih jedanaest koza od jednog uzgajivača iz Lazareva. Iste godine sam uzeo i jarca sa pedigreom. Danas na muži imam 30 grla koza, rase alpino. Jarac je dobio pehar Novosadskog sajma i on je šampion ovogodišnjeg sajma poljoprivrede", objašnjava Varadinac.
Ovaj stočar ističe da je stanje u kozarstvu teško, kao i u svakoj drugoj grani poljoprivrede. On smatra da je ova grana stočarstva nepravedno zapostavljena u odnosu na govedarstvo, pa čak i ovčarstvo. Poslednjih nekoliko godina, kako tvrdi, situacija se pomalo popravlja, a Varadinac se nada da će biti još bolja.
Najveći problem sa kojim se suočavaju uzgajivači koza jeste otkup mleka. Tamo gde ga ima, cena je zadovoljavajuća.
"Plasman mleka nije organizovan. Mi nemamo gde da ga prodamo. Ja imam sreće da u delu Banata u kojem živim, a tu pripadaju i Novo Miloševo, Sajan i Kikinda, postoji mlekara koja otkupljuje kozije mleko. Reč je o mlekari u Srbobranu. Tri godine unazad imam korektnu saradnju i nadam se da ćemo i ovu godinu uspešno završiti", naglašava Varadinac.
Kako kaže to koliko mleka može tokom dana da se dobije od koza zavisi od mnogo faktora. U periodu kada jarići sisaju koza ima najviše mleka.
"Mogu da kažem da dnevno, u laktaciji, dobijam 2,5-3 litre mleka po grlu. Laktacija kod koza traje od 250-300 dana godišnje. To znači da po kozi godišnje može da se dobije negde od 750 do 900 litara mleka, što je zadovoljavajuće. Cena kozijeg mleka je 47 dinara po litru. Nama, koji proizvodimo i prodajemo, ona je uvek niska, a otkupljivačima uvek je visoka. Po meni, ova cena je minimum ispod kojeg ne bi trebalo ići, zbog rentabilnosti proizvodnje", kaže Varadinac.
Rajko tvrdi da je najveći problem neorganizovanost uzgajivača koza. Prema njegovim rečima, prosperitet može doneti samo zajednički nastup na tržištu.
"Tako udruženi bili bismo interesantni mlekarama. Međutim, problem je to što nemamo poverenja jedni u druge. Mi koji se bavimo odgojem koza imamo problem i šta da radimo sa muškim jarićima. Cena jarića je 250 dinara po kilogramu. Ženski jarići se prodaju po ceni od 100-200 evra. Svake godine proširujem stado, a moram da radim i takozvani remont stada. Neka grla moraju na klanje, dok je nekima je neophodno lečenje. U narednom periodu planiram da proširim proizvodnju do maksimalno 50 koza", naglašava Varadinac.
Kozarstvo je isplativo samo ako su proizvođači u potpunosti posvećeni ovom poslu. Ipak, najvažnije je da postoji tražnja za proizvodima koje nude.
"Ishrana koza nije komplikovana. Za gajenje ovih životinja nisu potrebni nikakvi posebni objekti. Za one koji razmišljaju da li da počnu da se bave kozarstvom, savet je da kupe onoliko koza koliko njihovog mleka, sira, kiselog mleka mogu da prodaju. Za ozbiljnu proizvodnju dovoljno je dvadesetak grla. Naglašavam, samo ako postoji tržište za plasaman proizvoda", kaže Rajko.
I Aleksandar Mitić, iz Svrljiga, ističe da se poslednjih godina u ovom delu Srbije sve više ljudi interesuje za kozarstvo. Kako kaže na njegovom gazdinstvu ima 130 koza alpino rase i one su na ispaši cele godine.
"Kozarstvom se bavimo već 10 godina, to je porodični posao. Proizvodimo kozije mleko, a pravimo i sir. U proseku dnevno dobijamo 250-300 litara mleka. Poslednjih godina povećava se interesovanje za bavljenjem kozarstva. Mogu vam reći da je to težak posao i velika obaveza. Cela porodica je uključena u ovaj posao", naglašava Mitić.
Porodica Mitić sada ima organizovan otkup mleka. To je jedan od razloga zbog kojeg planiraju ozbiljno da prošire farmu.
"Mleko plasiramo jednoj mini mlekari koja se nalazi u našoj okolini. Otkupna cena kozijeg mleka je 50 dinara po litru. To je neka rentabilna cena. A tu je i premija od 7 dinara po litru. Po umatičenom grlu subvencije su 7.000 dinara", objašnjava Aleksandar.
On dodaje da njegova porodica planira da poveća broj koza u naredom periodu i naprave farmu od 1000 grla.
"Zasada nemamo uslove za to, ali se nadamo da ćemo polako dostići cilj. Za to nam je, pre svega, potrebno mnogo novca. U ovm poslu, kao i generalno u stočarstvu i u poljoprviredi veoma je važna podrška države", napominje Mitić.
Uzgajivači koza u Srbiji suočavaju se sa još jednom poteškoćom, nedostatkom kvalitetnih grla. Razlog je krvno srodstvo većine koza u zemlji. U najvećem broju slučajeva reč je o ukrštenoj krvi, pa retko može da se nađe kvalitetno grlo, kažu uzgajivači ovih životinja. Da bi se takva situacija prevazišla potrebno je uvesti izvestan broj priplodnih mužjaka, a njihova cena nije mala.
Foto: congerdesign/Pixabay; Jasna Bajšanski
Povezana stočna vrsta
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Govedari Srbije: Fiktivne krave u registru, prijavljuju lažnu krađu da bi opravdali papire
Stočari će pre dobiti subvenciju, nego pravu cenu sirovine?
Skočila cena prasića u Podrinju, jaganjci najskuplji u Pirotu
Mega farma u Saudijskoj Arabiji: Usred pustinje krave daju 800.000 litara mleka dnevno
Sa krave na kravu - virus ptičjeg gripa se prenosi i u mleko
Mega farma u Saudijskoj Arabiji: Usred pustinje krave daju 800.000 litara mleka dnevno
Joca Ilić gaji svinje mangulice: Mast i slanina, ali i "prženica" kao poseban vranjski delikates
Vakcina protiv ptičjeg gripa nije dovoljna zaštita - šta je još potrebno uraditi?
