Deratizacija u stočarskim objektima - kako je obaviti?

Deratizacija je skup mera i postupaka koji se izvode u cilju regulacije populacije štetnih glodara u različitim, pa tako i u stočarskim objektima. Red Rodentia broji više od 2.500 vrsta glodara, a najvažniji su: Crni pacov (Rattus rattus) i Sivi pacov (Rattus norvegicus).

Njen značaj je najpre epidemiološko-epizootiološki, jer su glodari mehanički ili biološki vektori (prenosioci) za mnoge zarazne bolesti domaćih životinja, kao što su: leptospiroza domaćih i divljih životinja, bruceloza domaćih životinja, besnilo (prenose ga i glodari zaražavajući pse i mačke), botulizam (prenosioci glodari i dr.), TBC (tuberkuloza), pastereloza peradi i goveda, trihineloza domaćih životinja (svinja). Mnoge bolesti su i zoonoze (bolesti koju čovek dobija od bolesnih životinja), a najrasprostranjenija je trihineloza.

Ekonomski značaj je u tome što glodari prave štetu,  jedu stočnu hranu, rasturaju i prljaju namirnice.

Metode deratizacije

Koju ćemo metodu deratizacije primeniti zavisi od broja i vrste glodara, kao i vrste objekta.

Preventivne se preduzimaju pre pojave glodara i njima stvaramo nepovoljne uslove za njihovo razmnožavanje. To su agrotehničke, higijenske i građevinsko-tehničke mere (prvo žica sa malim okcima, pa preko beton) i tehnološko manipulativne mere (čišćenje, pranje i dezinfekcija objekata).

Kako najbolje dezinfikovati svinjac?

Metode za hvatanje i uništavanje glodara mogu biti mehaničke, fizičke, biološke i hemijske. Mehaničke metode su  mišolovke (pacolovke) i lepljive mase. Fizičke su toplota, ultrazvuk (elektronski uređaji) i električna energija (električne žice pod naponom u zamkama). Biološke predstavljaju svi prirodni neprijatelji glodara (mačke, psi, mungosi, lisice, ptice grabljivice, sove) i patogeni mikroorganizmi.

Hemijske metode se najviše primenjuju, a one su:

• brzi otrovi - koriste se retko zbog mogućih trovanja ljudi i životinja. To su cink - fosfid i strihnin (najjači otrov);
• spori otrovi su otrovi prve generacije (zbog neophodne višekratne upotrebe i rezistencije glodara su izbačeni, oni su na bazi inadiona i kumarina) i druge generacije (na bazi bromadiolona, difenakuma, brodifakuma) koji se češće koriste jer se efekti postižu posle jednokratne konzumacije mamka od strane glodara. Najtoksičniji je brodifakum (antikoagulant-sprečava zgrušavanje krvi), zatim ostali rodenticidi. Posledično deluju na unutrašnje i spoljašnje krvarenje glodara i njihovo uginuće;
• hemosterilanti legla zbog poremećaja stvaranja mleka kod ženki;
• repelenti - sredstva koja odbijaju glodare - multifunkcionalni i ultrazvučni repelenti.

Rodenticidi za suzbijanje glodara

Ovi biocidi služe za suzbijanje i smanjenje populacije štetnih glodara. Ovakva, hemijska borba sa letalnim (smrtnim) ishodom danas je osnova postupaka kontrole glodara u stočarskim objektima. Većina rodenticida je u obliku čvrstih mamaca.

Postavljaju se u vidu granula, peleta, rasutih mamaca, paste, komada, na mestima kuda se glodari kreću (najčešće duž zidova) ili na mestima gde se najčešće pojavljuju. Zaštitne rukavice su obavezne prilikom postavljanja. 

Mogu biti antikoagulanti (prva generacija su derivati kumarina i indadiona, a druga generacija su brodifakum - najtoksičniji, bromadiolon i difenakum) koji dovode do sprečavanja koagulacije, oštećenja krvnih sudova i njihove povećane propustljivosti sa posledičnim krvarenjem i smrti glodara.

Glodari sve brojniji - najveće štete u usevima uljane repice i lucerištima

Druga vrsta su hemosterilanti koji izazivaju privremeni ili trajni sterilitet kod oba pola glodara, a mogu biti steroidni (mestranol, kvinestrol), nesteroidni (alfa-hlorhidrin) i estrogeni.

Nakon uspešno sprovedenog postupka deratizacije u stočarskim objektima, obavezno je detaljno čišćenje mesta na kojima su rodenticidi bili i obavezno neškodljivo uklanjanje uginulih glodara.