Dobar protok vazduha i prilagođena ishrana smanjuju toplotni stres kod krava

Optimalna temperatura vazduha za mlečne krave kreće se od 12 do 16°C, a ona iznad 24 °C uzrokuje toplotni stres. Tada se znatno smanjuje uzimanje hrane i proizvodnja mleka, a iznad 35 °C nastupa opšti poremećaj fizioloških funkcija. 

On se može prepoznati po povećanoj frekvenciji disanja, pri čemu je normalna vrednost od 30 do 50 udisaja u minuti. Veća frekvencija ukazuje na veći toplotni stres, što dovodi do manjeg unosa hrane, smanjene proizvodnje mleka, povećanog broja somatskih ćelija i problema sa plodnošću.

Toplotni stres mogu umanjiti ventilatori koji će poboljšati protok vazduha, čak i u starijim zgradama, piše Wochenblatt. 

Prirodno strujanje vazduha nije dovoljno?

Obično se štale za mlečne krave provetravaju pomoću otvora na krovu. Ipak, prirodan protok vazduha često ometaju susedne zgrade poput silosa, muzilišta i drugih. Do problema dolazi i ako štala nije postavljena u skladu sa glavnim smerom vetra i ako su krovovi niži, kao kod starijih štala. Takođe, neće funkcionisati tokom toplih dana, bez vetra. 

Nedovoljna ventilacija može uzrokovati stvaranje kondenzata na krovu, što može dovesti do rasta gljivica ili crnih naslaga na drvenim delovima i uništavanja konstrukcije. 

Ako je jedna strana štale izložena glavnom smeru vetra, strujanje vazduha se može poboljšati perforiranim limovima na toj strani. Takođe, streha ne bi trebala biti prekratka kako bi se osigurala sena za spoljašnji red ležišta.

Ipak, pri toplim letima koje donosi toplotne talase poput ovonedeljnog, korisno je postaviti ventilatore. 

Ventilatori u donjem delu štale

Već brzina izmene vazduha od najmanje 2,0 m/s u prostoru za životinje osigurava efekat hlađenja. Ventilatori bi trebali biti postavljeni tako da povećaju njegov protok u donjem dijelu štale, u visini ležanja krava. Njihova upotreba i kontrola trebali bi biti automatski regulisani, zavisno od temperature.

Kako bi bili efikasni, potrebno je postaviti jedan aksijalni ventilator prečnika oko 1,20 m na svakih 20 krava, odnosno koji će pokriti prostor širine četiri do pet metara i dužine od oko 20 m. Dobar učinak hlađenja postiže se pri uglu nagiba od 15 do 25°. Kako bi se osigurao ravnomeran protok vazduha, treba da budu instalirani fiksno i tako da nisu usmereni protiv prirodnog smera vetra. 

Prepreke strujanju mogu biti hranilišta, ograde, ali i zaštitna rešetka na ventilatoru koja smanjuje njihov rad do 30 odsto, posebno ako je prljava.  

Troškovi investicije često su znatno manji u odnosu na gubitak zbog manje proizvodnje mleka. 

Korišćenje vode za ovlaživanje prostora putem raspršivača ili prskalica takođe povećava učinak hlađenja, ali ih treba izbegavati kada je vlažnost vazduha iznad 70 odsto, jer tada krave ne mogu efikasno da gube toplotu, odnosno, događa se efekt saune. 

Prilagoditi ishranu

Osim navedenog, kravama treba osigurati stalni pristup svežoj i čistoj vodi i zbog gubitka apetita prilagoditi ishranu. Trebalo bi povećati energetsku vrednost obroka koje će krave lakše svariti, a da pritom apsorbuju više hranljivih materija. To se može postići dodavanjem koncentrovanih izvora energije kao što su žitarice ili uljarice.

Takođe, visokokvalitetna silaža osigurava potrebne hranljive materije i smanjuje rizik od slabijeg unosa hrane. Važno je osigurati ravnotežu između proteina, energije, minerala i vitamina. Dodavanje elektrolita i minerala poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma može pomoći u održavanju ravnoteže elektrolita tokom toplotnog stresa.

Iako se unos vlakana može smanjiti tokom leta, važno je osigurati njihov dovoljan procenat kako bi se održala normalna funkcija buraga. 

Hranjenje u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima može pomoći u smanjenju toplotnog stresa, jer su temperature tada niže, a krave će imati veći apetit.