Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Stočarstvo
  • 27.04.2023. 13:30
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Dr Radosav Vujić: Za srpsko selo struka se malo pita

Da li je srpsko selo na putu da propadne ili postoji strategija za njegovo spasavanje?

Foto: Sanja Dovečer
  • 446
  • 44
  • 0

Kako kaže stručno lice u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo dr Radosav Vujić, njegov rad se ogleda kroz poslovanje i uspeh na poljoprivrednim gazdinstvima, pa je zbog toga zahvalan svim domaćinima koji su slušali njegove savete. On je u valjevsku službu došao još 1983. godine kao diplomirani inženjer za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Poljoprivrednici vas pitaju sve, morate da znate odgovor

Dr Vujić je diplomirao 1981. godine, magistrirao 1989., a godinu dana kasnije dobio je i zvanje doktora nauka. Kako je valjevski kraj pretežno stočarski i ima izuzetne potencijale za govedarstvo i ovčarstvo, to su ujedno bile i teme magistarskog, odnosno doktorskog rada.

"U ovom kraju je stočarska proizvodnja glavna i iz tog razloga magistrski rad se odnosio na tov junadi. U tom period Kolubarski okrug je bio poznat u celoj SFRJ, tovilo se oko 50 hiljada junadi. I tad se videlo da ovčarska proizvodnja itekako može biti značajna, što se i pokazalo kasnije, a doktorat se odnosio na gajenje domaćih rasa, pre svega sjeničke pramenke, jer je to ovca koja je najbolja za gajeje u Zapadnoj Srbiji", kaže Vujić.

Sjenička pramenka, kao tema doktorata

"Naravno da nije isto kada se radi u službi ili na nekom Institutu, ali sam želeo da se usavršavam i nisam gubio kontakte sa Poljoprivrednim fakultetom, sa profesorima, radio sam na određenim projektima sa njima, objavio sam 25 naučnih radova i smatrao sam da je to usavršavanje sasvim normalno", kaže ovaj stručnjak i dodaje da je poljoprivreda jedna multidisciplinarna grana i da morate da budete širokog obrazovanja, jer kad dođete poljoprivrednom proizvođaču u kuću, on vas pita sve.

Pita li ko seljaka koliko košta njegov proizvod?

Poljoprivreda je fabrika pod nebom i na nju utiču najviše vremenske prilike, ali je ne zaobilaze ni ekonomska kretanja i krize. Vujić smatra da nije normalan disparitet cena, odnosno onoga što se proizvede i onoga što se uloži.

"Svi nađu obrazloženje kada je mineralno đubrivo bilo 100 ili 120 dinara, ili za naftu da je to zbog rasta cena na svetskom tržištu, a niko ne pita seljaka koliko košta njega litar mleka ili kilogram kukuruza ili pšenice. Svi znamo da je seljak uvek nosio najveći teret krize i da hrani ovaj narod", kaže naš sagovornik i dodaje da treba voditi računa o njima, smanjuje se broj poljoprivrednih proizvođača i da treba nešto uraditi kako bi imao ko da nas hrani.

I dalje se ne sluša reč struke

U poslednjoj deceniji beleži se konstantan pad u stočarstvu, a dr Vujić smatra da se i dalje ne sluša reč struke.

"To je tragično. Više se tu meša politika. Ja kada nešto pričam, to je iz najboljih namera, na kraju krajeva, živim od tog posla, volim ovu zemlju, nikada ne bih otišao da radim negde u svetu. Ako to neko razume pogrešno, to je njegova stvar. Kada sam došao da radim u Valjevu, Kolubarski okrug je imao preko 50 hiljada grla stoke, a od toga 35 hiljada krava. Danas je ta cifra oko 15 hilajda. To je poražavajući podatak."

Beleži se konstantan pad u stočarstvu (Foto: Depositphoto/Shyntartanya)

"Poražavajući je i podatak koji sam čuo od predstavnika Privredne komore o uvozu mleka, junećeg i svinjskog mesa. Od velikog izvoznika, mi smo postali uvoznici, a veliko je pitanje kvaliteta toga što se uvozi", kaže savetodavac i dodaje da mi izvozimo ono što je kvalitetno i da oni u Evropi jedu to kvalitetno, a nama se vraćaju njihove hladnjače, mleko u prahu.

Nestabilno tržište i cene

Prema Vujićevim rečima, trenutno je neki period stagnacije u stočarstvu i broj grla se ne smanjuje, pa postavlja pitanje do kada će biti tako.

"Mali proizvođači su prepušteni sami sebi, zavise od otkupljivača mleka i prosto je neshvatljivo da se otkupna cena mleka menja i po nekoliko puta tokom meseca", kaže on i postavlja pitanje, kako onda seljak dugoročno da planira, ako ne zna po kojoj ceni će moći da prodaje mleko ili neke druge proizvode.  

Vujić podseća i da u Srbiji i dalje nije regulisano ko utvrđuje kvalitet mleka. Smatra i da nigde u svetu nema da onaj ko otkupljuje, utvrđuje kvalitet i cenu.

Nacionalna laboratorija za ispitivanje mleka ne radi, razlog - nema fiskalnu kasu?

"Ja ću još malo otići u penziju i mislim da je to veliki problem i sve izraženiji. To se neće rešiti ni sa Nacionalnom laboratorijom. Moje mišljenje je da ona treba da radi kontrolu, da li se radi ispravno. Zamislite sad 2.500 proizvođača mleka na području Kolubarskog okruga, moraju se uzimati dva uzorka, to je već 5.000. To na koji način je ministarstvo poljoprivrede zamislilo da se radi je neizvodljivo", kaže naš sagovornik i dodaje da to treba da budu nezavisne laboratorije po regionima, a Nacionalna da radi superanalize, ne samo mleka, nego i drugih prehrambenih proizvoda.

Našim poljoprivrednicima trebaju zadruge

Da bi poljoprivrednici bili zaštićeni, oni moraju da se udružuju i da postoje zadruge, ali ne u ovom obliku koji danas postoji.

"Dva-tri čoveka se skupe, imaju možda neki pogon, otkupe 200 jagnjadi i oni su završili posao. To nije zadruga. Dok ne budemo imali prave zadruge koje će misliti o seljaku i selu, da mu omoguće plasman proizvoda. Nama se svelo da poljoprivredu u Srbiji vode dvojica ili trojica ljudi i otprilike, kako njima odgovara, tako se i cene formiraju", kaže ovaj stručnjak i dodaje da nam zato trebaju prave zadruge, da zaštite poljoprivrednike, ali ne ovako kako se sada radi. To je, kako kaže, bacanje para.

Vujić: Donosioci odluka, pitajte struku

Vujić se osvrnuo i na meru države da se dodeli kukuruz stočarima koji imaju muzne krave i smatra da ako je bila suša, ona je pogodila sve. 

"Zašto samo oni koji predaju mleko? Ima onih koji prodaju sir, kajmak. Oni koji su imali preko 50 krava, takođe nisu imali pravo na pomoć. Napravljen je takav pravilnik gde je sve svrstano u krave. A zna se po definiciji, to je žensko grlo koje se telilo bar jednom ili je starije od tri godine", kaže Vujić i dodaje da su zbog takvog pravilnika, pojedini stočari ostali bez pomoći.

Koliko će potrajati podeljen kukuruz proizvođačima mlečnih grla?

Vujić smatra da je problem i što oni koji odlučuju nemaju iskustva i ne znaju kakva je situacija na terenu, ali navodi da zato postoje savetodavne i stručne službe i da to treba iskoristi ter je "lako sedeti u ministarstvu i izmišljati, a pitanje je kako je to na terenu izvodljivo".

Za svoje veliko stručno iskustvo dr Radosav Vujić, dobio je brojne nagrade i priznanja, među kojima su i dve nagrade Grada Valjeva, 2008. u oblasti nauke i 2023. za doprinos razvoju poljoprivrede. 


Tagovi

Radoslav Vujić Disparitet cena Pad u stočarstvu Situacija u stočarstvu Situacija u poljoprivredi Pad proizvodnje Broj grla Kvalitet mleka Nezavisne laboratorije


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Bagrem rano procvetao