Suša i klimatski ekstremi doveli su do visokog nivoa mikotoksina u evropskim žitaricama i silaži, što predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje i proizvodnju životinja, upozoravaju iz Alltech-a.
Sušni uslovi širom Evrope tokom juna prošle godine, uz skroman oporavak u julu, doveli su do široke rasprostranjenosti mikotoksina kod kukuruza, objavila je kompanija Alltech, koja je analizirala ukupno 466 uzoraka kukuruza.
Kako su istakli, najrasprostranjeniji mikotoksini u analiziranim uzorcima bili su fumonizini, koji su zabeleženi u 57,4% uzoraka iznad granice kvantifikacije. Njihova prosečna koncentracija iznosila je oko 1.020 ppb (parts per billion - delovi na milijardu), dok su maksimalne vrednosti dostizale čak 5.396 ppb. To ukazuje na izrazito visok rizik za svinje, naročito za reproduktivne kategorije, budući da su fumonizini poznati po negativnom uticaju na imunitet, jetru i crevni epitel.
Deoksinivalenol (DON) je takođe bio veoma čest. Prosečna koncentracija u pozitivnim uzorcima iznosila je oko 704 ppb, dok su maksimalne vrednosti prelazile 13.000 ppb. Ovakvi nivoi DON-a predstavljaju značajan rizik za smanjen unos hrane, pad proizvodnih rezultata i povećanu osetljivost na stres, što je naročito kritično kod krmača i nazimica.
Toksini T2 i HT2 pokazali su zabrinjavajuću učestalost. Iako se javljaju u nižim koncentracijama u odnosu na DON ili fumonizine, njihova biološka toksičnost je izrazito visoka, što znači da i relativno male količine mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje životinja, uključujući oštećenja sluznice digestivnog trakta i imunosupresiju.
Pretnja mlečnom sektoru, ove godine rekordni nivoi aflatoksina
Aflatoksini i ohratoksin A pokazali su nižu učestalost u odnosu na prethodno navedene toksine, ali njihova prisutnost nipošto nije zanemariva. Aflatoksini su detektovani u 39% uzoraka, s maksimalnim izmerenim vrednostima od 733 ppb, dok je ohratoksin bio prisutan u 15,6% uzoraka, s maksimalnom koncentracijom od 209 ppb.
Zearalenon je zabeležen u manjem postotku uzoraka, oko 10,7%, ali s maksimalnim vrednostima koje su dosezale 557 ppb. Iako je učestalost niža, ovaj toksin je izrazito problematičan za reproduktivne kategorije svinja jer ima estrogensko delovanje, što može dovesti do poremećaja ciklusa, smanjene plodnosti i problema u prašenju.
Procena ukupnog rizika prema Alltech REQ modelu pokazuje da se više od 60% analiziranih uzoraka nalazi u srednjem do visokom riziku za krmače i nazimice, pri čemu je oko 30% uzoraka klasifikovano u kategoriju visokog rizika.
Ječam je, kako je istaknuto, u protekloj godini bio izrazito opterećen mikotoksinima na globalnom nivou. Alltech-ova analiza obuhvatila je 133 uzorka, a gotovo svi, tačnije 98%, sadržavali su dva ili više mikotoksina, što potvrđuje da je višestruka kontaminacija pravilo, a ne izuzetak.
Najčešće su zabeleženi tzv. "emerging", odnosno novonastali mikotoksini, koji se pojavljuju u više od 90% uzoraka, uz relativno visoke prosečne koncentracije i vrlo izražene maksimalne vrednosti. To ukazuje na to da klimatski uslovi i agronomske prakse sve više pogoduju razvoju gljivica koje proizvode upravo ove, još uvek nedovoljno regulisane toksine. Uz njih, fumonizini i trihoteceni tipa B takođe su veoma rasprostranjeni, sa učestalošću iznad 60%, što predstavlja značajan rizik za zdravlje životinja, naročito svinja.
Trihoteceni tipa A i fuzarenon X javljaju se nešto ređe, ali njihove koncentracije u pojedinim uzorcima dostižu visoke maksimalne vrednosti, što znači da lokalno mogu predstavljati ozbiljan problem u ishrani. Ostali mikotoksini poput aflatoksina, ergot alkaloida i okratoksina javljaju se retko i u nižim koncentracijama, ali njihovo prisustvo dodatno doprinosi ukupnom toksičnom opterećenju.
Izveštaj jasno poručuje da je ječam u prošloj godini bio sirovina sa povećanim rizikom za ishranu, te da je neophodno redovno praćenje mikotoksina, primena strategija ublažavanja i prilagođavanje hranidbenih obroka kako bi se smanjio negativan uticaj na zdravlje i proizvodne rezultate životinja.
Poručuju da je stanje za pšenicu nešto povoljnije nego kod ječma, ali i dalje daleko od bezazlenog. Analiza obuhvata 143 uzorka. I ovde je prisutna izrazito visoka učestalost višestruke kontaminacije, budući da je 97% uzoraka sadržavalo dva ili više mikotoksina, što potvrđuje da pšenica gotovo uvek dolazi kao kombinovani mikotoksikološki izazov.
Najraširenija grupa su ponovo "emerging", odnosno novonastali mikotoksini, prisutni u više od 90% uzoraka. Iako su njihove prosečne koncentracije niže nego kod ječma, maksimalne vrednosti pokazuju da u pojedinim serijama mogu dostići vrlo visoke nivoe, što ih čini relevantnim sa aspekta hroničnog opterećenja životinja. Fumonizini su takođe veoma česti, sa učestalošću iznad 80%, ali njihove koncentracije su uglavnom umerene, što sugeriše raširenu, ali slabije intenzivnu kontaminaciju.
Posebno se ističu trihoteceni tipa B, koji se pojavljuju u više od 70% uzoraka, a maksimalne izmerene vrednosti su vrlo visoke. To ukazuje da, iako većina uzoraka ima relativno niske do srednje koncentracije, postoji realan rizik od ozbiljno kontaminiranih pošiljki koje mogu značajno narušiti zdravlje i proizvodne rezultate, naročito kod svinja.
Zanimljivo je da su ergot toksini zabeleženi u malom procentu uzoraka, ali sa relativno visokim maksimalnim vrednostima, što ukazuje na lokalne ili regionalne probleme vezane uz uslove tokom cvetanja i žetve.
Rizik, smatra se, nije ravnomerno raspoređen po Evropi, već postoje žarišta sa povećanim opterećenjem, što je verovatno povezano sa vremenskim ekstremima i lokalnim agroekološkim uslovima.
Analizirano je i 112 uzoraka travne silaže. Iako je prosečna koncentracija mikotoksina po uzorku relativno niska, svega 2,5 ppb, čak 71% uzoraka sadržavalo je dva ili više mikotoksina, što potvrđuje da je i kod silaže kombinovana kontaminacija veoma česta.
Široko rasprostranjeni su takođe "emerging" mikotoksini. Njihove prosečne koncentracije nisu visoke, ali kontinuirana izloženost kroz osnovni obrok mlečnih krava čini ih značajnim sa aspekta dugoročnog uticaja na zdravlje buraga, imuni sistem i proizvodnju mleka. Posebno se izdvajaju ostali mikotoksini iz grupe Penicillium, koji se pojavljuju u polovini uzoraka, ali sa izrazito visokim prosečnim i maksimalnim vrednostima. To je tipično za silaže i direktno ukazuje na probleme u tehnologiji spremanja, zbijanja i anaerobnih uslova tokom siliranja.
Fumonizini, fuzarenon X, fuzarična kiselina i zearalenon prisutni su u manjem, ali i dalje značajnom udelu uzoraka. Njihovo prisustvo ukazuje na kontaminaciju već na polju, pre košenja, što znači da deo rizika dolazi iz same vegetacije, a deo se dodatno razvija tokom skladištenja. Trihoteceni tipa B, iako relativno retki, mogu dodatno pogoršati ukupni efekat mikotoksina kada se pojave u kombinaciji sa drugim toksinima.
Ključni pokazatelj kod travne silaže je Alltech-ov REQ indeks za mlečne krave, koji u proseku pokazuje umeren do povišen rizik.
Važno je napomenuti da su sistematska kontrola kvaliteta silaže, pravilna tehnologija spremanja i primena strategija za smanjenje rizika ključni za očuvanje zdravlja i proizvodnje.
Tagovi
Autorka
