Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uginuće mladunčadi
  • 06.02.2024. 07:30

Evo osam najčešćih uzroka uginuća jagnjadi i jaradi - kako ih sprečiti?

U razdoblju tokom i nekoliko nedelja nakon jagnjenja i jarenja često dolazi do uginuća podmlatka koja mogu uzrokovati velike gubitke uzgajivačima nezavisno od uzgojnog cilja.

Foto: Depositphotos/ahavelaar
  • 440
  • 22
  • 0

Bolesti jagnjadi i jaradi vrlo često dovode do masovnih uginuća koja uzrokuju velike štete uzgajivačima. Uzroci su najčešće povezani sa pojavom zaraznih i parazitskih bolesti, kao i posledica loše ishrane i smeštaja. 

Većina toga se može sprečiti preventivnim zahvatima odnosno kvalitetnim upravljanjem zdravljem stada, navodi prof. dr. Antun Kostelić s Agronomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu u stručnom članku Zbornika radova. 

Preventiva bolesti započinje u zadnjoj trećini gravidnosti, a cilj je dobiti vitalno jagnje ili jare te kvalitetan kolostrum. Navedeno se može postići odgovarajućim smeštajem, hranidbom i vakcinacijom. 

Pored zaraznih bolesti zdravlje mladunčadi ugrožavaju brojni unutrašnji i spoljašnji paraziti. Preventiva se sastoji od redovnog sprovođenja koprološke pretrage, zatim tretiranja odgovarajućim lekom i to pre jagnjenja i jarenja kako bi smanjili rizik od invazija parazitima u prvim nedeljama života. 

U razdoblju tokom i nekoliko nedelja nakon jagnjenja i jarenja često dolazi do uginuća podmlatka koja mogu uzrokovati velike gubitke uzgajivačima nezavisno od uzgojnog cilja. Bolesti mladunčadi su najčešće posledica loše higijene smeštaja, hranidbe i nesprovođenja preventivnih mera. Na njihovo zdravlje, odnosno otpornost utiče i zdravlje majke naročito u razdoblju gravidnosti i prvim danima nakon partusa. 

Obzirom da mladunčad oboleva i umire od čitavog niza bolesti, evo ukratko najčešćih bolesti, uzroka i načina kako ih sprečiti.

Osam faktora obolevanja i uginuća

1. Kolostrum kao prva zaštita

Kolostrum ima vrlo važnu ulogu u zaštiti zdravlja mladunčadi. U njemu se nalaze antitela majke koja ih štite od zaraznih bolesti u prvim nedeljama nakon partusa. Bogat je energijom i hranljivim materijama potrebnim za prve dane života, naročito za uspostavljanje termoregulacije. Takođe, deluje laksativno, odnosno olakšava izbacivanje mekonija iz creva mladunčadi. 

Loš kvalitet kolostruma rezultira lošom opštom otpornošću jagnjadi i jaradi te su ona podložna obolevanju. Na kvalitetu kolostruma možemo uticati pravilnom hranidbom i vakcinacijom bremenitih ovaca i koza, posebno u zadnjoj trećini gravidnosti.

2. Važnost higijene smeštaja

Naročito je važna higijena prostora za jagnjenje i jarenje. Pod mora biti suv, čist i dobro nasteljen. Higijena poda utiče i na higijenu vimena pa se mladunčad vrlo često inficira (npr. enterotoksemija, infekcija E. coli) upravo preko vimena uprljanog balegom. Staje moraju biti provetrene i čiste bez promaje, prašine i vlage u vazduhu. 

Ovce i koze sa mladunčadi moraju da budu odvojene od ostatka stada te im je potrebno osigurati dovoljno prostora za kretanje. U pretrpanim stajama često dolazi do gaženja mladunčadi što rezultira lomovima kostiju ili uginućima. Važna je higijena jasala i valova iz kojih se mladunčad dohranjuje smesom jer u slučaju da su zagađeni balegom postoji na pr. mogućnost izbijanja kokcidioze. 

Unazad nekoliko godina sve više uzgajivača koristi infracrvene lampe za zagrevanje prostora gde boravi jagnjad i jarad. U grejanim prostorijama pomladak brže raste i otpornija je na bolesti.

3. Dovoljno mleka u zimskim mesecima

Jagnjad i jarad mora biti hranjena dovoljnim količinama mleka nezavisno sisaju li ili ih dohranjujemo mlečnom zamenom. U slučaju da majka ima premalu količinu, mladunčad pokušavaju da sisaju druge životinje. 

Moramo osigurati dovoljno mleka u zimskim mesecima kada mladuncima treba više energije za termoregulaciju odnosno zagrevanje tela jer će u suprotnom uginuti zbog hladnoće (i gladi). U dohrani možemo koristiti i kravlje. Iskusni ovčari uvek u stadu imaju kozu čije mleko koriste u dohrani. U slučaju da majka ne da sisati, važno je proveriti zdravlje obe polovine vimena. 

Prostor mora biti topao i čist (Foto: Depositphotos/budabar)

4. Selen i vitamin E

Nedostatak mikroelementa selena i vitamina E u jagnjadi i jaradi uzrokuje metabolički poremećaj koji se očituje degeneracijom mišića kostura i srca. Pored navedenog selen ima važnu ulogu i u opštoj otpornosti organizma mladih životinja. Zanimljivo je da je nedostatak selena veliki problem u uzgojima ovaca na svim kontinentima naročito na područjima na kojima je tlo siromašno tim hemijskim elementom. 

Preventiva se sastoji od davanja selena u poslednjoj trećini graviditeta jer se time podstiče rast i razvoj ploda i sinteza kolostruma. Nezavisno da li je gravidnim životinjama davan selen, mladunčadi je poželjno dati vitamin E i selen. Na tržištu postoje vitaminsko-mineralni preparati koji se jednokratno daju u prvim nedeljama života čime osiguravamo njihov pravilan rast i razvoj. 

Obzirom da se pojedini preparati daju pod kožu ili u mišić, uzgajivač mora tražiti savet ili pomoć veterinara. Važno je naglasiti da se kod davanja preparata selena strogo moramo pridržavati uputstva jer u slučaju nepravilnog davanja ili prevelike doze možemo uzrokovati uginuće.

5. Zarazna enterotoksemija

Enterotoksemija je zarazna bolest s kojom se susrela većina uzgajivača. Bolest se pojavljuje u prvim nedeljama života, međutim puno češće kod životinja starih više od mesec dana. 

Povoljan faktor izbijanju bolest je prežderavanje mlekom ili smesom tako da najčešće oboleva i ugiba najveća i najjača jagnjad i jarad tzv. kradljivci mleka. Bolest se razvija vrlo brzo, u roku od par sati, tako da mladunčad može uginuti bez znakova bolesti. 

Kod dužeg toka se javlja proliv, bolno meketanje i gubitak apetita. Lečenje je neisplativo jer se bolest vrlo brzo razvija i redovno dovodi do uginuća. Osnovna preventivna mera je vakcinacija gravidnih ovaca i koza u zadnjoj trećini graviditeta koje zatim kolostrumom odnosno antitelima štite mladunčad u prvim mesecima života. Danas se na tržištu nalaze vakcine koje možemo koristiti kod mladunčadi, a osnovna uloga im je štititi ih u prvim nedeljama života. Takođe je potrebno sprečiti prežderavanje smesom. 

Bolest može biti i posledica loših higijenskih uslova.

6. Kokcidioza

Kokcidioza je parazitska bolest koja nastaje, kao i enterotoksemija, zbog prežderavanja smesom ili mlekom. Za razliku od enterotoksemije, kokcidioza je vrlo često posledica loše higijene smeštaja, a naročito ishrane. Može se javiti kao posledica stresa na primer zbog hladnoće. Jarad i jagnjad se zaraze ako sisaju vime uprljano balegom ili ako jedu smesu u talasima takođe zagađenih balegom odraslih ovaca i koza. Bolest se očituje smrdljivim prolivom, gubitkom apetita, dehidracijom, mršavljanjem i uginućem. 

Pored lečenja potrebno je temeljno očistiti i dezinfikovati staju i opremu. 

7. Paraziti - oprezno sa lekovima

Pored kokcidioze i druge parazitske bolesti mogu ugroziti zdravlje jagnjadi i jaradi. To su na primer plućni metilji, trakavice, veliki i mali metilj i želučano crevni paraziti. Poseban problem za zdravlje mladunčadi su krpelji

Preventiva protiv parazitskih bolesti započinje tretiranjem gravidnih životinja, zatim držanjem na suvoj i čistoj stelji. Davanje jagnjadi i jaradi lekova protiv parazita treba temeljiti na rezultatima koprološke pretrage, a ne nasumično trošiti lek, novac i vreme. On ne štiti kao vakcina nego samo "čisti" životinju od parazita. Takođe, na osnovu koprološke pretrage određujemo pored vrsta i broja parazita, najefikasniji lek.

8. Pastereloza

Pastereloza je zarazna bolest koju uzrokuju bakterije. Bolest se ogleda u obliku septikemije i/ili upale pluća. Javlja se povremeno kao posledica stresa na primer, kod nagle promene vremena, natrpanim štalama ili transporta. 

Kod plućnog oblika bolesti uzgajivači često misle da se radi o invaziji plućnim vlascima. Za razliku od invazije parazitima, kod pastereloze jagnjad i jarad umiru vrlo brzo nakon prvih znakova bolesti. Bolest se može lečiti antibioticima.

Preventiva bolesti jagnjadi i jaradi

Zaštita zdravlja počinje već u graviditetu pravilnom hranidbom ovaca i koza, davanjem vitaminsko-mineralnih preparata (spomenuti selen i vitamin E) naročito u zadnjoj trećini graviditeta. Gravidnim životinjama, zavisno od područja i načina držanja, moramo osigurati suve, čiste, prozračne i prostrane staje. Vakcinaciju protiv enterotoksemije je najbolje sprovesti u zadnjoj trećini graviditeta jer time osiguravamo zaštitu jagnjadi i jaradi preko kolostruma, poručuje Kostelić. 

Nakon portura mladunčadi je potrebno, zavisno od veličine stada, dezinfikovati pupak i osigurati dovoljne količine kolostruma. Važno je redovno kontrolisati zdravlje vimena kao i količinu mleka. U slučaju nedostatka, mladunčad je potrebno dohranjivati mlekom drugih životinja ili mlečnom zamenom. 

Davanjem vitamina E i selena osigurava se normalan rast i razvoj te podstiče opšta otpornost mladunčadi. 

Kradljivce treba sprečiti u prežderavanju mlekom ili žitaricama jer može doći do kisele indigestije buraga i enterotoksemije. Kod uginuća većeg broja jagnjadi i jaradi uzgajivači moraju da tražiti pomoć veterinara kako bi se utvrdio uzrok uginuća. 


Tagovi

Zdravlja jaradi Prevencija bolesti Uginuće jagnjadi Uginuće jaradi Zdravlje jagnjadi Uginuće mladunčadi


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.