U razdoblju tokom i nekoliko nedelja nakon jagnjenja i jarenja često dolazi do uginuća podmlatka koja mogu uzrokovati velike gubitke uzgajivačima nezavisno od uzgojnog cilja.
Bolesti jagnjadi i jaradi vrlo često dovode do masovnih uginuća koja uzrokuju velike štete uzgajivačima. Uzroci su najčešće povezani sa pojavom zaraznih i parazitskih bolesti, kao i posledica loše ishrane i smeštaja.
Većina toga se može sprečiti preventivnim zahvatima odnosno kvalitetnim upravljanjem zdravljem stada, navodi prof. dr. Antun Kostelić s Agronomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu u stručnom članku Zbornika radova.
Preventiva bolesti započinje u zadnjoj trećini gravidnosti, a cilj je dobiti vitalno jagnje ili jare te kvalitetan kolostrum. Navedeno se može postići odgovarajućim smeštajem, hranidbom i vakcinacijom.
Pored zaraznih bolesti zdravlje mladunčadi ugrožavaju brojni unutrašnji i spoljašnji paraziti. Preventiva se sastoji od redovnog sprovođenja koprološke pretrage, zatim tretiranja odgovarajućim lekom i to pre jagnjenja i jarenja kako bi smanjili rizik od invazija parazitima u prvim nedeljama života.
U razdoblju tokom i nekoliko nedelja nakon jagnjenja i jarenja često dolazi do uginuća podmlatka koja mogu uzrokovati velike gubitke uzgajivačima nezavisno od uzgojnog cilja. Bolesti mladunčadi su najčešće posledica loše higijene smeštaja, hranidbe i nesprovođenja preventivnih mera. Na njihovo zdravlje, odnosno otpornost utiče i zdravlje majke naročito u razdoblju gravidnosti i prvim danima nakon partusa.
Obzirom da mladunčad oboleva i umire od čitavog niza bolesti, evo ukratko najčešćih bolesti, uzroka i načina kako ih sprečiti.
Kolostrum ima vrlo važnu ulogu u zaštiti zdravlja mladunčadi. U njemu se nalaze antitela majke koja ih štite od zaraznih bolesti u prvim nedeljama nakon partusa. Bogat je energijom i hranljivim materijama potrebnim za prve dane života, naročito za uspostavljanje termoregulacije. Takođe, deluje laksativno, odnosno olakšava izbacivanje mekonija iz creva mladunčadi.
Loš kvalitet kolostruma rezultira lošom opštom otpornošću jagnjadi i jaradi te su ona podložna obolevanju. Na kvalitetu kolostruma možemo uticati pravilnom hranidbom i vakcinacijom bremenitih ovaca i koza, posebno u zadnjoj trećini gravidnosti.
Naročito je važna higijena prostora za jagnjenje i jarenje. Pod mora biti suv, čist i dobro nasteljen. Higijena poda utiče i na higijenu vimena pa se mladunčad vrlo često inficira (npr. enterotoksemija, infekcija E. coli) upravo preko vimena uprljanog balegom. Staje moraju biti provetrene i čiste bez promaje, prašine i vlage u vazduhu.
Ovce i koze sa mladunčadi moraju da budu odvojene od ostatka stada te im je potrebno osigurati dovoljno prostora za kretanje. U pretrpanim stajama često dolazi do gaženja mladunčadi što rezultira lomovima kostiju ili uginućima. Važna je higijena jasala i valova iz kojih se mladunčad dohranjuje smesom jer u slučaju da su zagađeni balegom postoji na pr. mogućnost izbijanja kokcidioze.
Unazad nekoliko godina sve više uzgajivača koristi infracrvene lampe za zagrevanje prostora gde boravi jagnjad i jarad. U grejanim prostorijama pomladak brže raste i otpornija je na bolesti.
Jagnjad i jarad mora biti hranjena dovoljnim količinama mleka nezavisno sisaju li ili ih dohranjujemo mlečnom zamenom. U slučaju da majka ima premalu količinu, mladunčad pokušavaju da sisaju druge životinje.
Moramo osigurati dovoljno mleka u zimskim mesecima kada mladuncima treba više energije za termoregulaciju odnosno zagrevanje tela jer će u suprotnom uginuti zbog hladnoće (i gladi). U dohrani možemo koristiti i kravlje. Iskusni ovčari uvek u stadu imaju kozu čije mleko koriste u dohrani. U slučaju da majka ne da sisati, važno je proveriti zdravlje obe polovine vimena.
Nedostatak mikroelementa selena i vitamina E u jagnjadi i jaradi uzrokuje metabolički poremećaj koji se očituje degeneracijom mišića kostura i srca. Pored navedenog selen ima važnu ulogu i u opštoj otpornosti organizma mladih životinja. Zanimljivo je da je nedostatak selena veliki problem u uzgojima ovaca na svim kontinentima naročito na područjima na kojima je tlo siromašno tim hemijskim elementom.
Preventiva se sastoji od davanja selena u poslednjoj trećini graviditeta jer se time podstiče rast i razvoj ploda i sinteza kolostruma. Nezavisno da li je gravidnim životinjama davan selen, mladunčadi je poželjno dati vitamin E i selen. Na tržištu postoje vitaminsko-mineralni preparati koji se jednokratno daju u prvim nedeljama života čime osiguravamo njihov pravilan rast i razvoj.
Obzirom da se pojedini preparati daju pod kožu ili u mišić, uzgajivač mora tražiti savet ili pomoć veterinara. Važno je naglasiti da se kod davanja preparata selena strogo moramo pridržavati uputstva jer u slučaju nepravilnog davanja ili prevelike doze možemo uzrokovati uginuće.
Enterotoksemija je zarazna bolest s kojom se susrela većina uzgajivača. Bolest se pojavljuje u prvim nedeljama života, međutim puno češće kod životinja starih više od mesec dana.
Povoljan faktor izbijanju bolest je prežderavanje mlekom ili smesom tako da najčešće oboleva i ugiba najveća i najjača jagnjad i jarad tzv. kradljivci mleka. Bolest se razvija vrlo brzo, u roku od par sati, tako da mladunčad može uginuti bez znakova bolesti.
Kod dužeg toka se javlja proliv, bolno meketanje i gubitak apetita. Lečenje je neisplativo jer se bolest vrlo brzo razvija i redovno dovodi do uginuća. Osnovna preventivna mera je vakcinacija gravidnih ovaca i koza u zadnjoj trećini graviditeta koje zatim kolostrumom odnosno antitelima štite mladunčad u prvim mesecima života. Danas se na tržištu nalaze vakcine koje možemo koristiti kod mladunčadi, a osnovna uloga im je štititi ih u prvim nedeljama života. Takođe je potrebno sprečiti prežderavanje smesom.
Bolest može biti i posledica loših higijenskih uslova.
Kokcidioza je parazitska bolest koja nastaje, kao i enterotoksemija, zbog prežderavanja smesom ili mlekom. Za razliku od enterotoksemije, kokcidioza je vrlo često posledica loše higijene smeštaja, a naročito ishrane. Može se javiti kao posledica stresa na primer zbog hladnoće. Jarad i jagnjad se zaraze ako sisaju vime uprljano balegom ili ako jedu smesu u talasima takođe zagađenih balegom odraslih ovaca i koza. Bolest se očituje smrdljivim prolivom, gubitkom apetita, dehidracijom, mršavljanjem i uginućem.
Pored lečenja potrebno je temeljno očistiti i dezinfikovati staju i opremu.
Pored kokcidioze i druge parazitske bolesti mogu ugroziti zdravlje jagnjadi i jaradi. To su na primer plućni metilji, trakavice, veliki i mali metilj i želučano crevni paraziti. Poseban problem za zdravlje mladunčadi su krpelji.
Preventiva protiv parazitskih bolesti započinje tretiranjem gravidnih životinja, zatim držanjem na suvoj i čistoj stelji. Davanje jagnjadi i jaradi lekova protiv parazita treba temeljiti na rezultatima koprološke pretrage, a ne nasumično trošiti lek, novac i vreme. On ne štiti kao vakcina nego samo "čisti" životinju od parazita. Takođe, na osnovu koprološke pretrage određujemo pored vrsta i broja parazita, najefikasniji lek.
Pastereloza je zarazna bolest koju uzrokuju bakterije. Bolest se ogleda u obliku septikemije i/ili upale pluća. Javlja se povremeno kao posledica stresa na primer, kod nagle promene vremena, natrpanim štalama ili transporta.
Kod plućnog oblika bolesti uzgajivači često misle da se radi o invaziji plućnim vlascima. Za razliku od invazije parazitima, kod pastereloze jagnjad i jarad umiru vrlo brzo nakon prvih znakova bolesti. Bolest se može lečiti antibioticima.
Zaštita zdravlja počinje već u graviditetu pravilnom hranidbom ovaca i koza, davanjem vitaminsko-mineralnih preparata (spomenuti selen i vitamin E) naročito u zadnjoj trećini graviditeta. Gravidnim životinjama, zavisno od područja i načina držanja, moramo osigurati suve, čiste, prozračne i prostrane staje. Vakcinaciju protiv enterotoksemije je najbolje sprovesti u zadnjoj trećini graviditeta jer time osiguravamo zaštitu jagnjadi i jaradi preko kolostruma, poručuje Kostelić.
Nakon portura mladunčadi je potrebno, zavisno od veličine stada, dezinfikovati pupak i osigurati dovoljne količine kolostruma. Važno je redovno kontrolisati zdravlje vimena kao i količinu mleka. U slučaju nedostatka, mladunčad je potrebno dohranjivati mlekom drugih životinja ili mlečnom zamenom.
Davanjem vitamina E i selena osigurava se normalan rast i razvoj te podstiče opšta otpornost mladunčadi.
Kradljivce treba sprečiti u prežderavanju mlekom ili žitaricama jer može doći do kisele indigestije buraga i enterotoksemije. Kod uginuća većeg broja jagnjadi i jaradi uzgajivači moraju da tražiti pomoć veterinara kako bi se utvrdio uzrok uginuća.
Tagovi
Autorka
