Evropska pravila, balkanske navike: Kako jedan jastreb zaustavi izvoz?

Panel diskusija "Tržište bez granica: jedinstveni okvir za konkurentnost živinarstva u EU i zapadnom Balkanu", održana protekle nedelje na 2. Međunarodnom kongresu peradarstva/živinarstva, u Sarajevu, otvorila je brojna ključna pitanja i izazove s kojima se suočavaju proizvođači i izvoznici živinarskih proizvoda u regionu.

Učesnici iz Nemačke, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije saglasni su da je put prema konkurentnosti i održivom izvozu moguć jedino kroz sinergiju svih aktera - proizvođača, veterinarskih i inspekcijskih službi, zakonodavaca, ali i tržišnih partnera.

Zeleni dogovo je mrtav

Gost panela, Amil Hota iz Nemačke istakao je kako se evropske politike menjaju. "Green Deal (zeleni dogovor, op. aut.) je, možemo slobodno reći, mrtav projekat. U prvi plan se vraćaju praktične, svakodnevne teme. Mislim da su to pozitivni trendovi, kako za naš sektor u Evropskoj uniji, tako i za ovaj pred vratima EU", rekao je Hota, naglasivši važnost saradnje i povezivanja, kako bi ostvarili što bolje rezultate.

Moderator panela, agronom Petar Ninić, usmerio je potom diskusiju na očekivanja EU od uvoznika, obraćajući se Zslotu Sleremleiu, privredniku iz Mađarske, koji je u svom odgovoru ukazao na značaj u borbi protiv salmoneloze.

"U EU se može vakcinisati živom vakcinom, i živom plus inaktiviranom vakcinom. Kod nas su prilično dobri rezultati oko Salmonelle, mi vakcinišemo tri puta sa živom vakcinom E plus T i to očekujemo i od drugih država, da bude Salmonella E plus T negativna", rekao je Sleremlei, dodavši kako u zadnje vreme ptičji grip u Mađarskoj pravi ogromne štete i kako su non stop u blokadi.

Evropska pravila, balkanska praksa

Predrag Miličić iz BiH otvoreno je govorio o izazovima izvoza. "Kod nas jedan zaražen jastreb koji padne u nekom selu i prenese bolest na dve, tri koke, može da zaustavi izvoz iz cele države. U EU se jasno označi zaraženo područje, kod nas cela BiH postaje jedno područje i stopira izvoz na 45 dana", rekao je, naglasivši kako se mora uvesti princip regionalizacije i prilagoditi zakonodavstvo.

Posebno je istakao kako poslednji izveštaji iz Brisela pokazuju da legislativa u Bosni i Hercegovini nije u potpunosti usaglašena, odnosno nije jednaka onoj u Evropskoj uniji.

Živinarstvo u Srbiji: Povećati proizvodnju, a zadržati nisku cenu?

"Mi imamo problem da se od nas zahtevaju evropska pravila, a u zemlji imamo balkanske navike. Sve izvolite i ispoštujte, i mi ih hoćemo, ali kad se desi problem, onda se pojavljuje ključno pitanje - ko će to da plati", naglasio je Miličić, poručivši kako je to ključna stvar koju će ljudi iz ove branše, morati da razjasne sa predstavnicima vlasti.

Naveo je kako treba stvoriti ambijent da konkurencija bude od koristi, jer postoje ciljevi koji su iznad konkurencijskih stvari, "a to je recimo ovaj problem regionalizacije, pitanja usaglašavanja zakonskih rešenja koje ćemo mi kao kompanije moći da podnesemo."

Ljudi koji odlučuju u ovoj zemlji, istakao je, moraju da shvate živinarsku industriju i da konačno naprave i evropske zakone, ali i evropska pravila.

Biznis bez granica

Božidar Jokić, preduzetnik iz Crne Gore, koji sada posluje u BiH i Srbiji, naglasio je prirodnu povezanost zemalja regiona.

"Crna Gora ima 600.000 ljudi, a 500.000 kokošaka. Biznis je takav da ne da mira, imamo veliku fabriku stočne hrane. Bolje što sam došao kod vas nego da sam otišao u Nemačku ili u Španiju. Mi smo tu kao država uz državu, naslonjeni jedni na druge", poručio je Jokić, dodavši kako zajednički treba da iskoristimo domaće tržište i znanje koje imamo.

Neiskorišćena sirovina

Moderator je podsetio da je, jedna od učesnica panela, Sanja Čelebićanin iz Srbije, bila deo projekta koji se bavio održivim zbrinjavanjem animalnog otpada u živinarskoj industriji, a tom prilikom je održala i predavanje u Zenici. Istakao je da živinarstvo ne podrazumeva samo proizvodnju belog mesa i jaja, već da postoji i segment otpada koji se često zanemaruje, iako ima značajan uticaj na usklađenost s propisima. U tom kontekstu, upitao je do koje mere je sektor u Bosni i Hercegovini usklađen s pravilima Evropske unije i kako tretman otpada utiče na mogućnosti izvoza?

Čelebićanin je istakla kako se u živinarskojj industriji često zanemaruje segment nusproizvoda. "To nije otpad – to su sirovine kategorije 3 koje ne nose značajan rizik, ali se kod nas i dalje bacaju. Primer Brovisa, koji te nusproizvode koristi za pet-food industriju, pokazuje da je moguće napraviti zatvoren sistem," kazala je, dodajući da BiH još nema organizovan sistem zbrinjavanja niti dovoljan broj objekata za preradu.

Rješenje vidi u javno-privatnim partnerstvima i regionalnim inicijativama koje su već u začetku, poput onih u Zenici, gde je tamošnji Institut, zajedno sa privredom, prepoznao značaj neškodljivog zbrinjavanja.

"Mi to pogrešno zovemo kafilerija, to je rendering ili cepanje, gde vi životinjski nusproizvod protein razdvajate od masnoća i koriste se i masnoće i protein u daljim industrijama. Najmanji problem, je da vi imate nekoliko tih objekata, U Srbiji ih imamo i za kategoriju 1 i 2, i za kategoriju 3 koje su izuzetno profitabilni i svi izvoze", navela je Čelebićanin, podsećajući da ako ne postoji mreža za sakupljanje i održiv finansijski element kao što je broj vozila, komunalne službe koje su spremne da na to odgovore, kao i veterinarska služba koja mora biti uključena, onda se ne može ništa uraditi.

Važnost biosigurnosti

Na ulogu veterinarskih službi i percepciju biosigurnosnih mera, osvrnuo se Aleksandar Dodevski iz Severne Makedonije, kazavši kako oduvek postoji mišljenje da veterinarske vlasti ne rade dovoljno po pitanju kontrole bolesti živine, odnosno da je industrija ta koja traži više, a veterinarske službe još više od industrije, rekao je, opisujući to začaranim krugom.

"Lako je pričati o vakcinama, svako želi da stavi što više vakcina, kako bi bio mirniji, ali kad je u pitanju biosigurnost onda je tu malo situacija različitija", kazao je, prezentujući ovom prilikom i rezultate ankete sprovedene u šest zemalja EU, o percepciji mera biosigurnosti kod farmera i veterinara ili savetnika koji sarađuju sa farmama.

Na skali od jedan do tri, gde je jedan loše, dva je OK, tri je dobro, ispitanici su trebali da ocene koliko misle da implementacija mera biosigurnosti utiče na proizvodne performanse živine?

"85 odsto farmera je ocenilo sa 1. Znači, oni misle da implementacija mera biosigurnosti ne utiče na proizvodne performanse. Poražavajući je bio i odgovor kod veterinara i konsultanata, 80 odsto njih je ocenilo između 1 i 2. Bolesti živine i njihov značaj moraju se sagledavati i u mirnodopskim uslovima i u vremenu epidemije, samo tako industrija može da ima napredak", poručio je Dodevski.

Zajednička je poruka da ključ uspeha leži u koordinaciji između industrije i institucija, ali i u regionalnoj saradnji koja ne poznaje granice.