Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Živinari
  • 12.01.2024. 13:30

Živinarstvo u Srbiji: Povećati proizvodnju, a zadržati nisku cenu?

Živinarstvo u Srbiji poseduje mnoge preduslove za razvitak, ali se "sapliće" o brojne izazove. Kako da savladamo prepreke i budemo vidljivi za svetsko tržište?

Foto: Depositphoto/davit85
  • 1.325
  • 118
  • 0

U svetu je sve primetnija povećana potražnja za belim mesom - piletinom i ribom. Zato, ohrabruje činjenica da se živinarstvo u Srbiji i te kako razvija. Na godišnjem nivou proizvedemo oko 115.000 tona živinskog mesa.

"Cena koštanja jednog proizvoda i vreme proizvodnje proteina iz mesa koje bi se dobilo da bi se nahranilo ljudsko stanovništvo nalazi se na strani živinarstva i na strani tova ribe. Za proizvodnju jednog kilograma živinskog mesa potrebno je maksimalno 40 dana, odnosno ukupno 60 dana od očišćenog objekta, useljenih jednodnevnih pilića, hranjenje, tov do klanice i svežeg mesa", opisao je osnivač i organizator Živinarskog biznis foruma Branislav Ivković.

Razmena iskustava i znanja

Kako nam dalje otkriva, na primer, za godinu dana možete od pet do 5,5 puta da objekat za 10.000 brojlera napunite i ispraznite. To zahteva čišćenje, pranje, dezinfekciju, ubacivanja opreme, prostirke, pilića, iznošenje, klanje i ponovno čišćenje. Dakle, jedan farmer na godišnjem nivou može da proizvede 50.000 brojlera. Da bi se postigle ove brojke neophodno je ulaganje u znanje i proizvodnju. O tome se govori početkom septembra svake godine upravo na Živinarskom biznis forumu.

Prošlogodišnji Forum i Samit okupio je skoro ceo Balkan (foto: Branislav Ivković)

"To je prilika da se okupe proizvođači iz Srbije, razmene iskustva i naprave nove dogovore u vezi sa poslovanjem. Ovaj forum je prešao granice Srbije i okuplja proizvođače iz regione, prvenstveno BiH, Makedonije i Crne Gore. Prošle godine je održan prvi Samit živinara Balkana i hteo bih to da istaknem jer su prvi put okupljeni predstavnici udruženja Srbije, BiH, Mađarske, Bugarske, Makedonije na jednom mestu gde su potpisali sporazum o saradnji i bilateralnim odnosima", naveo je Ivković i dodao da su pozitivno odreagovale i Rumunija, Hrvatska i Crna Gora koje su potvrdile da će na narednom Samitu potpisati pristupnicu. Ovogodišnji, 8. Forum i Samit već je zakazan za period od 4. do 6. septembra u hotelu "Izvor" u Aranđelovcu.

GMO i sivo tržište

Na ovakvom događaju govori se o inovacijama u proizvodnji i problemima koji je prate. Iako Srbija ima mnoge preduslove da postane vodeća zemlja u regionu po proizvodnji živinskog mesa, prate je i mnogi izazovi. Jedan od njih, prema mišljenju predsednice Udruženja živinara Srbije Sanje Čelebićanin jeste i označavanje proizvedene hrane na "GMO free" ili "non GMO" ili da se pošiljke iz uvoza označavaju da potiču od živine koja je hranjena GMO hranom za životinje.

"Nismo konkurentni sa cenom u odnosu na uvoz mesa i proizvoda od mesa. Neophodno je podizanje svesti potrošača u prednosti kupovine domaćeg proizvoda. Onda kontrolisati uvoz rashlađenog mesa i zamrznutog filea - da li uvoze trgovci i ko je krajnji korisnik, zatim namena tog mesa…", navela je Čelebićanin i dodala da je potrebno i povećanje subvencija za tov, kako bi farmer daj novac uložio u proširenje proizvodnje i time bio konkurentan.

U 2024. sektor živinarstva zabeležiće skroman globalni rast?

"Neophodna je i kontrola sivog tržišta. Oko 25 odsto prodaje živinskog mesa je u 'sivoj zoni', prvenstveno su tu zelene pijace, jer nema adekvatne kontrole porekla i uslova proizvodnje, rukovanja i stavljanja u promet."

Dodaje i da treba izmeniti Zakon o veterinarstvu, jer ako bi manje farme zaposlile jednog veterinara, na taj način bi lakše i efikasnije kontrolisale zdravstveni status svojih jedinki. U tom smeru, dodaje da treba uspostaviti Referentu laboratoriju koja bi dala konačnu potvrdu nalaza službenih laboratorija da je meso bez salmonele. 

Svaka farma bi trebalo da ima svog veterinara (foto: Depositphotos/roibu)

Naša sagovornica ističe da Srbija mora i izvozno da se orijentiše.

"Mi smo samodovoljni u proizvodnji, ali želimo da izvozimo. Moramo usaglasiti sertifikate sa Albanijom u okviru "Open Balkan"-a i dobiti dozvole za izvoz na tržište EU i mesa i jaja za konzum. Srbija u ovom trenutku poseduje odobrenja za izvoz na evropsko tržište samo proizvoda od živinskog mesa koji su termički tretirani na temperaturi od 70 stepeni", objašanjava Čelebićanin.

Kakvo meso jedemo?

Ono od čega su potrošači uvek strahovali kad je u pitanju meso živine jeste prisustvo antibiotika i hormona, te se čude kako je za 40 dana moguće da pile naraste preko tri kilograma. Kad je ova tema u pitanju, Ivković nam je ukazao da postoje velike zablude.

"Genetskom selekcijom hibrida dobijene su najkvalitetnije jedinke, sa većim grudima i koje imaju veći batak, te zato danas imamo takve piliće. S druge strane, hormoni su zabranjeni u upotrebi u Srbiji i ni ne postoje. Nekontrolisana i nepotrebna upotreba antibiotika je nedozvoljena. Dok se ne izluči iz organizma za vreme trajanje karence, zabranjeno je klanje životinja. Naročito u industrijskoj proizvodnji, prvi papir koji prati to meso, a koji izdaju veterinari, jeste onaj o zdravstvenoj ispravnosti te životinje, što dokazuje da u sebi nemaju ostatke antibiotika", objasnio je Ivković koji govori i sa pozicije svog veterinarskog zvanja.

"Verujte, cilj svakog proizvođača jeste proizvodnja bez upotrebe ikakvih antibiotika, jer to znači da imate samo zdrave životinje sa dobrim biosigurnosnim merama."

Dobiti više sa manje

Zato se postavlja logično pitanje, kako sve to postići, a zadovoljiti sve zahtevnije i srpsko i svetsko tržište?

"Živinsko meso je još uvek najjeftiniji proizvod koji se dobija u industriji mesa, te je prema mom mišljenju najveći izazov povećati ovu proizvodnju, a zadržati nisku cenu. Kvalitetan proizvod sa niskom cenom zadržaće i veliku potrošnju", zaključuje Ivković.


Tagovi

Živinarstvo u Srbiji Branislav Ivković Živinsko meso Antibiotici Izvoz mesa Non GMO Brojleri Sanja Čelebićanin


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...