Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Metan u stočarstvu
  • 13.12.2021. 12:00

Genetikom goveda možemo da utičemo na smanjenje metana?

Znamo da proizvodnja metana ima visoku korespodenciju sa konverzijom hrane koja se genetski prenosi na potomstvo. Ako selekciju svedemo na "efikasne krave", zasigurno pozitivno utičemo na smanjene emisije štetnih gasova, ističe dr med.vet. Hrvoje Ciganović.

Foto: Depositphotos/PhillipMinnis
  • 308
  • 25
  • 0

Svedoci smo klimatskih promena koje sa sobom donose sve toplija proleća, sušna leta, neravnomernu raspoređenost padavina što znatno utiče na uzgoj travnjaka, ishranu, ispašu u ekstenzivnom uzgoju. Iste te promene pred stočare donose nove izazove. Već godinama slušamo kako je ova grana poljoprivrede jedan od najvećih krivaca za emisije metana u atmosferu. Istovremeno, na svetu je sve više ljudi, a potrebe za hranom sve veće. 

Dr med.vet. Hrvoje Ciganović ističe kako će se sve ovo znatno odraziti na stočarstvo. Kako kaže, samo je pitanje koliki će udeo stočari morati platiti i do koje mere će morati da idu. 

Ciganović: Farmeri će biti lake mete

Šta možemo očekivati? Čini se da su stočari na prvoj liniji?

S porastom broja ljudi možemo očekivati i veće vremenske katastrofe, epidemije, bolesti, suše i ostalo, a hranu će biti teže proizvesti. U svemu tome smo na dnu evropske lestvice što se tiče broja, posebno mlečnih krava, a u zemljama u okruženju situacija je i lošija.

Ako idemo istim putem, odnosno jednakim udelom smanjivanja broja krava u celoj Evropi, u prvoj fazi ćemo ostati bez ovo malo preostalih, odnosno mleko i mlečne proizvode ćemo uvoziti iz tih zemalja. 

Još više mleka ćemo uvoziti? (Foto: Depositphotos/praewa_koreashopping)

Naravno, kao i uvek taj put će verovatno određivati i definisati političari u saradnji sa svetskim moćnicima gde će zasigurno naši preostali farmeri biti lake mete. Pitanje je do koje mere smo kao proizvođači hrane spremni da učestvujemo? Koliko su prosečni potrošači mleka, mesa i njihovih proizvoda spremni u tome participirati? Treba li krenuti sa gašenjem preostalih farmi krava koje proizvode mleko za ishranu ljudi, a nemoguće ga je proizvesti na neki drugi način, dok se zagovornici takvog načina smanjenja emisije štetnih gasova uz strah od krava-monstruma voze po svetu u privatnim avionima koji ispuštaju do dve tone CO2 na sat, a na njihovom meniju su uredno meso, mleko i mlečni proizvodi.

Na političare teško možemo uticati, ali, šta stočari mogu da urade kako bi optimizovali svoju proizvodnju u odnosu na klimatske promene. Koje greške izbeći kada je reč o upravljanju pašnjacima i travnjacima?

Teško je nešto drastično promeniti. Živimo u podneblju koje je izloženo velikim sušama. Eventualno se može ulagati u navodnjavanja, pregonske pašnjake i slično. Navodnjavanje sa druge strane troši fosilna goriva, tu je jako malo obnovljivih izvora energije. Trave jako teško podnose visoke temperature preko leta, dok je na severu Evrope drukčije. Svima je važna dobrobit životinja jer kada su životinje srećne farmeri su još srećniji, niko ne voli da ima bolesnu i iscrpljenu stoku, posebno oni koji su stalno sa njima. 

Direktive nalažu malo životinja po hektaru

Spomenuli ste pregonske pašnjake. Taj se koncept korišćenja retko koristi. Da li je u pitanju neobrazovanost ili nešto drugo? 

Ne, nije problem neobrazovanost nego agrarna politika. Tu je početak problema. 

Za pašnjake je potrebno zemljište (Foto: Depositphotos/Marion_Smith)

Evropska komisija svojim Zelenim planom i nedavno usvojenom reformom ZPP-a podstiče ekstenzivan uzgoj u stočarstvu. Istovremeno znamo da goveda lakše trpe niže nego visoke temperature. Koje bi pasmine trebalo držati, a da se istovremeno zadovolji i potreba za ekstenzivnim uzgojem, ali i lakše podnošenje prilika koje sa sobom donose klimatske promene?

Teško se možemo upoređivati sa zapadnim zemljama. Holadnija je, na primer, ima 1.600.000 mlečnih krava na oko 16 miliona ljudi što iznosi 0,1 kravu po glavi stanovnika. Slična situacija je i u ostalim razvijenim zemljama. Mi nismo samodrživi, a trebalo bi da smanjiti proizvodnju. Naravno da treba poboljšati zdravlje životinja, da one budu napolju, na sve paziti, da mleko bude što zdravije, oslobođeno svih rezidua, ali moramo gledati i na samodrživost proizvodnje. 

Selekciju raditi na "efikasne krave"

Vratimo se na metan. Koje su to rase kojima bismo mogli da dostignemo veću proizvodnju sa manje emitovanja tog gasa u godinama koje dolaze?

Da, krave, prvenstveno holštajn, su zasigurno veći proizvođač metana čiji udeo u ukupnim štetnim gasovima iznosi oko 16 odsto, a u atmosferi se zadržava desetak godina.

Tu možemo uticati, i intenzivno na tome radimo, sa genetikom. Znamo da proizvodnja metana ima visoku korespodenciju sa konverzijom hrane koja se genetski prenosi na potomstvo, odnosno nasledna je. Znači, ako selekciju svedemo na "efikasne krave" ili "climate friendly cows", zasigurno pozitivno utičemo na smanjene emisije štetnih gasova, u ovom slučaju metana.

Metan se stvara u buragu krave (Foto: M.C.Celić)

Upravo zbog emisije štetnih gasova, u ovom slučaju metana, sve više farmi širom sveta se već odlučilo za određen koncept. Radi se o ukrštanju tri visokomlečne rase krava na strogo određen način. Rezultat tog koncepta su krave s visokom otpornošću prema bolestima dok se istovremeno proizvodnja mleka u životnom veku povećava. Na taj način dobijamo krave kod kojih je uvelike smanjena upotreba svih hormona i antibiotika, krave su mnogo zdravije i otpornije prema klimatskim promenama. Sve proizvedeno mleko je bez rezidua, odnosno zdravije i sigurnije za ljudsku upotrebu. 

I tu je konverzija hrane znatno bolja, a samim tim proizvodnja tog gasa kod takvih krava manja za oko šest odsto.

Mesne rase traže više zemlje

Šta je s tovnim rasama? Kakva je situacija sa tom proizvodnjom?

Oni su manji proizvođač metana. Krava većinu hrane koju pojede, koristi za proizvodnju mleka, a manji za održive potrebe, odnosno rast. Kada je reč o ekstenzivnom uzgoju, vežemo ih uz krajolik koji je za njih stvoren. 

So, ispravna voda i dovoljno čiste prostirke - šta sve treba stoci zimi?

Te rase traže mnogo zemlje za pašnjake. U Skandinaviji je to došlo do ispod dve krave po hektaru. Ako ćete imati sto krava, onda znamo koliko je zemlje potrebno. Dakle, ta je proizvodnja specifična za druge zemlje koje imaju površine koje nisu iskoristive za ratarske svrhe, koje imaju jeftinija zemljišta, sa brežuljcima, brdima gde se ne može ništa drugo raditi. 


Tagovi

Hrvoje Ciganović Metan Stočarstvo Mlečne krave Ekstenzivan uzgoj Genetika Climate friendli cows Efikasne krave Mleko bez rezidua Dobrobit životinja


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.


Partner

Agroklub d.o.o SRB

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: [email protected] web: https://www.agroklub.rs/