Iako angus rasa potiče iz brdskih predela, sve više je zastupljena i u Vojvodini

Angus je rasa koja potiče iz Škotske, iz planinskog dela sa surovijom klimom. Danas je ova rasa goveda rasprostranjena na svim kontinentima. Hrane se svežom travom i njihovo meso je zdravije od većine drugih proizvoda životinjskog porekla na tržištu. Angus goveda odlikuje pre svega odličan kvalitet mesa sa minimalnim potkožnim masnim tkivom. Pored toga, njihovo meso je prepoznatljivo i po specificno lepom mirisu i ukusu, mekano je i sočno.

U poslednje vreme u Srbiji je sve veće interesovanje poljoprivrednika za uzgoj krava u slobodnom ispustu, u takozvanom sistemu krava-tele. To je način uzgoja posebnih rasa goveda, koja se ne muzu, a svu količinu mleka posisa telad. Mlečnost krava je takva da se tele može othraniti u sistemu krava-tele, odnosno kreće se od 1.200 do 1.800 litara mleka za šest meseci. Jedna od najboljih rasa za primenu takvog sistema uzgoja je rasa Angus.

Mladi poljoprivrednik iz Kanjiže Balint Bata nedavno se počeo baviti ovom granom stočarstva.

"Pre nešto više od dve godine smo osnovali gazdintsvo pod imenom 'Bata Angus'. Trenutno naš kapacitet nije veliki, sa negde oko 40 grla različitih kategorija. Plan je da u narednih nekoliko godina koje su pred nama taj broj značajno poraste na ovom gazdintstvu", kaže ovaj vlasnik proizvodnje.  

Glavne proizvodne krakateristike Angus goveda

Angus ima veoma skladnu građu, sa posebno razvijenim prednjim i zadnjim delom tela. Šutost, odnosno bezrožnost je rasna karakteristika ovih grla. Trup je dug i zaobljen. Mišići u butovima dosežu skoro do skočnih zglobova. Slabine, plećke i butovi su veoma mišićavi. Telesna masa krava se kreće od 500 do 700 kilograma, a bikova od 800 do 1.000. Temperament ove rase je miran. Veoma je otporna na različite klimatske uslove i variranje temperature, od -40 do +40 stepeni Celzijusa.

"Sama rasa vodi poreklo iz Škotske. Napravljena je tako da se majke slobodno kreću na pašnjacima sa svojim teladima koje sisaju, do recimo mesec dana pred telenje same krave", objašnjava Bata i dodaje da se nakon toga vrši razdvajanje po kategorijama, muških i ženskih kao i grla koja idu za priplod i goveda koja idu za tov. Angus goveda su vrlo otporna rasa, sa njima nema puno brige u odnosu na druge rase. Majke su dobre, čuvaju telad i vode računa o njima.

Na pitanje koje su najvažniji činioci na gazdinstvu kaže da su to zadovoljavanje potreba životinja, dobra higijenska praksa i zadovoljavajući kvalitet pašnjaka.

Na ovom gazdintsvu goveda su na poluotvorenom sistemu držanja, što znači da se one slobodno kreću na veštački zasnovanim pašnjacima. Uz dodatak koncentrovano-kabastog hraniva prirast ovih goveda kreće se od 1,3 do 1,6 kilograma dnevno.

Preko leta su na paši, a koja hrana im se priprema za zimski period?

Kako naš sagovornik kaže, ishrana je klasična, zavisi pre svega od vrste hrane koja se proizvodi na samom gazdinstvu.

"Kod nas se to sastoji od koncetrovanog i kabastog dela, konkretno senaže, kvalitetnog sena od smeša trava i lucerke, slame i kukuruzovine" precizira on.

To je rasa bazirana na pašnjačkom uzgoju i gaji se prvenstveno zbog mesa koje je veoma kvalitetno i traženo na tržištu. Gazdinstvo "Bata Angus" se u saradnji sa uslužnom klanicom bavi i takozvanim zrenjem mesa, kada meso u posebnim specijalnim frižiderima (dry age) odležava 30-40 dana pa je posle tog perioda i tehnologije posebne mekoće i ukusa.

Pored hranljljive vrednosti meso je izuzetno zdravo

Kada je reč o kvalitetu mesa angusa, od 100 odsto težine, 60 je randman, a 40 odsto je čisto, veoma kvalitetno meso.

"Meso sadrži visok procent beta karotena, vitamina B i E, omega tri, kao i minerale magnezijum, kalijum i kalcijum", naglasio je Bata i dodao da prirodna mramoriranost mesa lojem daje specifičnu mekoću, aromu i sočnost mesu. Najčešće se gaji za proizvodnju mlade junetine (bejbi bif).