• GMO
  • 23.03.2015. 14:00

Ili jeftinija stočna hrana ili uvoz GMO sačme

Jedan od osnovnih razloga zašto je meso iz domaće proizvodnje skupo je skupa stočna hrana. Uz odgovarajuću agrarnu politiku stočari zahtevaju od države da ih administrativnim barijerama dovedu u povoljniji položaj.

Foto: depositphotos.com
  • 202
  • 10
  • 0

Nikola Pelagić u salašarskom naselju Čičovi, nadomak Sombora, uz ratarstvo, svake godine uvećava i stočarsku proizvodnju. Kaže da ne može biti konkurentan na tržištu svežeg mesa zbog skupe stočne hrane.

Sojina sačma, koja je jedna od glavnih komponenti stočnog obroka, kod nas je znatno skuplja nego u okruženju. Pelagić, kao i mnogi stočari, zato od države traži da im se omogući da stoku hrane genetički modifikovanom sojinom sačmom koja je jeftinija, ili da se zabrani uvoz mesa životinja koje su hranjene GMO sačmom.

Dozvoliti promet i obeležavanje, a ne uzgoj GMO organizama

"Što se tiče GMO, mi kao potrošači to koristimo. Čim je meso uvezeno, to je hranjeno GMO hranom, dok mi naše svinje ne hranimo GMO sačmom. Šta je sad bolje? Da sav krajnji proizvod bude GMO ili da se obeleži ono što nije?" pita se Pelagić.

I sekretar Udruženja poljoprivrede pri Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović kaže da treba izaći u susret farmerima. "Treba da se omogući da naši farmeri budu u istom položaju u celoj Evropi. Cela priča ide u smeru da treba dozvoliti promet i obeležavanje organizama, a nikako uzgoj GMO organizama," kaže Budimović.

Stočari u Srbiji neravnopravni sa evropskim kolegama

Izveštaj sa Produktne berze potvrđuje koliko su naši stočari u neravnopravnijem položaju u odnosu na kolege iz Evropske unije. Domaća sojina sačma sa 44 odsto proteina je bezmalo 60 dinara po kilogramu. Genetički nemodifikovana sojina sačma iz uvoza sa 47 odsto proteina je skoro 62 dinara po kilogramu. Direktor Produktne berze Žarko Galetin kaže da je na Čikaškoj berzi GMO sojina sačma, prevedeno na našu valutu, samo 37 dinara. Dakle, jednu od osnovnih komponenti stočne hrane naši stočari bezmalo duplo skuplje plaćaju. Galetin kaže da neće biti ni malo lako iznaći rešenje kojim će biti zadovoljni i farmeri i potrošači. "Na državi je nezahvalan zadatak i, da kažem, vruć krompir u rukama. Ona svojim mehanizmima treba da stavi i naše stočare u ravnopravan položaj sa kolegama u EU", ističe Galetin.

Čak ni činjenica da i rekordne godine u proizvodnji soje u svetu sa bezmalo 300 miliona tona ne dovode do pada cene te uljarice. Razlozi su sve šira potrošnja u prerađivačkom sektoru prehrambene industrije, energetike, ali i farmaceutske industrije. Slaba uteha za naše stočare.

Foto: depositphotos.com; simazoran


Tagovi

Sojina sačma GMO Nenad Budimović Nikola Pelagić Stočna hrana Žarko Galetin Stočari Tržište svežeg mesa Privredna komora Srbije Produktna berza


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi