• Živinarstvo
  • 17.03.2020. 07:30
  • Francuska

Industrija premium piletine s ukusom francuske tradicije

Posetili smo najveću klanicu pilića iz slobodnog uzgoja, nedaleko grada Le Mans u Francuskoj oblasti Sarte.

Foto: Vedran Stapić
  • 95
  • 8
  • 0

Oni su odlučili da se specijalizuju za premium segment piletine, dižu standarde držanja životinja i kvaliteta finalnog proizvoda. Generišu nove trendove, jer Francuska planira do 2025. godine potpuno da izbaci kavezni uzgoj.

Za sebe kažu da su na svetu najveća klanica pilića iz slobodnog uzgoja. Baštine i tradiciju dužu od četiri decenije, a svake nedelje zakolju 500.000 tovljenika. Rekao nam je to direktor kompanije Kavol, David Le Manour - jedne od kompanija iz sastava LDC grupe tokom naše posete Le Mansu.

U mreži kooperanata imaju više od 1.000 farmera na više od 3.000 lokacija, a koji su u proseku 25 kilometara udaljeni od klanice.

"Godišnje obradimo 30.000 tona, a pri tome zapošljavamo 600 radnika. Pre tri godine smo investirali 35 miliona EUR-a i udvostručili kapacitete", referirao je Le Manour. Najveći deo odnosi se na tradicionalnu francusku pasminu, trajanja turnusa 84 dana, uz standard u slobodnom uzgoju od 25kg na kvadratnom metru zatvorenog prostora.

Najveći deo njihove proizvodnje (70 odsto) plasiraju na domaće tržište kroz vodeće trgovačke lance, 15 odsto izvoze dok 15 odsto prodaju kod tzv. kanal usluga ishrane (kao što su McDonalds, IKEA, javne kuhinje i sl.)

Ko ne bude mogao da prati, nestaće

Za kilogram pilećih prsa u veleprodaji ostvare okvirno neto šest evra za standardni kvalitet dok za ono organskog porekla postignu i 30 do 35EUR-a zavisno od klase kvaliteta.

"Posao se menja. Konvencionalna proizvodnja kakvu smo poznavali nestaje. Svi dižu standarde, a ko ih ne bude mogao pratiti, nestaće", prognozira prvi čovek kompanije Kavol i dodaje da im najviše raste segment najkvalitetnije piletine za dečju hranu. "Ljudi žele znati šta jedu, a uz to, roditelji su očigledno spremni platiti najviše za svoje dete."

Najviše raste segment najkvalitetnije piletine za dečju hranu, ističe direktor kompanije Kavol, David Le Manur

Evropska Unija je među najvećim proizvođačima piletine u svetu i neto izvoznik, s godišnjom proizvodnjom od 12.6 miliona tona. Poljska je lider unutrašnjeg tržišta s 2.5, sledi Francuska s proizvodnjom od 1.7 dok je na trećem mestu Španija s 1.6 miliona tona pilećeg mesa na godinu.

Zemlje EU i uvoze piletinu, pretežito iz Brazila, sa Tajlanda i iz Ukrajine.

Kaže da uvoznu brazilsku niske klase kvaliteta, kupuju oni koji gledaju najnižu cenu - zatvori, bolnice, industrija. Dok oni pak izvoze uglavnom asortiman najveće cene i kvaliteta.

Sopstvena stočna hrana

Ovaj deo Francuske, regija Sarte već četiri decenije gaji tradiciju živinarstva, a uprkos trendu razvoja industrije branili su tradicionalne vrednosti još 1958., uprkos početnim otporima definisali standarde kvaliteta kojim danas štite sopstveno tržište. Tada su ustanovili robnu marku i kooperaciju Lu (Loue).  

Danas u slobodnom uzgoju na 9.000 hektara tove piliće bez ubrzavanja prirasta i bez pesticida. "U turnusu od 84 dana jedinke su zdravije i robusnije, a proizvodi su ukusniji", kaže Žan Elizalde, direktor njihove fabrike stočne hrane, kojom svakodnevno snabdevaju kooperante.

Sami lokalno proizvode hranu na 27.000 hektara, a 80 odsto koje čine GMO free žitarice. Unazad nekoliko godina uvode i soju (10 odsto), kojima dodaju pogače suncokreta i uljane repice.

Tako danas sve aspekte proizvodnje imaju pod vlastitim nadzorom, a kako bi sačuvali status i poziciju stvorenog imena. "Samo jedna eskalirana kriza može uništiti sve sto smo godinama stvarali" kaže Elizalde i napominje kako su prošle godine proizveli 340.000 tona hrane koju kamionima u rinfuzi dostavljaju na farme.

Samo dva odsto farmi koristi antibiotike

Lu kooperanti imaju i prateću veterinarsku službu koju vodi veterinarka Martin Kotin s 15 tehničara, a koji zdravlje živine čuvaju prvenstveno tradicionalnim načinima, korisnim biljkama te čak kombinirajući principe izopatije, homeopatije i filopatrije.

Pokušavaju osigurati da sve bude lokalno, organsko, bez antibiotika te GMO free. "U zadnjem smo ciklusu na dva odsto farmi koristili antibiotike", pohvaliće se ona.

Cena mesa je u relaciji s cenom žitarica

Farmer iz ove mreže kooperanata Oliver Kompain (53) obrađuje 100 hektara zemlje, te ima četiri štale napravljene 80-tih godina u kojima drži po 4.000 komada pilića sorte gološijana "poulet jaune cou nu" u svakoj.

Kooperacija im osigurava sve potrebno za proizvodnju. Od pilića, hrane, energije, veterinarske i druge podrške, a kaže da ostvari cenu od 1,5EUR-a po kili žive vage. Misli da to nije puno, ali i da svako u lancu dobije pravedan deo. Cenu mesa su povezali s cenom žitarica, pa je njegov deo uvek na sličnom nivou.

Najveći je problem živine predveče vratiti nazad u objekte

Dobije podsticaj za uzgoj ratarskih kultura temeljem zemljišta, a svoje useve prodaje kooperaciji od kojih kupuje hranu. Kaže da mu je najveći problem živinu predveče vratiti nazad u objekte, a i da ima prilično papirologije za dokazivanje kvaliteta.

U zadnjem turnusu nakon 84 dana prosečna težina bila je 2,17kg, a otkriva i da su mu gubitci bili na razini dva odsto. Deo unište predatori jedan odsto (lisice, ptice...) i dodatno jedan odsto mortaliteta.

Sve je u znaku dobrobiti i srećnih životinja

Pre 10 godina mladi je poljoprivrednik Žulijen Lebalur (33) kupio imanje od svog ujaka u ideji da se bavi živinarstvom.

Danas na njegovoj farmi vodi četiri paralelne proizvodnje. Govedarsku (40 limuzin krava), svinjarsku (1200 tovljenika), ratarsku na 115 hektara žitarica i 25 travnih smeša te živinarsku (pilići i ćurke).

Posvedočili smo kako njihovi pilići uživaju poseban tretman. Osim što im s razglasa svira muzika lokalne radio stanice, ćurke imaju na raspolaganju i igračke, a svi dobru hranu te potpuno kontrolirane uslove.

Uz subvencije kooperacije podigli su ove savremene živinarske objekte na najviše nivoe komfora, u kojima proizvode, ali i testiraju različite modele i pristupe. Rade u sklopu kooperacije i robne marke "Nature de Leveurs" LDC grupacije.

Objekt ima prozore, opremu za hranidbu i gledajući nove standarde, dovoljno veliku površinu. Smanjili su broj jedinki po jedinici površine s 22 na 19 pilića po kvadratnom metru, a trenutno testiraju i koncept s 15 po m2 u sistemu 42 dana (šest nedelja).

Mladi poljoprivrednik Žulijen Lebalur smanjio je broj jedinki po jedinici površine s 22 na 19 pilića po m2

Ovaj mladi farmer kupuje piliće i hranu od kooperacije, a kasnije im prodaje tovljenike. Kaže da zajednički kreiraju njegovu bruto maržu te time formiraju cenu.

"Uvek gledamo da osiguramo dovoljno motivirajući prihod. Što imamo više odličnih proizvođača u sistemu to smo konkurentniji“, kaže Giljes Hutepain, direktor i jedan od vodećih ljudi međunarodne LDC grupacije.

Naglašava da su zadovoljni ostvarenim konceptom ove farme, pa će isti širiti u svojoj mreži proizvođača. Radili su i posebne kalkulacije te utvrdili da trošak renoviranja iznosi 150EUR/m2, što je cca pola troška u odnosu na nove građevine, zbog čega farmerima sugerišu adaptacije.

"Želimo naći optimalni model u tom trouglu - da je zadovoljan farmer (odnosno proizvođačka zajednica), potrošač (dovoljno dobra cena) uz visok nivo uslova držanja živine", zaključio je Hutepain, dok smo obilazili farmu mladog Žulijena.


Tagovi

Francuska Gilles Huttepain Piletina Klanica Kavol David Le Manour Jean Elizalde Martine Cottin Oliver Compain Julien Leballeur Loue Le Mans


Autor

Vedran Stapić

Vedran je jedan od osnivača Agrokluba. Vlasnik SLinka, bavi se organizacijom, razvojem novih proizvoda i rešenja, a s vremena na vreme, u trenucima inspiracije, nešto i napiše. :)

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Dejan Vilotić iz Grabovca nekoliko decenija bavi se proizvodnjom rasada a ovaj posao započeo je njeg... Pročitaj celu belešku »