Ishrana krava: Izbegavajte smrznutu silažu

Ishrana krava, naročito visokomlečnih u visokoj produkciji mleka, je izuzetno dinamičan posao. Farmeru nisu dovoljne samo unapred preračunate tabele sa tačno proračunatim udelom pojedinog krmiva u obroku. Često se zanemaruju vrlo bitni detalji, koje farmer sam mora da opazi i pravilno reaguje. Ishranu krava prati niz faktora, koji utiču na kvalitet obroka i proizvodnju.

Shodno tome tzv. letnja i zimska ishrana nose sa sobom određene promene, ali i rizike. Dobro spremljena silaža idealna je ishrana tokom zime, ali mora se povesti računa kako i kada se daje kravama u toku dugih zimskih dana.

Smrznuta silaža izaziva zdravstvene problem krava

Karakteristika naših krajeva su često niske temperature tokom zime, i javlja se problem smrznute senaže ili silaže. To se dešava i ako prethodno u postupku siliranja nisu dobro usitnjeni delovi biljke, niti dobro sabijeni, poveћavajući prisustvo vlage. U slučajevima smrznutog krmiva, obavezno takvo krmivo ne stavljati na hranidbeni sto, u suprotnom kod krava može da izazove smetnje u buragu sa smanjenjem mikrobne aktivnosti, manji unos hrane, ili oboljenja sa prolivom.

U slučajevima dužeg vremenskog perioda niskih temperature od - 5 do - 10 stepeni silaža smrzne i do dubine 1m.

U takvim uslovima preporučljivo je povećati sadržaj suve materije u obroku, dodavanjem sena ili slame kao osnovne krme. Osnovni problem pri spoljnim temperaturama ispod 0 ^oC je smrzavanje gornjeg horizontalnog sloja silaže do dubine od cca 20 cm, međutim u slučajevima dužeg vremenskog perioda niskih temperature od - 5 do - 10 ^oC silaža smrzne i do dubine 1m. U takvim uslovima izbegavajte korišćenje silaže sa gornjih slojeva. Vrlo često promenjljive vremenske prilike, sa velikim temperaturnim osciliacijama, imaju uticaj na kvalitet silaže. Promena spoljne temperature iz minusa u plus sa nadprosečnim temperaturama dovode do brzog odmrzavanja silaže, a posledica je pojava vlage i veća mogućnost kvarenja silaže.

Da li koristiti odmrznutu silažu?

Dobro pripremljena sabijena silaža ne bi trebalo da trpi veće fizičko-hemijske promene, samim tim i kvalitet ostaje isti. Unutrašnji delovi nisu problem, međutim gornji površinski slojevi silaže mogu da, zbog promene temperature i prisustva vlage, pretrpe oštećenja i izgube na kvalitetu. Smrzavanje i odmrzavanje silaže utiče na njenu strukturu, vrlo često postaje mljecava, sa većim postotkom vlage, što stvara idealne uslove za pojavu mikroba, aerobnu nestabilnost i njeno kvarenje.

Prvi znakovi su promena boje, silaža poprima smeđkasto žutu boju i kvarenjem postaje sve crnja. Takvu silažu krave nerado konzumiraju i ne postiže se željeni hranidbeni efekat. Silažu koja je neko vreme nakon odmrzavanja stajala neiskorištena, najbolje je izbegavati i koristiti silažu sa dubljih neoštećenih slojeva. Ukoliko se koristi odmrznuta silaža, odmah se odmrzava tokom manipulacije u mešalici ili transportu. Koristi se u ishrani odmah nakon potpunog odmrzavanja.

Utopljavanje silaže

Smrzavanje i odmrzavanje silaže utiče na njenu strukturu, vrlo često postaje mljecava, sa većim postotkom vlage, što stvara idealne uslove za pojavu mikroba, aerobnu nestabilnost i njeno kvarenje.

Iz prakse, ali i pravila je da je najbolje silos, ili jame sa silažom otvarati zimi sa južne strane, zbog veće šanse dopiranja sunčevih zraka, i smanjenja mogućnosti smrzavanja gornjih površinskih slojeva silaže.

Farmeri tokom zime mogu izvršiti tzv. utopljavanje silaže, što je vrlo poželjno. Najjednostavnije i vrlo praktično je koristiti bale sena, kojima se silaža može obložiti po gornjim slojevima, ili jednostavno iskoristiti snopove kukuruzovine i prekriti silažu. Takođe, kao vrlo dobar prirodan izolator može poslužiti i sneg. Prekrivena slojem snega, silaža je zaštićena od direktnog smrzavanja, stoga sneg ne treba uklanjati sa silaže, osim sa onih delova odakle se silaža svakodnevno koristi za proces ishrane.

Foto: maerzkind / Bigstock