Kako izgleda organski obrok za životinje i šta je dozvoljeno, a šta ne, objašnjava savetodavac stočarstva Kosovka Jakšić iz PSSS Kosovska Mitrovica.
Stočarska proizvodnja prema organski principima zasnovana je na iskorišćavanju pašnjaka, odnosno kabastih i koncentrovanih hraniva proizvedenih na organski način. Sistem držanja je slobodan, što doprinosi boljem zdravlju životinja, a takođe omogućava ispoljavanje prirodnog ponašanja životinja.
"Prelaskom na organske sisteme stočarske proizvodnje može se značajno doprineti smanjenju zagađenja životne sredine, i očuvanju ekološke ravnoteže. Kod nas postoji dovoljno površina pod pašnjacima, kao i oranica na kojima se može proizvoditi krmno bilje u organskim uslovima proizvodnje", ističe savetodavac stočarstva Kosovka Jakšić iz PSSS Kosovska Mitrovica.
Kada se govori o organskom sistemu stočarske proizvodnje, jasno je da su svi proizvodi proizvedeni bez upotrebe sintetičkih i veštačkih supstanci. Za ishranu stoke ne koriste se stimulatori rasta, veštačke boje, urea, mikroorganizmi, sintetičke aminokiseline i druge supstance. Sve potrebe životinja za hranom, u različitim periodima razvoja, moraju biti ispunjene.
"Obrok je izbalansiran prema potrebama životinja, radi obezbeđenja uravnoteženog rasta, razvoja i dobrog zdravlja životinja. Hrana se priprema u formi koja dozvoljava životinjama da iskažu prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe. Sveža voda i hrana treba da budu dostupne životinjama tokom celog dana", objašnjava Jakšićeva.
Dodaje da je životinje potrebno hraniti organski proizvedenom hranom, najpoželjnije sa sopstvenih površina. Procenat nabavljene organske hrane može biti do 60%.
Ishrana mladih mora da se zasniva na majčinom mleku, ili organski proizvedenom mleku. Telad i ždrebad se mlekom hrane tri meseca, jagnjad i jarad 45 dana, a prasad 40 dana. Ukoliko nije moguća ovakva ishrana, mora se tražiti dozvola inspekcije za upotrebu mleka sa konvencionalnih farmi. Korišćenje zamena za mleko nije dozvoljeno.
Obrok mora da sadrži najmanje 60% suve materije, koja potiče od krmnog bilja, sveže ili sušene kabaste hrane ili silaže. Može da se nabavi najviše do 10% konvencionalnih hraniva za preživare, odnosno 20% za druge vrste životinja, kada se ne može nabaviti hrana organskog porekla. Učešće konvekcionalnih hraniva u obroku ne sme da bude veće od 25% suve materije obroka.
"Dnevni obrok živine treba da sadrži najmanje 65% žitarica. Krmno bilje, sveža ili sušena kabasta hrana ili silaža su deo dnevnog obroka za svinje i živinu. Pri konzervisanju stočne hrane mogu se koristiti konzervansi kao što su bakterije, gljivice, enzimi, mravlja, sirćetna, mlečna i propionska kiselina", napominje Kosovka Jakšić.
Izvori
Tagovi
Autorka
