Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj prepelica
  • 30.12.2015. 17:30

Japanske prepelice - od hobija do posla

Gajenje japanskih prepelica može bili lep hobi ili zadovoljstvo, ali može biti veoma rentabilno, posebno u velikim jatima.

  • 9.126
  • 312
  • 0

Gajenje japanskih prepelica može bili lep hobi ili zadovoljstvo, ali može biti veoma rentabilno, posebno u velikim jatima. Japanske prepelice se kod nas najčešće odgajaju iz hobija, i o njima se nedovoljno zna dok se u drugim zemljama, poput Japana odakle i potiču, Kine, Francuske, Italije gaje po industrijskim principima.

Kroz vekove se u istočnjačkoj literaturi, proteže priča o korisnosti jaja japanske prepelice, a u njhovom mesu nekada su uživali samo kraljevi. Stručnjaci napomnju kako su veoma bogata vitaminima, mineralima i važnim aminokiselinama, a koliko su hranjiva dokazuje i činjenica da jedno prepeličje jaje može po hranjivoj vrednosti da zameni pet kokošijih.

Uzgoj u kavezima

Praksa ovdašnjih uzgajivača potvrđuje da se najčešće gaje u kavezima, koji mogu biti višespratni, a mogu se vrlo lako napraviti ručno od drveta i žice. Za podmladak prepelica starosti do tri nedelje najprikladniji je podni sistem, dok pojedinci praktikuju i volijerski sistem, odnosno prirodan način držanja prepelica na travnatoj, ograđenoj površini, ali samo u slučaju odgovarajućih vremeskih uslova.

Prepelice nisu zahtevne

Dvadesetsedmogodišnji Stefan Nešić iz Trstenika po struci mašinski inženjer, početkom 2015. godine nabavio je jato prepelica i počeo sa uzgojem. Potvrđuje da nisu zahtevne i da je pravo zadovoljstvo imati ih u kavezima. "Od početka marta imam 200 prepelica, za njih nije potreban veći prostor, hranim ih posebnim koncentratom, ali im svakodnevnu ishranu obogaćujem vitaminima, dajem im voće i povrće, najčešće jabuke i šargarepu, naklijalu pšenicu, a leti dodajem i svežu travu. Odnos ženskih i muških prepelica mora biti u određenoj srazmeri, tako da ja imam 160 ženki, koje najčešće dnevno snesu 150 jaja", objašnjava Nešić.

Na proleće uvećanje jata

Nešić kaže da je sa prodajom zadovoljan pogotovu tokom jesenjih i zimskih meseci kada je tražnja povećana. On ima svoju fejsbuk i internet stranicu i tako komunicira sa kupcima kojima jaja, adekvatno upakovana, šalje brzom poštom. "Bez problema jaja dopremam do kupaca kojima, ukoliko kupuju veći broj odnosno tri pakovanja, četvrto poklanjam. Planiram da narednog proleća, kada budem zanavljao jato, uvećam broj, tako da ću u maju imati 400 prepelica", odlučan je Nešić.

300 prepelica Stefana Miloševa

I dvadesetdevetogodišnji Stefan Milošev iz Sombora bavi se uzgojem prepelica. Oduvek je kaže držao ptice, ukrasnu živinu, paunove, bavi se i teraristikom, a od pre tri godine počeo je sa prodajom prepeličijih jaja. Završio je srednju veterinarsku školu, a nekoliko godina radio je i u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, ali je kao veliki ljubitelj prirode i životinja samostalno započeo posao te registrovao gazdinstvo.

"Trenutno imam 300 prepelica, držim ih u kavezu i s obzirom da jaja moraju biti oplođena, vodim računa o broju muških i ženskih jedinki (jedan mužjak - tri ženke), kao i ishrani koja mora biti visokoproteinska i visokonutritivna. Radi boljeg kvaliteta jaja kao i boljeg zdravlja prepelica pored osnovnih hraniva u svakodnevnoj ishrani prepelica dodajem proklijale žitarice, povrće i voće. Takvim odgojem, higijenom i dobrom ishranom prepelicama nije potrebno dodavati hemijske dodatke, antibiotike, samim tim njihovo meso i jaja su daleko poželjnija i kvalitetnija namirnica za organizam ljudi", kaže Stefan Milošev koji tokom cele godine ima u ponudi jaja japanske prepelice za konzum i nasad, kao i jednodevne piliće, piliće starije od 10 dana i odrasle prepelice pred pronošenje i nosilje.

"Jata prepelica redovno prolaze veterinarske kontrole", kaže Milošev i napominje kako je u ovom poslu neophodno voleti prepelice i ne računati samo na zaradu i profit te poručuje početnicima koji se odluče na uzgoj prepelica da startuju sa manjim brojem (40-50 komada) kako bi lakše pratili sve faze razvoja, od inkubatora do jaja i naravno da blagovremeno ispitaju tržište i mogućnost prodaje.

Brz povrat uloženog novca

Gajenje japanskih prepelica može bili lep hobi ili zadovoljstvo, ali može biti veoma rentabilno, posebno u velikim jatima od 1.200 prepelica, ali to zavisi najviše od mogućnosti plasmana. Kako odgajivači napominju, malo je poslova u kojima se uloženi novac može brzo i višestruko povratiti. Isplativost uzgoja prepelica ogleda se u malom utrošku hrane. Ženke prepelice jaja počinju da nose već nakon 45 dana života, naravno uz propisane uslove. Nosivost im otpada nakon godine dana, ali se zato posle može iskoristiti meso, a korisno je i njihovo đubrivo, koje je cenjeno u hortikulturi zbog visokog kvaliteta.


Tagovi

Stefan Nešić Stefan Milošev Trstenik Sombor Prepelice Prepeličja jaja Jata prepelica Veterinarske kontrole


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.