Mladi Branislav je jubav prema ovčarstvu nasledio od predaka i danas, po sopstvenom izboru, uzgaja bergamo ovce, kod nas zastupljene u malom broju.
Gavrilovići iz Čente se već dva veka bave uzgojem ovaca. Generacije se smenjuju, ali je ljubav prema ovčarstvu sačuvala tradiciju. Nekada su na porodičnom salašu pasle cigaje i mešanci, a danas, po izboru najmlađeg među Gavrilovićima, to su grla bergamo rase. Mladi Branislav, tek osamnaestogodišnjak, otkrio nam je zbog čega se odlučio baš za ovu rasu i kakav značaj za njega ima ovčarstvo.
"Ovčarstvom se bavimo najviše iz ljubavi, koja se prenosi s kolena na koleno. Počeli su moji pradeda i deda, imali smo preko 200 ovaca rase cigaja i mešanaca. Vremenom smo prešli na rasu bergamo ovaca i poslednjih godina uzgajamo samo njih", kaže Gavrilović.
Branislav se za bergamo odlučio pre svega zbog proizvodnih karakteristika i fizičkog izgleda ovaca. Ova stara italijanska rasa jedna je od najplodnijih i najkrupnijih, kvalitetnog mesa i visoke mlečnosti, pa lako odgaji i veći broj jagnjadi. Danas, stado u Čenti broji oko 120 priplodnih ovaca u čistoj rasi. Svako grlo je umatičeno i pedigrirano.
"Bergamo je jedna od najkrupnijih rasa ovaca, po plodnosti odmah iza romanovske. Kilaža kod priplodnih ovaca je od 80 do 110 kg a kod ovnova od 100 do 140 kg. Ovce ulaze u priplod sa 12 meseci i jagnje se tri puta u dve godine. Prosek u jednom jagnjenju po ovci prošle godine je bio dva jagnjeta, a pretprošle 1,8. Mlečnost je preko litre mleka na dan, ovce jako lepo hrane svoje mlade i dobre su majke, tako da jagnjad u prva tri meseca dostigne težinu do 35 kg", ističe Branislav.
On sa ponosom dodaje i to da je na farmi ovih dana aktuelno jagnjenje. Kako kaže, ima dosta dvojki i trojki, a po jedno jagnje u jagnjenju je uglavnom kod dviski.
U Srbiji je bergamo, posebno u čistoj rasi zastupljen u malom broju, jer dosta odgajivača ukršta ovu sa drugim rasama. Zato, nabavka novih, čistokrvnih grla u nekom budućem trenutku može predstavljati problem za Gavrilovića.
Ali, i pored svih izazova koji se nameću, uključujući i isplativost, Branislav se ne dvoumi po pitanju izbora rase i rešen je da nastavi pravcem kojim je krenuo. “U Srbiji ima jako malo bergama i to većinom ukrvljenog, malo ljudi ih uzgaja. Za sada se još može doći do novih grla, ali videćemo kako će dalje biti. Plan mi je da proširim stado na 200 ovaca u čistoj rasi. Što se tiče isplativosti, iskreno, spasava nas to što su ovce na ispaši sedam do osam meseci godišnje.”
Kako u porodici Gavrilović ovčarstvo nije jedina poljoprivredna delatnost, Branislav je veliki deo brige oko ovaca preuzeo na sebe.
“Ovčarstvo nam nije glavna delatnost, obrađujemo zemlju, imamo i krave, tako da otac uz puno obaveza oko svega toga skoro da i ne stiže kod ovaca. O njima vode računa dvojica radnika, a pomažem i ja kad se vratim iz škole. Još od malih nogu zavoleo sam ovcu kao svaju omiljenu životinju i tako je do dana današnjeg. Nije mi teško ni kada zimi krene jagnjenje da ih obilazim noću svaki čas, a da ujutru odlazim u školu, navikao sam”, kaže Gavrilović.
Na kraju, ovaj mladi domaćin zaključuje da iako su ovce zahtevne životinje i traže negu 365 dana u godini ipak ne bih mogao bez njih.
Ustupljene fotografije/Branislav Gavrilović
Povezana stočna vrsta
Tagovi
Autorka