Kad je ovčarstvo u genima, ovca je omiljena životinja

Gavrilovići iz Čente se već dva veka bave uzgojem ovaca. Generacije se smenjuju, ali je ljubav prema ovčarstvu sačuvala tradiciju. Nekada su na porodičnom salašu pasle cigaje i mešanci, a danas, po izboru najmlađeg među Gavrilovićima, to su grla bergamo rase. Mladi Branislav, tek osamnaestogodišnjak, otkrio nam je zbog čega se odlučio baš za ovu rasu i kakav značaj za njega ima ovčarstvo.

"Ovčarstvom se bavimo najviše iz ljubavi, koja se prenosi s kolena na koleno. Počeli su moji pradeda i deda, imali smo preko 200 ovaca rase cigaja i mešanaca. Vremenom smo prešli na rasu bergamo ovaca i poslednjih godina uzgajamo samo njih", kaže Gavrilović.

Jedna od najplodnijih i najkrupnijih rasa

Branislav se za bergamo odlučio pre svega zbog proizvodnih karakteristika i fizičkog izgleda ovaca. Ova stara italijanska rasa jedna je od najplodnijih i najkrupnijih, kvalitetnog mesa i visoke mlečnosti, pa lako odgaji i veći broj jagnjadi. Danas, stado u Čenti broji oko 120 priplodnih ovaca u čistoj rasi. Svako grlo je umatičeno i pedigrirano.

"Bergamo je jedna od najkrupnijih rasa ovaca, po plodnosti odmah iza romanovske. Kilaža kod priplodnih ovaca je od 80 do 110 kg a kod ovnova od 100 do 140 kg. Ovce ulaze u priplod sa 12 meseci i jagnje se tri puta u dve godine. Prosek u jednom jagnjenju po ovci prošle godine je bio dva jagnjeta, a pretprošle 1,8. Mlečnost je preko litre mleka na dan, ovce jako lepo hrane svoje mlade i dobre su majke, tako da jagnjad u prva tri meseca dostigne težinu do 35 kg", ističe Branislav.

On sa ponosom dodaje i to da je na farmi ovih dana aktuelno jagnjenje. Kako kaže, ima dosta dvojki i trojki, a po jedno jagnje u jagnjenju je uglavnom kod dviski.

Mali broj bergamo grla u Srbiji

U Srbiji je bergamo, posebno u čistoj rasi zastupljen u malom broju, jer dosta odgajivača ukršta ovu sa drugim rasama. Zato, nabavka novih, čistokrvnih grla u nekom budućem trenutku može predstavljati problem za Gavrilovića.

Ali, i pored svih izazova koji se nameću, uključujući i isplativost, Branislav se ne dvoumi po pitanju izbora rase i rešen je da nastavi pravcem kojim je krenuo. “U Srbiji ima jako malo bergama i to većinom ukrvljenog, malo ljudi ih uzgaja. Za sada se još može doći do novih grla, ali videćemo kako će dalje biti. Plan mi je da proširim stado na 200 ovaca u čistoj rasi. Što se tiče isplativosti, iskreno, spasava nas to što su ovce na ispaši sedam do osam meseci godišnje.”

Ovca kao omiljena životinja

Kako u porodici Gavrilović ovčarstvo nije jedina poljoprivredna delatnost, Branislav je veliki deo brige oko ovaca preuzeo na sebe.

“Ovčarstvo nam nije glavna delatnost, obrađujemo zemlju, imamo i krave, tako da otac uz puno obaveza oko svega toga skoro da i ne stiže kod ovaca. O njima vode računa dvojica radnika, a pomažem i ja kad se vratim iz škole. Još od malih nogu zavoleo sam ovcu kao svaju omiljenu životinju i tako je do dana današnjeg. Nije mi teško ni kada zimi krene jagnjenje da ih obilazim noću svaki čas, a da ujutru odlazim u školu, navikao sam”, kaže Gavrilović.

Na kraju, ovaj mladi domaćin zaključuje da iako su ovce zahtevne životinje i traže negu 365 dana u godini ipak ne bih mogao bez njih.

Ustupljene fotografije/Branislav Gavrilović