Obišli smo vodeću evropsku fabriku za izgradnju živinarnika i farmu koja koristi njihovu tehnologiju. Takvi objekti uskoro počinju da se grade u Sisačko-moslovačkoj županiji u susednoj Hrvatskoj.
"Petrinja Chicken Company" gradi ogromnu živinarsku farmu na Baniji u Hrvatskoj, vest je koja je lani odjeknula u poljoprivrednoj javnosti.
O projektu nije bilo nikakvih detalja, osim 3D modela budućeg postrojenja, iznosa investicije od 500 miliona evra i vlasniku Andrii Matiukha. Ovaj investitor koji godinama živi u Hrvatskoj, vlasnik je kompanije "Renaissance Capital".
Zašto Hrvatska, otkud im zemljište, kako će proizvoditi i kome prodati - bila su pitanja koja smo uputili na adresu Petrinja Chicken Company.
Iz njihove zagrebačke kancelarije, gde danas radi 60-ak zaposlenih, bili su vrlo otvoreni za razgovor. Predložili su nam iz prve ruke videti kako će izgledati buduća farma, posetom italijanskoj fabrici u kojoj će biti izgrađen deo tehnologije za živinarnike, kao i obilaskom gazdinstva koje ih koristi.
"Takve ćemo napraviti i u Sisačko-moslavačkoj županiji. Biće to zelena farma sa najvišim standardima održivosti i brige prema životnoj sredini", rekao nam je Dmitry Ivanov, direktor Petrinja Chicken Company, kojeg vidno raduje ovaj ambiciozni poduhvat - jer kako kaže, "mogao bi o tome da priča ceo dan“.
I nije lagao. Vozio nas je iz Zagreba do Vinćenze i nazad, celim putem odgovarajući na naša brojna pitanja.
Poslednjih desetak godina radio je u hrvatskim kompanijama koje se bave inženjerstvom, klima uređajima i ventilacijom. Na mesto direktora ove kompanije došao je u februara 2020. godine.
Izneo nam je plan proizvodnje živine na, kako kaže, najvećoj farmi u ovom delu Evrope. Obim planirane proizvodnje je 150.000 tona piletine godišnje i 60 tona stočne hrane dnevno, na principu cirkularne ekonomije, te ukupnoj površini od oko 350 hektara.
Celi kompleks će biti vezan za biogasno postrojenje, a solarni paneli biće instalirani na krovovima živinarnika.
"Tako radimo balans uticaja na životnu sredinu. Proizvodićemo sopstvenu energiju, sa floktacijskim muljem koji je proizvod pročišćavanja industrijske otpadne vode iz klanice, kao inputom za proizvodnju biogasa. Proizvodićemo i hranu za živinu, pa računamo na žitarice domaćih ratara“, kazao je Ivanov, naglašavajući da će nusproizvodi iz svake faze proizvodnje biti iskorišćeni za proizvodnju zelene energije i đubriva, kojeg nameravaju da prodavaju.
Kaže i da će primenjivati novu evropsku regulativu u domenu dobrobiti životinja, koja stupa na snagu za dve godine, a koja podrazumeva veću površinu za slobodno kretanje brojlera i više dnevnog svetla.
Glavna tehnološka parcela će biti u blizini železnice, kao i fabrika sa klanicom kao i pogonom za smrzavanje. Planiraju da naprave 16 objekata raštrkanih na 60 kilometara udaljenosti. Baza će biti u Lekeniku, koji se nalazi na pola puta između Velike Gorice i Siska.
Ne računaju na državnu zemlju, pa kupuju privatno zemljište nastojeći da okrupne parcele za svoje proizvodne pogone.
Direktor izgradnje, Oleksandar Černikov, takođe je bio sa nama u Italiji. Ovaj građevinac je sproveo već četiri ovakva projekta, tri na području Ukrajine od kojih jedan ima kapacitet proizvodnje 450.000 tona piletine godišnje.
Još jedan projekt je sproveo u Kazastanu, kapaciteta 150.000 tona piletine godišnje.
"Takav nam je plan i u Hrvatskoj, 150.000 tona godišnje, a živinarnike ćemo raditi sa istom italijanskom fabrikom sa kojom smo sarađivali na projektima u Ukrajini i Kazahstanu", kazao je Oleksandar Černikov, šef izgradnje "Petrinja Chicken Company".
Italijanska fabrika koju smo obišli sa našim sagovornicima, radi najmodernije živinarnike, po principu ključ u ruke. Posluju širom sveta od 1963. godine, a najviše gotovih konstrukcija plasiraju u Brazil, meku svetske proizvodnje piletine.
Šef prodaje te kompanije, Enriko Muraro, kaže da se veseli novom projektu s istim akterima. Praktični primer njihovih živinarnika odlučio je da nam pokaže na gazdinstvu Frančeska Roversa, u mestu Ronko Al'Adige, 60-ak kilometara udaljenom od njihove fabrike, nedaleko od Verone.
Na putu do tog pitoresknog mesta imali smo prilike da vidimo velike parcele ratarskih površina, u sredini primerenijom nekom turističkom resortu nego tipičnoj poljoprivrednoj zajednici. Sve je čisto i uredno, zemlja je pripremljena za setvu, ulice prohodne i dobro razvedene.
Da čovek ne poveruje, na prilazu jednom od sedam Frančeskovih živinarnika, nalazi se i njegova kuća u kojoj živi sa porodicom. Upitali smo ga kako se nosi sa intenzivnim mirisom iz pogona, jer svi koji su bar jednom posetili živinarnik znaju da taj "miris" neće zaboraviti.
Frančesko se samo nasmejao i rekao da kod njih nema neugodnog mirisa. Za to je, kaže, odgovoran način upravljanja pilećim izmetom, kojeg ovde drže u vrlo suvim uslovima. Njegovi živinarnici imaju perfektnu unutrašnju sredinu, vrlo nisku vlažnost i moderan sistem ventilacije, objašnjava ovaj živinar.
"Čišćenje je mehanizovano, celi objekt se u svakom turnusu temeljno čisti aerosol sistemom radi uklanjanja bakterija, te više puta dezinfikuje, pere i suši. Najvažnija je česta promena vazduha, prozračivanje, kako bi postigli vrlo nisku vlažnost“, rekao je Francesco Roverso, vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva.
I stvarno, na lokaciji nema neugodnih mirisa. Čak smo direktno ušli u jedan od živinarnika, poštujući protokole zaštite, naravno. U njemu je bilo "prijatnih" 33 stepena, a u kojem smo zatekli dvodnevne piliće, koje Frančesko ovde tovi 45 dana do težine od 3,5 kilograma, jer ih Italijani baš takve vole.
Fabrika u Lekeniku toviće piliće do 2,6 kilograma, a plan im je da imju turnuse od 36 dana.
Trenutno su u potrazi za zaposlenima, traže inženjere mašinstva, tehnologe za pročišćavanje voda, elektrotehničare i građevince. Planiraju da imaju i vlastite laboratorije, pa će zapošljavati veterinare, sanitarce i srodne druge profesije.
"Verujemo da će naša fabrika poboljšati demografsku sliku i revitalizovati područje Sisačko-moslovačke županije, jer ovi su ljudi pretrpeli teška vremena i to zaslužuju. S njima smo stalno u kontaktu, podupiremo lokalne zajednice i želimo da pokrenemo razvoj poljoprivrede“, zaključio je na kraju razgovora Dmitri Ivanov.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
