Kako i kada se prerađuje soja za ishranu stoke, a kada ne?

Zrno soje (Glycine hispida L.), i pored velike hranljive vrednosti, sadrži i materije koje su štetne za domaće životinje, ali i ljude. Prema intezitetu štetnosti ove antihranljive materije, po Himovicu (Hymowitz), grupisane su u dve klase. Od ukupne količine antihranljivih materija najviše ima kunitz trypsin inhibitora (oko 6% od ukupne sume proteina). Da bi se ova termolabilna jedinjenja neutralisala, pre upotrebe u ishrani zrna treba termički obraditi.

U proizvodnji stočne hrane termička obrada može se izvesti zagrevanjem zrna ili tretiranje sojine sačme vrelom vodom. Ovi dodatni troškovi u proizvodnji stočne hrane mogu se smanjiti gajenjem sorti koje imaju značajno smanjen sadržaj štetnih materija. U našoj zemlji prve sorte sa smanjenim sadržajem antihranljivih materija dobijene su u Institutu za kukuruz u Zemun Polju i Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Odgovori na izazove u proizvodnji soje: Genomska selekcija i zakoni

Takve sorte sa zrnom, koje ima smanjen sadržaj škodljivih supstanci - bez Kunitz tripsin inhibitora su, recimo, Laura srednjestasna sorta (I) i kasna sorta (II) Lana. Zrno od takvih sorti je moguće prerađivati na nižoj temperaturi i za kraće vreme. U ishrani odraslih kategorija domaćih životinja nepreživara može se koristiti bez prethodne termičke obrade zrna.

Važno i cenjeno proteinsko hranivo

Generalno, sorte sa Kunits trypsin inhibitorom, čije zrno je sirovo sa 14 do 16% vlage pa sve do 12% (čuvanje soje), ne koristiti sirovo i treba ga termički obraditi prženjem soje 15 minuta na temperaturi 130 stepeni, osim sorti, kao što sam prethodno naveo, bez inhibitora Trypsina.

Utvrđeno je da se radi o supstanci koja je proteinske prirode i koja u digestivnom traktu životinja, pankreasu, inhibira lučenje enzima tripsina. Poslednjih nekoliko decenija termički obrađeno zrno postaje veoma važno i cenjeno proteinsko hranivo u ishrani domaćih životinja jer sadrži visok procenat proteina ali i energije. Proteini soje su visoke biološke vrednosti sa visokim sadržajem lizina, dok su deficitarne i limitirajuće aminokiseline u zrnu soje cistin i metionin. Lizin je aminokiselina koja je nužan gradivni element za pravilan rast i razvoj organizma kao i za proizvodnju energije.

Ovaj problem je lako rešiv, a najefikasniji način smanjenja termolabilnih antihranljivih materija je termička obrada zrna. Neadekvatno korišćenje temperature i dužina trajanja procesa obrade sojinog zrna, mogu dovesti do gubitka ukupne hranljive vrednosti ove uljarice, a samim tim direktno depresivno dejstvo na proizvodne rezultate životinje. Alternativa jeste korišćenje sorti sa smanjenom količinom tripsin inhibitora. Pored proteina, ugljene hidrate zrna čine rastvorljive materije (skrob, celuloza i pektin) koji su lako rastvorljivi u vodi.

Koje životinje mogu da jedu i u sirovom stanju?

Istraživanja i praksa pokazuju da kokoške nosilje bolje podnose sirovo sojino zrno od pilića. Takođe, pilići su osetljiviji na antihranljive materije iz zrna u odnosu na svinje. Ishrana svinja i prasića ne dovodi do hipertofije (uvećanja) pankreasa. Za ovu vrstu nepreživara učešće ove uljarice u obroku preko 10% se ne preporučuje, jer veće količine dovode do strukturnih promena masnog tkiva svinje.

Soja se u ishrani preživara može davati u sirovom stanju, ali nikako kada se u obroku nalazi dodata urea. Ureaza, poreklom iz sojinog zrna kada se nađe u kontaktu sa ureom, dovodi do oslobađanja velikih količina amonijaka u buragu usled čega životinja nije u stanju da iskoristi celokupnu količinu oslobođenog amonijaka, te se smanjuje iskorišćavanje obroka i dolazi do intoksikacije krvi. Takođe, teladima koja su lakša od 200 kg ne treba davati sirovo zrno zbog nedovoljno razvijenog kapaciteta želudca. Sojina pogača se koristi i u ishrani brojlera i ćurki i koja ima osam puta više ulja od sojine sačme.

Ekstruder za obradu namenjen je za termičku obradu - ekstrudiranje sojinog zrna i ekspandiranje. U procesu ekstrudiranja, zrno se usitnjava i zagreva do temperature od 120 - 135°C. Ekstrudiranjem sojinog zrna eliminišemo štetne materije iz zrna (Kunitz inhibitora Trypsina) i ujedno aktiviramo proteine koji daju osnovni kvalitet punomasnom sojinom grizu. U procesu ekspandiranja prethodno usitnjeni materijal se zagreva do temperature koja zavisi od materijala koji se ekspandira, a u cilju dobijanja energetski vrednijeg hraniva. Ekstruder - ekspander primenu nalazi u mešaonama stočne hrane, na farmama i savremenim poljoprivrednim gazdinstvima.

Visokim temperaturama obrade uljarice uništava se nepovoljno delovanje fermenata ureaze i tripisin inhibitora, koji su sadržani u svežem zrnu.

Dva tipa prženja

Dva su osnovna tipa i najčešća načina prženja sojinog zrna:

1. prženje soje u bubnju ili
2. u visoko temperaturnom sušioniku kod kojeg se zrno soje prevozi preko perforiranog poda kroz koji se ubacuje vrući vazduh.

Privredni značaj soje ogleda se u velikoj proteinskoj hranidbenoj, energetskoj i vrednosti zrna, koje ima vrlo značajnu ulogu u ishrani domaćih životinja, ljudi i industrijskoj preradi.

Prženjem u bubnju sojino zrno ubacuje se u rotacioni bubanj gde se visoka temperatura postiže najčešće otvorenim plamenom i u kojem zrno ostaje od jednog minuta do pola sata, zavisno od tehnologije prženja.

Visokim temperaturama prženja uljarice uništava se nepovoljno delovanje fermenata ureaze i tripisin inhibitora, koji su sadržani u svežem (sirovom) sojinom zrnu. Na taj način poboljšava se svarljivost, hranidbena vrednost i iskorišćavanje hraniva.