Odgovori na izazove u proizvodnji soje: Genomska selekcija i zakoni

Proizvodnju soje, kao kulture koja sve više zaokuplja pažnju svetske ekonomije, prate i izazovi. Prema istraživanjima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), to je ograničeno iskorišćenje obradivih površina, ispošćena zemlja, uzgoj monokultura i zagađenje pesticidima - naročito u GMO proizvodnji ove uljarice.

Kako bi se stvorile sorte otporne na sušu, štetočine i negativne uticaje klimatskih promene, naučnici kroz genomsku selekciju semena prate promene koje će odgovoriti pomenutim izazovima. S druge strane, teži se Non-GMO proizvodnji, kako je uočeno da se tržište koja traži takve proizvode ubrzano razvija. Zato su rađene studije koje prate produkciju semena, namenjenu isključivo za organsku proizvodnju.

"Sistem mora da se promeni"

Međutim, kako su istakli govornici na Svetskoj istraživačkoj konferenciji o soji, sesiji o Evropskoj soji, postoji nepoverenje u moderne poljoprivredne prakse.

"Zato sistem mora da se promeni", poručuje Rud Tijsens ispred "Agrofirm Group B.V".

U tom smislu, direktor Odeljenja za proizvodnju i zaštitu bilja pri FAO-u Đinguan Ša je rekao da strategija promena treba da se temelji na efikasnijem korišćenju vode i đubriva, promociji novih tehnologija, naročito u sektoru alternativa mineralnim đubrivima, edukaciji farmera u takozvanoj Školi poljoprivrednih useva (op.a) - "Farmer Field Schools" (FFS). Takođe, nosilac promena treba da bude i pomenuta proizvodnja otpornih sorti i uspostavljanje strategija koja će urediti standarde u proizvodnji, mehanizme i finansijsku podršku.

Izvoz srpskih sorti od Kanade do Kazahstana

Što se tiče strategije EU, radiće se na zakonskim regulativama o deforestikaciji i Non-GMO sertifikatima. Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi koja je samoodrživa u proizvodnji soje - i to nemodifikovane.

"Trenutno imamo 381 sortu, od toga u Hrvatskoj je priznato osam, a u BiH 92. Ja sam jako ponosan što smo uspeli da prodamo soju Kanađanima, što je veliko dostignuće", otkrio je za Agroklub Jegor Miladinović sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koje je koorganizator Svetske konferencije i istakao da se trude da što više izvezu i u susednu Rumuniju.

Ja sam više tradicionalni oplemenjivač, jer soju razvijate u polju, a ne u laboratoriji, ali radimo na brzini razvijanja, kaže Miladinović

"Naše sorte imaju visok prinos, i nisu samo dobro prilagođene našim uslovima u regionu, već imaju i izuzetnu adaptabilnost na uslove iz spoljašne sredine. Dakle od Kanade do Kazahstana."

Šta su alternative?

Tijsens predlaže smanjenje stočarske proizvodnje u Evropi, i povećanje proteinske, te se postavlja pitanje, kako će izgledati tranzicija stočara u bliskoj budućnosti?

"Moramo da učinimo ovu uljaricu privlačnom za uzgajanje - višom cenom, da farmer ne nalazi veću isplativost u uzgoju pšenice, na primer", predložio je Tijsens.

Naročito, što potrošači traže hranu koja nije stvorena u uslovima koji uništavaju životnu sredinu ili su u suprotnosti sa pravima životinja. U tom sledu, slušaoci predavanja postavljali su pitanja na predavanju o "Budućnosti soje" od toga koje su sve alternative mesu, koliko se zapravo upotrebi namirnica da bi se napravila zamena od soje sa ukusom mesa, koliko su ti proizvodi cenovno pristupačni, do toga kako tofu učiniti ukusnijim?

Iz FAO-a poručuju da će postojati sloboda izbora za potrošače, a da pritom bezbednost hrane bude zagarantovana.