Kako koke Miše Popovića održavaju nosivost?

Ko god prođe pored ograđenog prostora od 4.000m² porodica Miše Popovića iz sela Spančevac, u Opštini Bujanovac, u kome drže jato od osamdesetak kokošaka obavezno zastane da se divi njihovoj lepoti. Ovo i
ne treba da čudi s obzirom da ga čine koke nosilje sa predivnim perjem rase amrok, saseks i austrolorp.

Ovakav način držanja živine je u ovom kraju prava retkost pa je i to bio jedan od razloga zašto su se Popovići pre oko četiri godine odlučili za ovu varijantu. Zbog toga su svojim kokama za boravak i slobodno kretanje obezbedili najveću moguću površinu obraslu zelenom travom. Sagradili su im i živinarnik za nošenje jaja, a kada su to uradili krenuli su u potragu za adekvatnom rasom za čuvanje.

"Nismo morali daleko da idemo jer se u blizni našeg sela nalaze ljudi koji u inkubatorima izvode ove rase pilića. Tako smo od našeg prijatelja iz Žbevca nabavili koke rase amrok, a u susednom Neradovcu i australorp", kaže Popović.

Izbor rase zbog nosivosti

Za amrok koke odlučili su se zbog njene odlične nosivosti i mirnog temperamenta. Pored toga što dobro podnose hladnoću one mogu same da pronalaze hranu u dvorištu što je bio i razlog zašto su se odlučili za ovu rasu koju krasi grahorasta šara, a koju njeni ljubitelji prepoznaju uglavnom po žutim nogama i crvenim ušnim resama.

"Ova vrsta koke je veoma isplativa jer jaja počinje da nosi posle šest meseci starosti i to čini dugo", ističe Popović.

Znate li šta su amrok, leghorn, kokinkina ili australorp? Stojan Stevanović zna i otkriva nam kako ih uzgaja

Njima su potom pridodali i rasu koka pod nazivom australorp takođe nadaleko poznatu po svojoj nosivosti. Ova koka koja vodi poreklo iz Australije je krupna i godišnje može da snese u proseku od 200 do 250 jaja. Otporna je i na bolesti, ne zahteva posebnu negu i zato se lako prilagođava različitim vremenskim uslovima.

Deo ove živine čine i koke rase saseks koje nose krupna braon jaja i imaju veoma ukusno meso. Ova vrsta koka koja pripada staroj engleskoj rasi kokošaka odlikuje se brzim rastom zbog čega je uvršćena u jednu od najpopularnijih sorti rasne živine.

Ovako formirano jato odlično se snašlo u njihovom ograđenom zelenišu gde je pored vode svakodnevno uživalo u bogatoj paši, ali i žitaricama koje ova porodica proizvodi na svom imanju. U skladu sa tim rasla je i njihova nosivost pa je bilo sve više onih koji su počeli od ove porodice da kupuju jaja koja su mnogo ukusnija od onih sa živinarskih farmi.

Ne zatvaraju se ni zimi

Od proleća pa do kasne jeseni ih je toliko mnogo u gnezdima da ih oni redovno iznose na prodaju i na Donjevranjskoj pijaci u Vranju gde kupaca imaju na pretek. To međutim, nije slučaj kada se sa prvim mrazevima smanji njihova nosivost.

"Tada hladnoća i nedostatak prirodne paše učini svoje. U tom periodu naše jato koka koje nikako ne zatvaramo nastavljamo da hranimo žitaricama proizvedenim na našem gazdinstvu", kazuje Popović ističući da su tokom ove sezone jaja od svojih koka prodavali po ceni od 25 do 30 dinara po komadu.

Prodaju i petlove

Da bi održali nosivost svog jata na zavidnom nivou ova porodica je stalno tokom proteklih godina stare nosilje menjala mlađim. Višak koji bi se javio koristili su u svojoj ishrani, a po potrebi i prodavali.

"Prodajemo i petlove čija cena se kreće od 1.000 do 1.500 dinara po komadu. Sve rase koka koje držimo čuvamo zajedno jer smo primetili da imaju kvalitetnije potomstvo kada dođe do međusobne oplodnje, odnosno do mešanja krvi", kaže naš sagovornik koji na kraju ističe da posla oko ovog jata kokošaka praktično da i nemaju, ali da imaju značajnu korist jer su u prilici da sebi, ali i drugima obezbede meso i jaja kakvo se ne može kupiti u prodavnicama.

_{Naslovna fotografija: Nikola Tucović/Gordana Nastić}