Znate li šta su amrok, leghorn, kokinkina ili australorp? Stojan Stevanović zna i otkriva nam kako ih uzgaja

Da pre dvadeset godina nije imao ozbiljnih problema sa krvnim pritiskom i zbog toga počeo da konzumira jaja prepelice Stojan Stevanović iz Klinovca kod Bujanovca verovatno nikada ne bi počeo da se bavi živinarstvom. Tada je nabavio prvu kvočku sa mladuncima prepelice, od kojih je kasnije formirao jato od 200 prepelica, a danas uspešno uzgaja najbolje rase pilića.

Jaja koje su one svakodnevno nosile prodavao je kod kuće i na pijaci u Preševu.

“Ovim poslom sam počeo da se bavim čim mi se zdravlje stabilizovalo. Želeo sam da podelim svoje pozitivno iskustvo sa drugima i ujedno pomognem onima koji su imali isti problem”, priseća se vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva "Stevanović".

U početku je imao odličnu potražnju za prepeličijim jajima, ali je to kasnije "splaslo" tako da je morao da prestane da se bavi time zbog nerentabilnosti.

Nabavio inkubator za izleganje pilića

Nakon pauze, živinarstvu se vratio pre sedam godina kada se na jugu Srbije javila veća potražnja za živinom. Videći ponovo svoju šansu u ovoj delatnosti, nabavio je inkubator i u njemu počeo da leže piliće rase amrok, australorp, italijanka ankona, leghorn, holandska beloćubasta i hamburška kokica za kojima vlada velika potražnja.

Danas ove piliće leže od jaja koja kupuje od ljudi koji su formirali matična jata živine od njegovih pilića. Cena jaja je od 30 do 100 dinara, u zavisnosti od toga koju rasu pilića želi da izleže od njih. Najpovoljnija su, kaže, jaja od domaćih, a najskuplja od ukrasnih kokica retke vrste čije jaje dostiže cenu i do 500 dinara.

“U ovu grupu spada i crna koka, "ayem cemani", sa crnim mesom koja ima fantastičnu cenu na tržištu”, ističe on.

Najtraženiji amrok pilići

Ovom proizvođaču živine ljudi se obraćaju za kupovinu pilića svih rasa koje ima u ponudi. Kaže da je trenutno najtraženija rasa amrok koja je odlična nosilja, lepo izgleda u dvorištu i veoma je mirna. Petao dostiže težinu i do pet kilograma, kokoška do tri, a oni koji je uzgajaju vole je i zbog toga što bez problema nosi jaja i na -10^oC.

“Kod izleganja pilića ove rase uvek dobijem oko 60 odsto petlova, a 40 odsto koka."

Kupci se rado odlučuju za njih zato što kod jednodnevnih pilića odmah mogu da odrede pol: kod ženskih pilića su noge tamnije, a mužjaci imaju izraženiju svetlu fleku na čelu. Na ceni je i australorp koga odlikuje velika nosivost i kvalitet mesa. Ne zahteva posebnu negu, otporan je na bolesti, visoke i niske temperature.  Podjednako je interesantna i leghorn koka koja je najbolja nosilja, jako snalažljiva u dvorištu, a čiji pilići odlično napreduju.

Zbog struje hteo da odustane

Svih godina, koliko se bavi ovim poslom, Stevanović nije imao većih problema sa jajima iz kojih izleže piliće. Sve je rešavao u hodu na osnovu iskustva koje je stekao uzgajajući prepelice. Međutim, zbog čestih isključenja struje koja su se do pre dve godine u njegovom selu događala skoro svakog dana, u jednom trenutku pomislio je da odustane od ovog posla.

“Odluku sam promenio kada sam kupio agregat. Ugradio sam i alarm da mi signalizira kad nestane struja i tako sam opstao u poslu. Otkako je obavljena rekonstrukcija električne mreže to se više ne dešava", priča Stevanović.

Piliće prodaje uglavnom na pijaci u Ristovcu, Bujanovcu i Preševu, a drugi deo isporuči kupcima u Nišu. Sezonu izleganja pilića privešće kraju u junu, kada namerava da krene sa ograđivanjem  prostora na svom imanju. Tu planira da uzgaja i matična jata kokošaka od pilića koje izleže u inkubatoru i obnovi rase koka italijanska ankona, holandska beloćubasta, japanska svilena i kokinkina.