Silaža se uglavnom koristi kao kabasto hranivo u ishrani preživara. Ona mora biti ispravna i rastresita i imati dobre organoleptičke osobine. Zato je, kako tvrde stručnjaci, neophodno ispoštovati svaki korak njene pripreme, a evo saveta kako da to pravilno učinite.
Dobro pripremljena silaža je kvalitetno, kabasto hranivo koje se koristi u ishrani preživara. Kako objašnjava diplomirani inženjer stočarstva Predrag Perić, ona mora biti ispravna, rastresita i posedovati dobra organoleptička svojstva. To znači da silaža mora biti žutozelene boje, imati prijatan miris i optimalnu kiselost pH oko 4,2.
Perić napominje da siliranje najbolje treba obaviti po suvom vremenu. Optimalna temperatura za to je 20-25ºC. Ukoliko je temperatura suviše visoka, može doći do brzog isušavanja zelene mase. U zavisnosti od površine sa koje se ubira zelena masa, odnosno od kapaciteta silo objekta i raspoloživih mašina, treba obezbediti dovoljno radnika da bi se zelena masa silirala u što kraćem vremenskom roku. Pri tome treba odrediti pravi momenat za ubiranje kompletne mase kukuruza. To je faza voštane zrelosti zrna (30-35% S.M.) i gde je udeo klipa u masi cele biljke kukuruza do 40%.
To se praktično može učiniti na nekoliko načina:
Spremanje silaže se obavlja pomoću silo kombajna. Uporedo sa njim kreće se i traktor sa prikolicom. Silo kombajn kosi zelenu masu. Visina kosidbe zavisi od konfiguracije i čistoće parcele, ali i od brzine kretanja kombajna. On se kreće brzinom od 10-12cm do 20 cm, a može ići i do 40 cm, ukoliko konfiguracija i čistoća parcele nisu problematični. Kombaj na samoj njivi secka kukuruz i odlaže silažu pomoću vazdušnog elevatora u prikolicu. Masa se dalje transportuje do silo objekta i tu se istovaruje. Pri istovaru treba voditi računa da na prikolici nema primesa zemlje ili neke druge nečistoće. Istovarenu masu treba raširiti po celom silosu.
Debljina mase pri sabijanju treba da bude 10-15cm, a najbolje je takvu masu sabijati traktorima točkašima jer oni imaju veći pritisak po jedinici površine. Masu bi neprekidno trebalo sabijati do završetka punjenja silosa. To, takođe, treba nastaviti i kada se punjenje završi i narednih 10-12 sati. Nabijanje je jedna od najvažnijih operacija kod spravljanja silaže. Vazduh se isteruje iz silo mase i prelazi se na anaerobne bakterije koje stvaraju mlečnu kiselinu. Provera sabijenosti može se obaviti kretanjem po celoj površini silo mase, a naročito uz same krajeve silosa. Ukoliko deo obuće upada u masu, to pokazuje da sabijanje nije dovoljno.
Predrag Perić podseća na to da, u slučaju prekida siliranja, silos treba pokriti plastičnom folijom jer je važna operacija u spravljanju silaže i njeno pokrivanje. To se radi folijom koja sprečava pristup vazduha i atmosferskih padavina. Plastična folija mora biti dobro zategnuta, a u sebi može imati žičanu mrežu da glodari ne bi mogli da je progrizu. Folija se može opteretiti starim gumama ili džakovima napunjenim peskom, balama slame, zemljom da bi se iz mase što više isterao vazduh i da vetar ne bi podigao zaštitni najlon. Folije mogu da budu različite debljine i to od 0,15-0,20 mm, mogu se koristiti i deblje preko 0,20mm.
Ovako pripremljena silaža ne zahteva nikakve konzervanse i dodatke, pa može da se koristi posle 35-40 dana. To je zato što biljka kukuruza spada u grupu biljaka koje se lako siliraju. Međutim, ako se želi postići visok kvalitet silaže mogu se ubacivati bakterijsko-enzimski inokulanti ili drugi dodaci. Većina inokulanata se rastvara u manju količinu vode, a kasnije se unosi u vodu od 50-100 litara. Rastvor se može nanositi leđnom ili baštenskom prskalicom na prispelu masu pre gaženja to jest sabijanja.
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autor
80
Glasova: 20
Mlađima 25,0%
Glasova: 10
Starijima 12,5%
Glasova: 50
Svima je podjednako teško 62,5%