• Psi čuvari
  • 02.06.2017. 16:00

Kako prepoznati besnilo?

Besnilo je u Srbiji skoro iskorenjeno, zahvaljujući strategiji države, odnosno Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ipak, valja napomenuti da je reč o vrlo zaraznoj bolesti, koja se sa životinje lako može preneti na ljude.

Foto: Jake Plantowsky / Pinterest
  • 19.437
  • 220
  • 0

Virus besnila najčešće napada nervni sistem kod životinja. Nisu imune ni divlje, ni domaće životinje, a bolest se lako prenosi i na čoveka i to se skoro uvek završava smrtnim ishodom.

Prepoznati bolest i znati koja je najbolja prevencija, može da vam pomogne da što bolje zaštitite svog psa. Ovo se posebno odnosi na ovčarske pse, koji čuvaju stoku od predatora poput lisica i vukova, koji su i najčešći prenosioci ove opake bolesti.

Kako se prenosi besnilo?

U čak 90 odsto slučajeva - nosioci su divlje životinje. Najčešće se javlja kod lisica, rakuna, kojota, vukova, slepih miševa. Mnogi smatraju da su pacovi glavni prenosioci virusa, ali oni retko kad oboljevaju odnosne prenose bolest.

Ono što ohrabruje jeste podatak da domaće životinje, zbog vakcinacije, retko oboljevaju, ali ipak su za ljude i najveći rizik, jer su u čestom kontaktu sa njima.

Oralna vakcina je jedan od razloga zbog kojeg besnila skoro da nema. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, vakcina se distribuira divljim životinjama ručno ili iz vazduha (avionima ili helikopterima).

Besnilo se najčešće prenosi preko pljuvačke, kada nekog ujede zaražena životinja. Virus se širi po oganizmu i prvo zahvata nervni sistem, te ubrzo stiže do mozga. Period putovanja virusa od nerva do mozga je svega nekoliko nedelja, a u ređim slučajevima i nekoliko meseci.

Simptomi besnila

Kako kod psa, tako i kod ostalih životinj,a simptomi se javljaju onog momenta kada virus dopre u mozak. Tada i pljuvačka postaje izvor zaraze. Psi, ali i ostale životinje koje su zaražene besnilom, pokazuju promene u ponašanju.

Ukoliko je divlja životinja obolela od virusa, počinje da se ponaša kao pitoma i nema strah od ljudi. S druge strane, psi koji su zaraženi deluju uplašeno, uznemireno, ne slušaju i plaše se vode. Zatim kreće slinjenje, gutanje biva otežano, psi dobijaju lošu koordinaciju pokreta i na kraju nastupa paraliza.

Ukoliko sumnjate da je životinja obolela od besnila, najbolje je to utvrditi testovima koji se izvode tek nakon obdukcije. Psi i ostale životinje kod kojih se sumnja na ovu bolest, odmah se uspavaju. Nikada se ne kreće sa lečenjem, zato što lek za besnilo ne postoji!

Prevencija besnila

Na svu sreću, besnilo je moguće sprečiti. Osnovna stvar jeste vakcinacija pasa protiv besnila, a ovo se posebno odnosi na pse koji vreme provode u dvorištu ili na pašnjacima sa stadom. U veterinarski ambulantama ove vakcine mogu da prime, konji, psi, mačke i feretke. Vakcina protiv besnila ima višestruke koristi: prvenstveno štiti psa od ujeda besnih divljih zveri, a zatim štiti i vas jer samo vakcinisan pas, bezbedan pas.

Ukoliko je moguće, pas bi trebalo da izbegava kontakt sa divljim životinjama, a takođe ako imate seosko domaćinstvo ne držite kantu za smeće na "dohvat ruke" divljim životinjama.

Nemojte držati divlje životinje u domaćinstvu, čak ni ako je neka od njih povređena. Nazovite veterinarsku službu, a oni će je zbrinuti na posebno mesto.

Ukoliko vašeg psa ujede divlja životinja, odmah potražite pomoć veterinara. Ako vas ujede nevakcinisan pas ili divlja životinja, obavezno treba da operete vodom i sapunom mesto ujeda i da momentalno potržite pomoć lekara.

Pasterov zavod, koji se nalazi u Novom Sadu, je nacionalna referentna ustanova za besnilo u Srbiji. Stručnjaci iz oblasti medicine i veterine se bave prevencijom besnila ljudi i životinja, kao i praćenjem i kontrolom mera prevencije. U okviru ove kotrole, Pasterov zavod je uključen u međunarodnu informatičku mrežu podataka o besnilu - RABNET, pod nadzorom SZO.

Foto: Jake Plantowsky / Pinterest


Tagovi

Pas Besnilo Besan pas Prepoznati Konj Pacov Slepo miš Rakun Čovek Vakcija Vakcinacija pasa


Autor

Ljiljana Milovanović

Više [+]

Poljoprivredna tehničarka voćarsko - vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.