Kako preživari vare hranu?

Proces varenja hrane kod preživara sastoji se iz nekoliko faza i to: žvakanje, natapanje hrane pljuvačkom, preživanje, fermentativno razlaganje u predželudcima, varenje u sirištu i varenje u crevima. Najvažniji deo varenja hrane, prema rečima savetodavca za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Srđana Zafirovića obavlja se u tankom crevu.

Hidrolitički se razlažu belančevine, masti i ugljeni hidrati na prostije sastojke koji su rastvorljiivi u vodu odnosno mogu se resorbovati. Za razlaganje hrane u crevima veliku ulogu imaju pankreasni sok, njegovi fermenti i žučna tečnost i svi ovi elementi ulaze u sastav crvenih sokova. Pankreas (gušterača) je ražnjevita žlezda čiji se kanali združuju i ulivaju u dvanaestopalačno crevo.

"Krava u toku jednog sata izluči 250 do 400 cm3 pankreasnog soka. Osim neorganskih sastojaka veoma su bitni za proces razlaganje hrane fermenti (tripsin, himotripsin, lipaza, amilaza, maltaza i drugo) Za razlaganje belančevine zaduženi su trisin i homotipsin. Hidroliza masti u tankom crevu se odigrava pod uticajem lipase", ističe Zafirović i dodaje da amilaza rastvara skrob do maltoze, koju maltoza rastvara do glikoze.

Sinhronizovano delovanje žuči i pankrasa

Žučne kiseline su najvažniji sastojak žuči, omogućavaju stabilnu emulziju, a imaju i ulogu u esterifikovanju masnih kiselina sa holesterinom (pošto se masne kiseline resorbuju kao holesterinski estri). Osim ulogu koju imaju u varenju masti, neutralizuje i kiseli želudačni sok koji je dospeo u crevo.

"Sinhronizovanim delovanjem žuči i pankrasa stvaraju se potrebni uslovi za crevno varenje i resorpciju. Usled delovanja fermenta crevnog soka, hranjive materije se i razlažu u rastvorljive supstance sposobne za resorpciju."

Kada hrana (himus) iz želudca pređe u tanko crevo, po rečima Zafirovića, dolazi do neutralizacije hlorovodonične kiseline delovanjem natrijumova jedinjenja. Izuzev celuloze, ugljeni hidrati razlažu se po dejstvom pankreasne amilaze i fermenta crevnog soka - saharaze, maltase i laktaze do monosaharida koji je sposoban za resopciju. Belančevine se u crevu razlažu tripsinom, peptidima i nukleoproteidima. Masti se razlažu uz dejstvo žučne kiseline i pankreasne lipaze.

Debelo crevo ima veću moć resorpcije

Varenje u tankom crevu biljojeda nije završeno i humus (hrana) koja prelazi u debelo crevo bogat je fermentima koji razlažu hranu. Osim njih na varenje hrane u debelom crevu dejstvo imaju fermenti hrane i crevna bakterijska flora. Belančevine u debelom crevu podložne su dejstvu bakterija trulenja, pri čemu se stvaraju razni gasovi i aromatični alkoholi.

Debelo crevo biljojeda, ima mnogo veću moć resorpcije. Svareni hranjivi produkti u debelom crevu ovih životinja uglavnom se gotovo svi resorbuju. Nedovoljna količina grubih vlakana u obroku, usled većeg udela koncentrata u obroku ili preterane usitnjenosti kabaste hrane, skraćuje vreme provedeno u preživanju što dovodi do povećanja veličine čestice hrane koje izlaze iz buraga, a samim tim je i otežan proces varenja i resorpcije hrane u crevima.

"Preživari imaju višekomorni složeni želudac. Deo želuca koji je obložen sluzokožom potpuno je odvojen u tri zasebne šupljine od dela čiji je zid obložen žlezdanom sluzokožom. Deo želuca koji je obložen žlezdanom sluzokožom je pravi želudac i naziva se sirište (abomasus). U predželucima se obavlja pripremanje hrane za varenje, odnosno u njima se hrana sakuplja i pomoću vode, pljuvačke i mikroorganizama omekšava i delimično razlaže", naglašava na kraju savetodavac za stočarstvo vranjske poljoprivredne službe.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor