Kako se može sprečiti poremećaj u reprodukciji kod mlečnih krava?

U intenzivnom uzgoju često se javlja problem poremećaja reprodukcije kod visokomlečnih krava i Kolubarski okrug nije izuzetak, ističe prof. dr Milan Maletić sa Fakulteta veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu.

"Ono što se mora naglasiti je, da se i dalje prave određene greške, pre svega u pripremi životinja u najkritičnijem periodu, a to je dve do tri nedelje pred teljenje i prvih mesec dana nakon toga. Reproduktivni poremećaji se najčešće javljaju u ovom periodu i na prvom mestu je kondicija životinja, najčešće je u pitanju pregojenost. Kad krene teljenje svi metabolički i reproduktivni problemi postaju intenzivni, može se reći čak u jednoj sinergiji i to nikako nije dobro za životije", kaže Maletić.

Uslovi držanja i ishrana 

Kod intenzivnog uzgoja mlečnih goveda, životinje su uglavnom smeštene u štalama, što nije preporučljivo, pa se insistira da se životinje više kreću i borave na svežem vazduhu, a veoma je važno i da ishrana bude prilagođena. Kako objašnjava naš sagovornik, kada nastanu problemi, životinje onda kasnije ulaze u novi reproduktivni period i to može pratiti i finansijsko opterećenje farme.

"Kada nakon teljenja nastanu određeni problemi zbog kojih životinja kasnije ulazi u novi reproduktivni ciklus, to može imati višestruke posledice na farmi na kojoj se vrši intenzivan uzgoj. Farmeri očekuju da krava već posle dva do tri meseca bude steona, a to se ne dešava, onda to može imati i finansijske posledice."

Loši uslovi držanja mlečnih krava i neadekvatna ishrana, vodeći su uzroci poremećaja reprodukcije. Nedovoljna ili nepravilna ishrana u ziimskom periodu može dovesti do neplodnosti grla i takvo stanje može potrajati sve do proleća dok krave ne krenu na ispašu. Stručnjaci napominju i da nedostatak fosfora u obroku izaziva poremećaj u reproduktivnim organima, a nedostatak ovog minerala javlja se kada je sušna godina i kada je smanjen prinos stočne hrane.

"Kolege veterinari koji rade na području Kolubarskog okruga dobro poznaju ovu probelmatiku i dobro se bore sa njom na terenu. Ono što je važno je da se pokušava da se oplemeni genetika u ovom regionu uvozom i implementacijom semena kvalitetnijih bikova. To se može videti, pre svega, na regionalnim izložbama kakva je ona u Lajkovcu, Bogatiću ili na nekom drugom mestu gde postoji jak stočarski esnaf. Te godišnje izložbe pokazuju kvalitet grla na prostoru Valjeva, Mionice, pa sve do Lajkovca i imaju uzgajivači mlečnih goveda šta da pokažu", kaže Maletić i dodaje da se to pre svega odnosi na junice, na reproduktivni materijal i to je generalno dobro za srpsko stočarstvo.

Pad broja mlečnih grla ili stagnacija?

Ono što zabrinjava je, prema rečima profesora, pad broja grla u poslednje dve decenije, ali smatra da trenutno postoji određena stagnacija.

"Ja se nadam da ćemo u narednim godinama moći da unapredimo i oplemenimo broj ove veoma važne kategorije životinja."

Gazdinstvo u Srbiji na 6,4 ha, sa jednim govedom, pet svinja i tri ovce?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbije je u 2022. godini bilo oko 850.000 goveda, a oko 400 hiljada su junice i krave.

"Ja ne znam da li su ti podaci tačni, statistika kaže da je to broj goveda, a treba podsetiti da je do pre 15 godina u Srbiji bilo oko 800 hiljada je bilo mlečnih krava, a sigurno oko dva miliona ostalih kategorija goveda. Danas to, na žalost, nije tako. Razloge treba tražiti i u ceni mleka na tržištu. Danas postoje subvencije i premije koje su veće nego što su bili pre nekoliko godina i koje su značajne za stočare i država treba da nastavi da ulaže u ovaj veoma važan segment poljoprivrede", zaključuje profesor Maletić.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor