Kako smanjiti masnoću mleka kod mlečnih krava

Kravlje mleko se sastoji od 87% vode i 13% suve materije od koje, u proseku, oko 4,7% otpada na mast i ovaj postotak je u stalnoj varijaciji. U komercijalnim svrhama nakon obrade možemo naći nekoliko varijeteta mleka: punomasno (3-4% masti) poluobrano (s otprilike 1.5 - 1.8% masti) i obrano (oko 0.1% masti).

Ne postoji jedinstvena formula po kojoj bi se zadovoljili svi fizičko-hemijski parametri mleka, a proizvodnja održala na visokom nivou. Osnovni problem današnjeg mlekarstva je kako imati zdrava visokoproduktivna grla, a ujedno zadovoljiti sve parametre kvalitete mleka. Sastav suve materije mleka je nešto što je promenjivo, stoga je moguće na nekoliko načina uticati na smanjenje ili povećanje masti u mleku.

Šta sve utiče na masnoću mleka

Osnovne komponente obroka za mlečna grla projektovana su u osnovi da osiguraju maksimalne proizvodne količine mleka, a često neizbalansirani obroci zanemaruju osnovne komponente suve materije mleka poput masti, što može biti problem. Niz je različitih faktora koji utiču na postotak (količinu) masti u mleku.

U osnovi je to genetski potencijal grla, vrsta ishrane i uticaj okoline, spoljni faktori. Često poljoprivrednici zaboravljaju i ne obraćaju pažnju na još neke faktore sa kojima se svakodnevno susreću, a da nisu ni svesni da direktno mogu biti razlog povećane/smanjene masnoće mleka.

Faza laktacije je jedan od osnovnih indikatora, koji pokazuje masnoću mleka, jer je najniži sadržaj masti u drugom mesecu laktacije, te se postepeno povećava u narednim mesecima.

Spoljni faktori su nešto što se najviše zanemaruje, iako je dokazano i poznato da na količinu, pa i strukturu masti, utiče i to koje je godišnje doba, ili i deo dana. Najbolje se primeti kod trodnevne muže - jutarnja i popodnevna muža imaju znatno manji postotak masti od večernje muže. Međutim, jednostavno rečeno, ako želite da smanjite/povećate mast u mleku, onda je ishrana ta koja određuje strukturu obroka i fizičku formu krmiva. Kao što je gore već navedeno, ne postoji univerzalna formula po kojoj bi se zadovoljile sve potrebe visokomlečnih grla, osigurale visoke proizvodne količine i kvaliteta mleka. Međutim, način i vrsta ishrane je nešto najbliže toj formuli.

Uticaj krmiva na masnoću mleka

Kako izbalansirati obrok sa visokohranivim tvarima, a pri tome regulisati masnoću mleka i održati visok nivo proizvodnje, na prvi pogled je izuzetno zahtevno. Međutim, potrebno je dobro poznavati osnovne metaboličke potrebe grla, vrstu i fizičku formu hraniva, kako bi se došlo do kvalitetno izbalansiranog obroka.

Kada je u pitanju regulisanje masnoće mleka u smislu smanjenja iste, najbolje je koristiti iseckanu dobro mjevenu kabastu hranu, bilo da se radi o konzerviranoj silaži ili stočnoj repi, rezancima ili u svežem stanju, zavisi od godišnjeg doba, vegetacije.

Dakle, bitna je forma u kojoj se daje, dobro mlevena i iseckana hrana daje željeni učinak uz određene redukcije. Obrok sa povećanim postotkom koncentrata u odnosu na kabastu hranu daje željeni efekt smanjenja masnoće. U razmeri 60% koncentrat, 40% kabasta hrana.

Međutim, postavlja se pitanje isplativosti ishrane i održavanja visoke proizvodnje mleka na uštrb smanjenja masnoće. Ipak, svaka proizvodnja je zasebno individualno drugačija, te u obzir treba, pored hraniva, uzeti i gore spomenute faktore promene masnoće mleka. Ako se već želi postići optimalni nivo od 2,7% do 3,4%, sasvim dovoljno je povećati koncentrat u obroku u odnosu na kabastu hranu i sirove belančevine u rezmeri 60% - 40%, kako se ne bi smanjila i optimalna proizvodnja mleka.

Foto: skeeze / Pixabay