Brojnim istraživanjima je utvrđeno da su prve dve nedelje nakon rađanja najkritičnije u uzgoju teladi. Ipak, važna je i briga o zdravlju krava tokom zasušivanja
U uzgoju teladi mlečnih rasa goveda kao što je simentalska ili holštajn, najzahtevnije je razdoblje od porođaja do odbijanja. Nezavinso od namene, odnosno hoće li kasnije biti korišćena za obnovu (remont) stada ili tov, u navedenom razdoblju je potrebno puno pažnje kako bismo dobili zdravu i kvalitetnu telad, piše prof.dr Antun Kostelić sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu, u stručnom članku "Mere za smanjenje smrtnosti teladi u mlečnom govedarstvu".
Naglašava da u razdoblju do odbijanja u organizmu teladi dolazi do brojnih fizioloških i anatomskih promena u probavnom sistemu i da u prve dve nedelje on funkcioniše kao kod životinja sa jednim želucem (svinja, konj). Tako npr. u prvim danima života sirište ima 60 odsto kapaciteta predželudaca, a burag svega 25 odsto. Nakon tri do četiri meseca kapacitet buraga iznosi 65 odsto predželudaca i sirišta. Takođe, dolazi i do postepenog razvoja imunološkog sistema kojem je osnovna funkcija zaštita organizma od delovanja brojnih patogenih mikroorganizama.
Brojnim istraživanjima je utvrđeno da su prve dve nedelje nakon porođaja najkritičnije, upozorava Kostelić .
Velika je važnost upravljanja zdravljem krava u zasušivanju sa ciljem dobijanja kvalitetne teladi i visoke mlečnosti. U zadnjoj trećini gravidnosti plod (tele) raste 80 odsto od porođajne telesne mase. U tom razdoblju rastu potrebe ploda za hranljivim materijama i ukoliko ih krava ne podmiri putem hrane počinje da troši sopstvene telesne rezerve. Time se povećava opasnost od pojave različitih metaboličkih bolesti (npr. ketoze). Usled nedovoljnog ili nepravilnog hranjenja onemogućava se normalan rast i razvoj ploda.
Rezultat može biti dobijanje avitalne teladi sklone različitim oboljenjima. Osim što kvalitetnom ishranom mlečnih krava u zasušivanju osiguravamo normalan rast i razvoj ploda, omogućavamo i sintezu kvalitetnog kolostruma.
"Preventiva bolesti teladi započinje kvalitetnim pristupom organizaciji teljenja", piše ovaj stručnjak dodajući da je krave potrebno smestiti u suve i čiste prostorije pre telenja što se na velikom broju farmi ne praktikuje nego se tele npr. u blatnjavom hodniku. Takođe je važan i postupak sa teladima nakon telenja koji, osim čišćenja disajnih puteva i dezinfekcije pupka, uključuje davanje kolostruma.
Pojedini uzgajivači zanemaruju važnost kolostruma u prvim satima i danima života teladi, a treba ga primiti tokom dva sata nakon rađanja.
"Time osiguravamo visoku količinu imunoglobulina u njihovom krvotoku čime se podtiče pasivna otpornost na različite infekcije", objašnjava Kostelić.
Kolostrum je, pored imunoglobulina, bogat energijom (masti, proteini, ugljeni hidrati) koja podstiče i osigurava termoregulaciju i deluje laksativno na probavni sistem. Naime, dovoljne količine kvalitetnog kolostruma omogućavaju lakše "izbacivanje" mekonijuma.
Istraživanjima je utvrđeno da davanjem preparata koji sadrže mano-oligosaharide povećavamo količinu imunoglobulina u kolostrumu. Njihovim dodavanjem u kolostrum nakon telenja kao i u mleko ili mlečnu zamjenu takođe povećavamo količinu imunoglobulina u krvotokoku teladi, a sami tim i njihvou opštu otpornost.
Na vitalnost i opštu otpornost utiče i odgovarajuća količina vitamina E i selena. Usled njihovog nedostatka često dolazi do tzv. bolesti belog mišića. Bolest sprečavamo davanjem selena putem hrane kravama u zasušivanju jer se tako krvotokom prenosi u kolostrum. Još bolje rezultate postižemo davanjem vitamina E i selena injekciono (u mišić ili pod kožu), naravno, u saradnji s veterinarom.
Tokom napajanja teladi kolostrumom, mlekom ili mlečnom zamenom važno je održati visoku higijenu kvaliteta hrane, kao i posuda ili sistema za napajanje. Naime, kiselost (pH) u praznom sirištu iznosi nešto više od jedan (jako kiselo) čime se značajno smanjuje opasnost od prodora patogenih mikroorganizama (bakterije, virusi) u probavni sistem mladih životinja. Međutim, tokom napajanja i hranjenja kiselost se značajno smanjuje i sadržaj u sirištu je skoro neutralan što, u slučaju zagađenja hrane ili opreme, omogućava prodor patogenih mikroorganizama u njihov probavni sistem.
Istraživanjima je utvrđeno da je više od 60 odsto uginuća pre odbijjanja uzrokovano bolestima probavnog sistema.
Tele u prve dve nedelje funkcioniše kao životinja sa jednim želucem, a zatim postepeni dolazi do razvoja predželudaca, naročito buraga. Utvrđeno je da na razvoj njihovog buraga u prvim nedeljama nakon telenja najbolje utiče hranjenje mlekom i koncentratom. Međutim, poslednja istraživanja su ukazala da na veličinu, debljinu zida i broj i dužinu papila buraga dobro podstiče i hranjenje potpuno izmešanim obrokom (TMR).
Takođe, takav način hranjenja sprečava pojavu bolesti probavnog sistema uzrokovanog nepravilnom ishranom.
U zaštiti zdravlja važnu ulogu ima i vakcinacija. Poslednjih godina se učestalo na farmama pojavljuju različite zarazne bolesti koje u najvećoj meri ugrožavaju upravo zdravlje teladi u razdoblju od telenja do odbića (npr. infekcija korona i rota virusima).
Preventiva pojedinih zaraznih bolesti se zasniva na vakcinaciji krava u zadnjoj trećini gravidnosti. Time osiguravamo stvaranje protivtela u organizmu krava koja će zatim putem kolostruma štititi telad u prvim nedeljama života. Takođe, vakcinacijom same teladi možemo smanjiti rizik od pojave različitih infekcija. Program vakcinacije i odabir vakcine mora biti sproveden isključivo u saradnji s veterinarom.
Bolesti probavnog i respiratornog sistema su dve najčešće koje se javljaju u uzgojima. Prve nastaju kao posledica pogrešne ishrane ili zbog infekcije brojnim vrstama patogenih mikroorganizama, u prvom redu virusima i bakterijama. Do širenja infekcija dolazi vertikalno, odnosno sa krave na mlado, horizontalno sa obolele teladi na zdravu ili putem zagađene opreme i hrane (npr. E. coli). Bolesti zbog nepravilne ishrabe nastaju kao posledica lošeg kvaliteta ili higijene hrane (mleko, mlečna zamena, koncentrat) ili zbog loše izbalansiranog obroka (sastav, količina, redosled). Najveći deo ovih bolesti ispoljava se pojavom proliva, a značajno ređe nadimanjem. Kako bi mogli utvrditi mogući uzrok proliva treba izmjeriti telesnu temperaturu. Kod zdrave i vitalne teladi ona se kreće od 38.5 do 40.5°C. U slučaju da je ona viša od navedene postavlja se sumnja na infekciju probavnog sistema.
Uzrok bolesti organa za disanje je infekcija patogenim virusima i bakterijama, a pogodni uslovi za nastanak su držanje krava i teladi u istom objektu, zatim držanje teladi na promaji ili u vlažnim štalama. Pogodan faktor takođe može biti i visoka količina prašine i štetnih gasova (amonijaka) u štali. Životinja sa upalom pluća diše kroz usta, a iz nozdrva se može cediti gnojni sadržaj. Poslednjih godina na pojedinim farmama su zabeleženi i gubici uzrokovani invazijama različitih vrsta parazita.
Danas većina uzgajivača odvaja telad od krava i napaja ih iz kanti. Ona moraju da se drže u suvim, čistim i prozračnim štalama, bez vezivanja lancem za zid.
"Osim nepoštovanja pravila dobrobiti životinja, usled nekretanja i boravkom u štali sa kravama onemogućava se njihov normalan rast i razvoj, a povećava se rizik od prenosa uzročnika sa krava", upozorava Kostelić uz savet kako mlade životinje moraju da se drže slobodno pojedinačno ili grupno, zavisno od uzrasta, u čistim i prozračnim štalama ili na otvorenim površinama uz odgovarajuću zaštitu od vremenskih nepogoda.
Tagovi
Autorka
