Ketoza u stadima muznih krava - kako je prepoznati?

Ketoza je jedna od najštetnijih i najčešćih metaboličkih bolesti kod muznih krava u ranoj laktaciji koju karakteriše visoka koncentracija cirkulišućih ketonskih tela. Njeno prisustvo često podrazumeva proizvodne i reproduktivne gubitke, izlučivanje grla pa čak i smrt.

Svi ovi problemi predstavljaju i finansijske gubitke koji se pogoršavaju inherentnim tretmanom koji je sa njima povezan. U većini slučajeva, lečenje drugih pratećih bolesti, koje se javljaju kao njen  uzrok ili posledica, dodatno otežava finansijski problem. Značajna stavka jeste i povećan obim rada u stadu i narušavanje proizvodnog procesa.

Oblici ketoze

Nastanak ketoze veže se za vreme nekoliko dana pre teljenja i za vreme rane laktacije. U tom periodu može da dođe do negativne energetske ravnoteže (NEB) u telu jedinke pri kojoj poraste nivo nezasićenih masnih kiselina, a posledično tome se povećava otapanje masti (mobilizacija lipida) iz telesnih rezervi. Razgradnjom masti nastaju materije koje bi trebalo da posluže za stvaranje šećera, tj. glukoze, ali se metabolizam preusmerava u "pogrešnom" smeru pa nastaju tzv. ketonska tela ili ketoni.

Ketonska tela su beta-hidroksibutirat (BHBA), acetoacetat (AcAc), i aceton (Ac), u odnosu 70, 28 i dva odsto. Prevladavajuće ketonsko telo u cirkulaciji preživara, te najstabilniji i najpogodniji molekul za dijagnostiku je BHBA. Primarna ketoza je samostalna bolest, a sekundarna se javlja kao posledica neke druge bolesti zbog koje životinja gladuje (mastitisi, metritis, zaostajanje posteljice, dislokacija sirišta itd.). Ketonska tela obezbeđuju ćeliji energiju za vreme gladovanja, ali kod primarne ketoze su veće količine ketona nepoželjne. Ketozu u proizvodnji još delimo na tri oblika (Tip1, Tip2, Tip3).

Pod tip 1 smatramo onu koja nastaje spontano, odnosno kao posledica gladi zbog većih energetskih potreba, a javlja se tri do šest nedelja nakon teljenja. Tokom tog perioda simptomi bi trebalo da se povuku pomoću potpomognute terapije prekursorima glukoze u obliku glicerola ili natrijum propionata. Ovaj tip može da se javi zbog neizbalansirane prehrane, visoke koncentracije proteina i niskih ugljenih hidrata. Tip 2 javlja se kod gojaznih krava, pa se naziva i "sindrom debele krave" zbog pojačane mobilizacije masti pre teljenja. Poslednji tip 3 javlja se kod krava koje konzumiraju prekomernu količinu kisele silaže ili senaže.

Kad su klinički znakovi ovog poremećaja prisutni govorimo o kliničkoj ketozi, a kada nema vidljivih znakova bolesti, kad su oni prikriveni, tada to stanje nazivamo subklinička ketoza. Kod kliničke su simptomi izraženi dve do četiri nedelje nakon teljenja, a to su bezvoljnost, smanjen unos hraniva i krava se hrani po instinktu, bez volje, poremećaj centralnog nervnog sistema (abnormalno lizanje i nesvrsishodno žvakanje), slabo popunjeno vime pre muže i smanjena proizvodnja mleka, smanjeno izlučivanje fekalija ili tvrd/suv izmet, miris ketona (acetona) u dahu/mleku i nagli gubitak telesne kondicije. Ovo stanje je potom praćeno drugim znakovima poremećaja centralnog nervnog sistema, kap što su tupost, ataksija, nasrtanje, zabacivanje nogama. U teškim slučajevima može da dođe do kome. Subklinička ketoza kod muznih krava je pojava ketonskih tela u krvotoku, mleku i mokraći bez prisutnosti kliničkih znakova oboljenja.

Prevencija

Kako bi maksimalno smanjili rizik od nastajanja ove bolesti potrebno je delovati preventivno. Postoji više bitnih stanovišta u smislu nadzora nad njom u stadu muznih krava, od kojih ćemo neke spomenuti ovde.

Ishrana zasušenih krava - u poređenju sa grlima koje dobijaju hranivo koja obezbeđuje energiju znatno iznad potreba za održavanje, krave hranjene u periodu zasušenja hranivom sa ograničenom/kontrolisanom energijom, imaju manji rizik da budu "pogođene" ketozom u postpartalnom periodu, bez obzira na proizvodnju mleka. Muzne krave hranjene na ovaj način su ispoljile manji NEB i ​​ketoze u manjem trajanju odnosno broju. Više sena manje koncentrata.

Procena telesne kondicije krava (BCS) - praćenje u periodu pre teljenja pokazalo se kao korisno sredstvo u oceni zdravlja stada. Vrednosti BCS (>3,25) pre teljenja povezani sa velikim gubitkom telesne mase u prvim nedeljama posle teljenja. To se ogleda kroz veću stopu mobilizacije masti, a fenomen je dokazan povećanom koncentracijom cirkulišućih NEFA (slobodnih masnih kiselina) i BHBA. Optimalna ocena kod muznih krava je BCS = 3,25 ili generalno <3,5 u slučaju da ne izgube mnogo telesne mase u postporođajnom periodu (ΔBCS između prepartuma i osam nedelja posle porođaja ≤0,75). Za ovo praćenje, proizvođači mogu da koriste Edmonsonovu BCS klasifikacionu tabelu (skala 1 - premršava do 5 - predebela).

Rasa - prevalencija ketoze je generalno veća kod krava džerzej rase nego kod holštajn, te simentalca. Dobre rezultate su pokazali i mešanci simentalca i holštajna.

Sezona teljenja - većina istraživača navodi da je proleće najproblematičnije godišnje doba za pojavu ove bolesti. Ovde farmer treba sam da proceni kakvo je stanje u stadu, te na osnovu toga da planira proizvodnju. Takođe, npr. jesenje teljenje može da bude interesantno i sa gledišta otkupne cene mleka, jer uglavnom u tom periodu dolazi do pada otkupljenih količina, a rasta cene.

Postupak pri teljenju: Na šta obratiti pažnju?

Veličina stada i organizacija ishrane - u većim stadima često se primenjuje grupisanje krava prema proizvodnji mleka, čemu se prilagođava i obrok. Prevalencija bolesti kod njih je generalno niža nego u stadima sa manje grla, gde se krave više-manje hrane istim obrokom, bez obzira na stadijum laktacije ili proizvodnost jedinke.

Smještaj - istraživanja su pokazala da je prevalencija bolesti bila manja kod grla smeštenih u boksovima, to jeste u objektima gde su tokom ležanja fizički razdvojene pregradom od drugih krava, u odnosu na grla na dubokoj prostirci, pa čak niža nego u sistemu gde su imale ispuste odnosno pristup paši.

Ishrana - prema rezultatima istraživanja iz Zapadne Evrope sprovedenih 2011. i 2012. godine, krave koje su odvojeno hranjene kabastim hranivom i koncentratom imale su najmanju prevalenciju ketoze (33 odsto), zatim one hranjene TMR (36 odsto), a kod krava koje su hranjene PMR (delimično mešan obrok) prevalencija je bila 50 odsto.

Kako utvrditi ketozu?

Stručnjaci sugerišu da se Keto-test mleka pokazao kao neinvazivna i jednostavna metoda za procenu prevalencije ketoze kod muznih krava. Pouzdaniji je u odnosu na test preko mokraće. Naravno najbolje je putem vađenja krvi, ali to svakako zahteva prisustvo stručnih lica.

Preporučuje se i redovno praćenje odnosa masti i belančevina u mleku. Povećanjem sadržaja masti u odnosu na belančevine, sa odnosom od preko 1,6, pogotovo 1,7 i više već upozorava na mogućnost pojave bolesti, naravno posebno ako je reč o prvim nedeljama laktacije. To znači npr. sadržaj mlečne masti iznosi 5,4, a belančevina 3,2.

Bolest može da se utvrdi i palpacijom rumena. Uzrokuje je smanjenje broja kontrakcija rumena, na manje od tri u dve minute.