Koliko je uzgoj buše jednostavan i isplativ?

Zbog uzgoja visokoproduktivnih rasa krava, odavno je potisnuta i gotovo zaboravljena buša - autohtono balkansko goveče. Buša pripada grupi kratkorogih goveda. Poznata je pod nazivom domaće planinsko ili ilirsko govedo, a nekada je na Balkanu bila najzastupljenija rasa goveda. Danas u Srbiji ima manje od 1.500 grla, te je prava retkost videti ih kako pasu na livadi.

Velika prednost ove rase je, kada je u pitanju izdržljivost, otpornost i posebno ishrana i nega koja može da se svede na redovnu ispašu i slobodno kretanje po pašnjaku. Buše imaju malo telo. Karakteriše ih raznovrsnost u izgledu, tako da postoji više sojeva - sive, crne, crvene, žućkaste, a za nju je karakteristična srneća gubica (tamnopigmentisana sluzokoža sa svetlim obodom dlake oko nje). Papci i rogovi su tamne boje, a rogovi su uvek kratki i mali.

Buše su dugovečne, a za razliku od visokomlečnih krava mogu da žive duže od 20 godina. Imaju izuzetno laka telenja, te pomoć čoveka može biti svedena na minimum.

Daju višestruko manje mleka, ali sa većim sadržajem masti i proteina, zato je bolje i zdravije. Kvalitet mleka ne može da se poredi sa kvalitetom mleka drugih rasa krava. Ono sadrži onaj tip proteina koji kod ljudi ne izaziva alergije. To je kasnostasna rasa. Junice se prvi put pripuštaju u uzrastu od oko 18 do 24 meseca, a konačan rast završavaju sa pet do šest godina.

Stado u deronjama

Đorđe Đaković iz Deronja (opština Odžaci) koji uzgaja ovu rasu i ima iskustva u ovom poslu kaže da krava može dostići telesnu masu od 250 do 300 kilograma, visine u grebenu od oko 100 do 110 cm. Bikovi su nešto teži, dok su telad sitna i po telenju teže oko 20 kilograma.

"Trenutno imam oko 50 grla raznih kategorija. Puštene su i pasu na površini od četiri hektara koje sam ogradio električnim pastirom. Tokom celog dana su na paši, uz dodavanje kabastog dela u vidu slame i kukuruzovine. Uveče dobijaju kukuruznu silažu", rekao nam je naš sagovornik, dodajući još i da je uvek bik sa njima, te se vrši prirodno osemenjavanje.

On tvrdi da su one zdrave, otporne, a samim tim i dugovečne i da se tele jednom godišnje. Za jedno stado koje broji oko 35 krava dovoljan je jedan bik. Objekat u kome su krave smeštene čisti se svaka tri meseca. Praktikuje se slobodan sistem uzgoja sa dubokom prostirkom koja podrazumeva svakodnevno širenje slame, a stajnjak je jedan od benefita.

Zdrave su i otporne

Đaković je master inženjer na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu završio smer Stočarstvo, zaposlen je u mlekari u Somboru i želeo je da pored toga ima dodatno angažovanje na sopstvenoj farmi. S obzirom da mu je stočarstvo struka, znao je da buše nisu toliko zahtevne i ušao je, kako kaže, u ovu priču koja može da ima smisla ukoliko se redovno isplaćuju subvencije koje je država svojevremeno predvidela.

"Za uzgoj ove autohtone rase goveda država je najavljivala subvencije od 30.000 za grla starija od dve godine, za junice 18.000, a za telad 12.000 dinara. Ja taj novac nisam dobio za 2022. godinu, a umesto 35 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta namenjenog stočarima, dobio sam samo dva obradivog i dva hektara livada. Zaradu sam ostvarivao prodajom muške teladi", kaže naš sagovornik i dodaje da svako ko radi trebalo bi i da zaradi. 

Dodao je još da iako buše zahtevaju manje obaveza nego muzne krave, ipak im se mora posvetiti velika pažnja.

"Svakodnevno ih obilazim nakon radnog vremena i uvek se zadržim do kasno u noć. Krave su zdrave, otporne, nije zahtevan uzgoj, ali moram sve prekontrolisati i mora se sve držati pod kontrolom", kaže Đaković i dodaje da su za ove krave zainteresovani uglavnom kupci iz Banata i južne Srbije, odnosno svi oni koji imaju livade, pašnjake i mogu da ih puste da slobodno pasu, te oko njih neće imati puno posla.