Koliko zapravo antibiotika dajemo stoci?

Samo u Sjedinjenim Američkim Državama, bakterija otporna na antibiotike odgovorna je za više od 23.000 smrtnih slučajeva i 2 miliona infekcija, a procenjuje se i da uzrokuje gubitak 20 milijardi dolara godišnje. To su podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. U Evropi se, s druge strane, ovaj problem povezuje s 25.000 smrtnih slučajeva. Širom sveta, od Mozambika do Indije i Srednje Amerike, ima sve više slučajeva infekcija otpornih na lekove koje odnose živote, prenosi magazin modernfarmer.com.

Dokazi iz celog sveta govore u prilog činjenici da delotvornost antibiotika opada, a bakterije stalno razvijaju nove načine odbrane. Izveštaj "Analiza stanja antibiotika u svetu 2015" pruža uvid u trenutnu situaciju otpornosti na antibiotike širom sveta. Reč je očigledno o ogromnom problemu, u kojem poljoprivreda igra značajnu ulogu.

Najveće iznenađenje bila je količina upotrebe antibiotika u životinjskim sektoru koja iznosi oko 64.000 tona, a očekuje se da će do 2030. godine dostići gotovo 105.000 tona.

Dve trećine ukupne količine antibiotika daje se stoci

Analizirajući dobijene podatke, Ramanan Laksminarajan, jedan od autora izveštaja, naglašava da antibiotici koji se daju stoci čine gotovo dve trećine ukupne globalne upotrebe antibiotika, a ostatak ide za ljudsku upotrebu. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama oko 80% antibiotika se koristi u životinjskom sektoru, a 20% za upotrebu kod ljudi. Očekuje se da će korišćenje antibiotika u stočarstvu sve više rasti.

U nekim slučajevima su antibiotici prethodno pomešani s hranom pa poljoprivrednici nisu ni svesni da svoje životinje hrane antibioticima.

"Da ne bude zabune, potrošnja antibiotika u stočarstvu raste brže nego ona u ljudskoj ishrani", kaže Laksminarajan. "Postoji ogroman porast tražnje za životinjskim proteinima na globalnom nivou, a to znači da se sve više farmi okreće intenzivnijem obliku poljoprivrede. Dve trećine procenjenog povećanja uzrokovano je povećanjem potražnje animalnih proteina."

Ne koriste se u medicinske svrhe

Laksminarajan upozorava na problem manipulacije antibioticima kod na primer, podsticanja rasta umesto da se koriste u medicinske svrhe. "Takva primena je opasnija jer su u nekim slučajevima antibiotici prethodno pomešani s hranom, pa poljoprivrednici nisu ni svesni da svoje životinje hrane antibioticima."

Izveštaj navodi da se značajna količina bakterija, otpornih na antibiotike, prenosi sa goveda, živine i svinja na ljude - jednostavnim dodirom, kao i konzumacijom mleka, mesa i jaja. Osim toga, veliki deo antibiotika, koji se koriste u animalnom uzgoju, kao i u akvakulturi, završava u okolini.

Prenos otpornih bakterija jednostavnim dodirom sa životinja na ljude.

Ipak, iz izveštaja nam stiže i jedna dobra vest. To je smanjenje pojave bakterije MRSA u Evropi, SAD-u i Kanadi, u proteklih 8 godina i to za 18%, 44% i 16%. Nažalost, u drugim delovima sveta, Indiji, Australiji i Latinskoj Americi pojava MRSE je u porastu.

"Ovo ne znači da se stvari moraju pogoršati. Situacija se zapravo može popraviti, ako obratimo pažnju na ono što se događa", kaže Laksminarajan. On, takođe, smatra da ulaganje u razvijanje novih antibiotika nije rešenje. Ako novi lekovi postanu dostupni na tržištu, njihova cena će verovatno biti vrlo visoka, a odobrenje za izlazak na tržište dugotrajno.

Edukovati stanovništvo o upotrebi antibiotika

On veruje da odgovor leži u poboljšanju uslova javnog zdravlja, kao što su na primer voda i vakcinisanje, smanjenju upotrebe antibiotika kod životinja i zabrani njihove primene za povećanje proteinske mase, kao i edukovanju stanovništva o otpornosti na antibiotike.

"Mislim da su zemlje u svetu počele ozbiljnije da pristupaju ovom problemu, ali to je samo početak. Antibiotici su vredan resurs. Naši životi zavise od njih, a mi toliko malo o tome znamo", zaključuje Laksminarajan.

Foto: depositphotos.com/aigarsr