Kosmovac ima pogled "od milion dolara" i proizvode koji ne mogu da se kupe?

Selo Kosmovac koje se nalazi na obroncima Suve planine, tik ispod najvišeg vrha te planine - "Trema", nadaleko je poznato po svojim vrednim drvosečama i stočarima.

Maltene na svakom koraku u Kosmovcu možete videti naslagane gomile ogrevnog drveta, koje meštani iz planine dovoze kamionima "zilovima" i "džemsovima", korišćenim još za vreme Drugog svetskog rata i u godinama nakon toga. Drva su tražena u Kosmovcu, ali mogu da se naruče i dobiju za kratko vreme.

Međutim, koliko je tražen sir koji proizvode meštani najbolje govori činjenica da se naručuje mesecima unapred i mogu da ga kupe samo stalne mušterije.

Stoka skoro cele godine na ispaši

U selu sa pogledom na Suvu planinu koji neumoljivo podseća na švajcarske Alpe, po popisu iz 1948. godine živelo je više od 400 ljudi, a najveći broj domaćinstava u svojim oborima imao je više od 100 ovaca i na desetine krava. Sada u Kosmovcu stalno živi 40-ak ljudi, ali ni sada nema domaćinstva bez ovaca i krava.  

Stoka se kao nekada maltene tokom cele godine nalazi na pašnjajcima na Suvoj planini što prema rečima tamošnjih stočara, mleku i siru daje poseban kvalitet i ukus. Kupci zbog toga ne pitaju za cenu i ne žale vremena da dođu do sela za koji mnogi kažu da ima pogled "od milion dolara". Valentina Ristić je kazala da njeni roditelji čuvaju ovce i već duže vreme prodaju sir istim kupcima.

"Nemamo za prodaju sada ni jedan kilogram sira. Onaj koji imamo je naručen odavno. Po njega dolaze vlasnici jedne kafane koja je 70 kilometara udaljena od ovog sela", rekla je Ristić.

Na svakom koraku izvor

Prema njenim rečima, u selu je nekada bilo mleka i sira u izobilju, ali su se ljudi u potrazi za poslom odselili u Crvenu reku, Belu Planku, Niš i drug gradove.

"Ja sam se udala za mladića iz Kosmovca, ali smo se preselili u Crvenu reku da bi deca mogla da idu u školu. U našem selu škola je zatvorena 1996. godine, a do Crvene reke bi morali da u jednom pravcu pešače 14 kilometara", objasnila je Ristićeva.

Ona je kazala da sa suprugom, sinom i unučićima stalno dolazi u Kosmovac jer pomažu njenim roditeljima oko obezbeđivanja sena za ovce i obrađuju baštu kako bi imali sopstveno povrće.

Temeljko Stefanović iz Kosmovca rekao je za Agroklub da je područje Kosmovca "bogom dano" za čuvanje stoke jer ima i dovoljno pašnjaka i dovoljno vode.

"Na području našeg sela postoji čak 60 izvora i velika većina njih ne presušuje ni tokom najsušnijih leta. Ovde kiša nije pala tri meseca, ali izvor u centru sela je jak kao na proleće. Na koju god stranu krenete iz sela, naići ćete na izvor vode", rekao je Stefanović.

On je kazao da se, poput mnogih drugih meštana zbog posla preselio u Crvenu reku i tamo napravio kuću, ali nije napustio svoju kuću i imanje u selu.

"Dolazim stalno jer ovde čuvam krave, obrađujem zemlju i kosim livade. Dosta ljudi iz sela, poput mene živi i u Crvenoj reci i u Kosmovcu, ovde čuvaju stoku i odlaze u šumu po ogrevno drvo. Počinju da se grade i vikendice jer su planinari i ljudi koji vole prirodu otkrili lepote ovog dela Suve planine."

Javorka Mladenović (81) koja od rođenja živi u Kosmovcu kazala je da su u tom selu ljudi oduvek puno radili, ali zato nikada nisu ni u čemu oskudevali.

"Čuvala sam ovce i krave, radila popljoprivredu, čuvala sam decu. Sve sam u životu radila samo na pisaćoj mašini nisam kucala. U Kosmovcu može da se lepo živi, ali ne može da se sedi skrštenih ruku. Onaj ko voli motiku ne mora da brine, neće biti nikada gladan", poručuje Javorka.

Iz Tirane na Suvu planinu

Za razliku od mnogih meštana koji su otišli iz svog rodnog mesta, u Kosmovac se iz Tirane pre šest godina doselila Anila Kaconi sa sinom i udala za meštanina Sentu Stefanovića.

Mali Klaus, đak trećeg razreda škole u Crvenoj reci, sada je jedino dete i u Kosmovcu i u susednim selima Toponici i Veti.

Anila kaže da joj se dopada život na selu i da je od preseljenja do sada naučila mnoge seoske poslove.

"U Tirani sam radila kao krojačica i imala svoj krojački salon. Ovde sadim baštu. Naučila sam da sadim papriku, kupus, paradajz. Naučila sam da kopam krompir. Ovde jedemo hranu koji sami proizvodimo. Znamo da je zdrava jer je ne prskamo", rekla je Anila.

Dodala da njen suprug i ona sada čuvaju krave, a do pre dve godine su imali i stado ovaca, ali su morali da ga prodaju zato što je njen svekar doživeo moždani udar i ostao nepokretan, tako da stado više nema ko da čuva.