Krava ne može biti glavni krivac za klimatske promene

Stočarski sektor je pred nikad većim izazovima. Prozivan zbog emitovanja velike količine štetnih gasova, prvenstveno metana kojega proizvode preživari, mora se nositi i s trendovima koji zahtevaju smanjenje konzumacije proizvoda animalnog porekla. Pritom se nameću oni koji promovišu proteine biljnog porekla, veštački stvoreno meso ili pak proteine koji dolaze od insekata.

Alarm je ovo koji je pokrenuo na buđenje ključne učesnike sektora okupljenih još jesenas oko Dablinske deklaracije koja ističe ulogu stočarske proizvodnje u društvu budućnosti, kao i značaj konzumiranja mesa i proizvoda koji dolaze od životinja. 

U ovom je kontekstu pokrenut i projekat "Transformacija u poljoprivredi u uslovima ubrzanih klimatskih promena", kroz bilateralnu saradnju u obrazovanju i istraživanju između Norveške i Hrvatske koju u ovoj susednoj zemlji sprovodi Fakultet agrobiotehničkih znanosti Osijek (FAZOS). Tim je povodom organizovana i početna konferencija projekta koja je okupila stručnjake iz regije koji su se složili u jednome - krava ne može biti glavni krivac za klimatske promene. 

Konferenciju, kojoj je prisustvovao i prof. Bishal K. Sitaula norveškog University of Life Sciences (NMBU), je otvorila koordinatorka projekta, prof.dr.sc. Vesna Gantner s FAZOS-a koja je naglasila kako bismo bez pripitomljavanja životinja još uvek bili skupljači, mala grupa animalne vrste koja se pokušava izboriti za život. 

Veštačko meso, veganska i ishrana insektima

"Konstantno se govori o tome da je stočarski sektor veliki zagađivač, posebno metanom, gde sa 14 odsto zagađenja doprinosi ukupnom globalnom zagrevanju. Ali, pitanje je koliko je tačna ta informacija, ko nam ju plasira i zašto", komentarisala je Gantner dodajući da je, na primer, veštački, kultivisano meso već na tržištu, no da je isto tako upitan njegov kvaliteta i zdravstvena ispravnost. Pojasnila je i kako se do njega dolazi. 

"Biopsijom se uzme par stanica nekog animalnog organizma, zavisno od toga koje meso želite, i onda se u bioreaktorima uz visoke koncentracije hormona rasta dobije određena vrsta mesa. Kako će to delovati na naš organizam, povećati frekvenciju pojavnosti tumora i zdravstvenih problema, još uvek nije dokazano naučnim studijama", upozorila je.

Osvrnula se i na sve veći broj vegetarijanaca i vegana, osoba koje ne jedu meso, odnosno onih koji ne jedu ništa što je animalnog porekla (mleko, jaja, med i sl.) no kaže kako nije očekivano ni da ima dovoljno resursa da cela populacija pređe na takav način ishrane. 

Nije zaobišla ni proteine koji dolaze od insekata, a koji su, kaže, već na tržištu. Smatra kako oni nisu toliko nekvalitetni koliko mi nismo skloni ovakvim alternativama. 

Kaže kako stalno govorimo o klimatskim promenama koje su evidentno prisutne, ali na njih treba da gledamo s aspekta proizvođača koji moraju da proizvedu hranu u takvim otežanim uslovima.

"Značajna karakteristika ovoga vremena je sve veći broj humane populacije, koja bi do 2050. godine mogla doseći više od devet milijardi ljudi što je dodatni izazov za poljoprivredne proizvođače u vreme kada su resursi ograničeni, od poljoprivrednog zemljišta do radne snage koju je teško pronaći."

Upozorava da su okolnosti otežane, a da se pritom mora obezbediti hrana za sve. 

"Moramo proizvesti mnogo visoko kvalitetne hrane sa što manjim uticajem na životnu sredinu, zadovoljavajući zahteve potrošača koji su sve veći. Zbog uticaja raznih lobija moramo biti savršeni u uslovima kada imamo pritiske sa svih strana." 

Traži se kraljica

Ovim je panelom moderirao doc.dr.sc. Dragan Solić iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu koji je komentarisao kako se, spominjući stočarsku proizvodnju i emisiju štetnih gasova, govori samo o negativnostima, ali ne i dobrobitima koje proizlaze iz ove proizvodnje.    

"Da li je pri obračunu emisije štetnih gasova učestvovala cela naučna zajednica koja se bavi tim problemom", pitanje je koje traži promišljanje tim više, kako ističe Solić, što je veći kapacitet proizvodnje po grlu, imamo manje emisije metana.

"Krave koje proizvode više mleka u odnosu na one koje proizvode manje, imaju puno manju emisiju metana."

Solić se osvrnuo i na kampanju udruge Prijatelji životinja "Traži se kraljica", a kojom poslednjih nedelja okupiraju interes javnosti. 

Krava je kriva za sve

Profesoru Muhamedu Brki s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu je ova priča "maglovita". 

"Način obračuna, prikaz grafika i drugih vizuala, bilo da se radi o poljoprivredi ili šumarstvu, uvek za simbol ima kravu. Krava je kriva za sve. A goveda, odnosno preživari su živeli na planeti pre industrijalizacije, i tada nismo imali problem sa emisijama", ističe Brka podsetivši na vreme lokdauna tokom pandemije virusa korona kada je zabeležen značajan pad štetnih gasova jer je promet bio minimaliziran kao i rad industrije. 

On ide i dalje pa regulative koje dolaze od Evropske komisije, a odnose se na smanjenje štetnih gasova, naziva nametanjem iz Brisela.

"Nervira me kravica i licemerje EU koja nam prodaje priče o emisijama štetnih gasova, a onda isti ti političari sednu u avione i lete njima i za kratke deonice, od Beča do Bratislave. Kako mi koji živimo realan život na ovim prostorima možemo verovati tim ljudima", pita Brka koji nije ostao dužan ni za komentar o proizvodnji veštačkog mesa. 

"Sva priča oko veštačkog mesa je smišljena kampanja, neko ulaže ogromne novce, a znamo i ko, 'Bil Gejts i kompanija'. Oni traže svoju nišu na tržištu, što je legitimno. Nisu oni za to da mi nemamo pravo na normalno, prirodno uzgojeno govedo, ali oni traže svoj dio kolača. Moraju svoj novac negde da ulože i prodaju nam priču na vrlo agresivan način", uveren je u politiku koja dolazi sa zapadu. 

Osvrnuo se i na kampanju protiv kravljeg mleka.

"Nemam ništa protiv vegetarijanaca i vegana, to je stvar ličnog izbora, ali imam protiv vrlo agresivne kampanje koja prikazuje stočarstvo krivcem za sve negativno što se dešava. Ako ja ne vršim pritisak na njih da konzumiraju nešto animalnog porekla, ne dozvoljavam da oni vrše pritisak na mene i ostale", revoltiran je u svojim izjavama. 

"Možemo diskutirati o tome da se previše hrane animalnog porekla konzumira i baca, ali ne i da ne treba uopšte da konzumiramo meso. Uostalom, naš organizam je tako projektovan da ga može i treba konzumirati. Čak 20 esencijalnih aminokiselina čovek može apsorbujemo samo iz mesa, a vegani mogu tek 15, 16, a što moraju nadoknaditi upotrebom raznih dodataka. Farmaceutskoj industriji to odgovara. Mi se danas moramo opravdavati za nešto što je sasvim prirodno."

Za kraj svog izlaganja je uporedio stočarstvo na našim prostorima s onim u zapadnim zemljama EU.

"Proizvodnja i sam broj životinja koji se uzgajaju na ovim našim prostorima, u odnosu samo na jednu Holandiju je neuporediva. Ne mogu se stavljati isti standardi pred njih i pred nas. Naravno da EU to ide u korist jer oni će svoje viškove prodavati nama", smatra Brka koji pristup EU doživljava načinom sile, po principu "uzmi ili ostavi". 

"Treba da budemo partneri, da nas barem saslušaju, a ne da im budemo samo radna snaga i tržište za njihove proizvode", zaključio je Brka.

Važnost za ljudsku ishranu

"Šta smo uopšte dovedeni u situaciju da sedimo ovde i raspravljamo o stotinama hiljada antropoloških studija o onome što je dokazano, a mi sada moramo izmišljati toplu vodu", kategoričko je pitanje koje je postavio prof. dr. Denis Kučević s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dodajući da je životinjska hrana izvor proteina i masti važnih za ljudsku ishranu te da se na njima zasniva razvoj civilizacije na svakom kontinentu. 

"Nema sumnje u značaj udela esencnijalnih aminokiselina animalnog porekla za ljudski razvoj. Imao sam priliku da razgovaram s nutricionistima medicinskih struka po celom svetu, nijedan ne preporučuje isključivo biljnu ishranu", upozorava i dodaje kako je poslednjih godina zabeležen znatno manji broj krava dok emisije metana i dalje rastu.  

Kučević je posebno istakao i nedavno objavljenu studiju koja se zasniva na istraživanju koje je pokazalo da su bioraznovrsnost, a samim tim i mnoge životinjske i biljne vrste ugrožene jer nestaje pašnjačko govedarstvo. 

Zvonimir Širjan, predsednik Udruženja za tov i uzgoj junadi "Baby beef" istakao je kako je Hrvatska u znatno inferiornijoj situaciji u odnosu na ostatak Evrope.

"Trebalo bi da podstičemo da se na malim gazdinstvima proizvodi sopstvena energija. Imamo sve mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije. Treba koristiti i fondove vezane za konzervaciju C0²", poručuje ovaj preduzetnik koji je kritikovao uvoz mesa iz EU zemalja.

"Zašto se ne omogući nama da proizvodimo hranu koja konkuriše kvalitetom?"

Rizik za javno zdravlje

Klemen Potočnik s Biotehničkog fakulteta u Ljubljani fokusirao se na važnost animalnih proteina koji su ključni za kognitivni razvoj kod ljudi, a što je, ističe, dokazano tokom evolucije. Kaže kako je u Africi sprovedeno istraživanje te je objavljena studija koja je pokazala da su deca koja nisu imala mogućnost da jedu meso i druge proizvode animalnog podrekla, imala slabije uspehe i kognitivne sposobnosti u odnosu na one koji su imali priliku konzumiraju takve proizvode. 

"Ako bismo zabranili ili značajno smanjili udeo unosa animalnih proteina, masti, vitamina i minerala, ugrozili bismo zdravlje trudnih žena, male dece, adolescenata. Bio bi to jako velik rizik za javno zdravlje", upozorava dodajući da već sada 3,3 milijarde ljudi oskudijeva u ishrani animalnih proteina. 

Kaže, da koliko god da bismo u zemljama Evropske unije smanjili stočarsku proizvodnju, ona bi se povećala u Africi i Aziji, a kako bi se zadovoljila globalna potražnja.

"Evropa ima tek pet odsto proizvodnje u odnosu na globalnu. Šta god smanjili, to bi se povećalo u drugom delu sveta uz, naravno, uticaj na životnu sredinu", komentariše Potočnik koji smatra kako zagađenje iz stočarske proizvodnje nije uporedivo sa onim koje se emituje prilikom transporta koji je, na primer, vezan uz turistički sektor.

Kaže i kako javnost često nema osećaja o brojevima o kojima se govori.

"Većina zna koliki je udeo kiseonika u vazduhu kojeg udišemo, odnosno da je iznad 20 odsto. Ali, malo ljudi zna da ugljen dioksida 600 puta manje, a metana još 200 puta manje od CO², dakle u odnosu na kiseonik 12.000 puta manje", objasnio je red veličina istaknuvši kako se radio o vrlo malim brojevima dodajući kako se Zemlja 95 odsto zagreva zbog vodene pare koja većinom dolazi iz okeana, a na šta niko ne može uticati. 

"Sve o čemu pričamo je jako teško objasniti i izmjeriti i reći da je neko kriv. CO² je premalo da, kada bismo ga smanjili na pola, bilo bi teško da proizvodimo bilo što zeleno", tvrdi Potočnik uz komentar kako oni koji smatraju da treba smanjiti njegove emisije ne znaju o koliko je potrebno smanjenje. 

Teška situacija u sektoru

Antun Golubović, predstavnik svinjogojaca u Hrvatskoj poljoprivrednbj komori istakao je kako je svinjarstvo u jako lošoj situaciji.

"Na manjim gazdinstvima će još jednim delom opstati, ali slabo jer je ruralno stanovništvo sve starije, mladih nema. Nema ko da radi, niko ne želi 365 dana u godini da ima obavezu. Kada nekome danas kažeš da se baviš stočarstvom samo odmahne rukom. Žalosno je, ali ja sam sa svojih 47 godina još uvek među mlađim stočarima", kaže Golubović. 

Mario Ravlić iz Ravlić grupe, kao predstavnik prerađivača upozorio je da trendovi koji se događaju u Evropi mogu biti vrlo zabrinjavajući za Hrvatsku i zemlje iz regije jer se mogu preslikati i kod nas. Kaže kako je prošla godina bila posebno teška.

"Proizvodnja svinjskog mesa je poskupela za 90 odsto, junećeg za 70 odsto dok je meso na policama trgovina bilo tek za 13 do 18 odsto skuplja s tim da smo imali ograničene cene pojedinog mesa. Dešava se sistemsko uništavanje bazne proizvodnje", tvrdi Ravlić koji se pita koliko će kvalitetno i koliko dostupno biti meso u budućnosti ako se smanji proizvodnja.

Dr.sc. Čedomir Radović s Instituta za stočarstvo u Zemunu, ukazao je na neraskidivi lanac ratarstva i stočarstva kao i ulogu stajnjaka kao đubriva za povećanje kvaliteta zemljišta.

"Važno je da imamo kvalitetno meso jer je pitanje kakvo je ono koje uvozimo. Važno je da se čuje glas struke kao odgovor medijima koji javnosti plasiraju svakakve informacije", zaključio je ovu panel raspravu.