Krave koje se više znoje bolje podnose vrućinu - ne zaboravite da im date so

Kada ljudi žele da se požale koliko im je vruće, često koriste izraz - znojim se kao svinja. Ipak, najčešće ne znaju da se svinje uopšte ne znoje jer nemaju znojne žlezde, što im otežava prilagođavanje na sve toplije vremenske uslove.

Na sreću, krave imaju tu sposobnost, one čak 85 odsto svoje telesne toplote eliminišu putem znoja, objasnila je Raluka Matesku sa Instituta za hranu i poljoprivredne nauke Univerziteta Florida (UF/IFAS), piše Beefmagazine.

Dodavanje soli 

Zbog ove pojave je izuzetno važno dodati so u ishranu goveda, ali i ovaca i koza. Ona je ključna za održavanje ravnoteže elektrolita, što je nužno za normalno funkcionisanje mišića, nervnog sistema i probave. 

Nedostatak može dovesti do smanjenja apetita, unosa vode i opšteg pada produktivnosti. Zato je dodavanje soli ili mineralnih blokova za lizanje jedna od najvažnijih stvari koje treba za njih da učinite tokom leta, a kako bi se životinje mogle nositi sa vrućinom i održale optimalno zdravlje.

Klimatske promene otežavaju uzgoj

Znamo da krave bolje podnose niske u odnosu na visoke temperature, a kada im je prevruće, prestaju da jedu. To utiče na njihov rast i razvoj, odnosno mlečnost, što na kraju preti snabdevanju hranom.

Zato Matesku naglašava da je ključno uzgajati goveda koja su bolje prilagođena sve toplijim i sve dužim letima. Na primer, toplotni stres u suptropskim regionima, koje su među najtoplijim područjima na svetu, predstavlja značajan ograničavajući faktor.

Kako pomoći kravama da na ispaši ne dožive toplotni stres?

Tamo se zbog smanjenih performansi u proizvodnji govedine na nacionalnom nivou gubi oko 369 miliona dolara godišnje, otkriva ona. 

Doći do najznojnijeg potomstva 

Nova studija Matesku i njenih kolega, objavljena u časopisu Journal of Animal Science and Biotechnology, pokazuje da je moguće identifikovati gene unutar rasa koji bi doveli do potomstva sa najvećom sposobnošću znojenja i otpornošću na toplotu.

Analizirali su 2.401 Brangus goveda, ukrštene Brahmana i Angusa, sa dva komercijalna ranča na Floridi. Pomoću biopsije kože utvrdili su fenotipove koji doprinose sposobnosti životinja da se nose sa toplotnim stresom, poput površine, dubine i dužine znojnih žlezda. Genotipizovali su sve životinje i koristili softver za procenu genetskih parametara.

Studija je pokazala da sposobnost znojenja delom zavisi od gena, što znači da farmeri mogu odabrati ona koja se bolje znoje na osnovu genetskih obeležja. Genetika rasa Brahman i Angus obe pozitivno utiču na tu sposobnost kod Brangusa.