Lipska ovca - nova šansa za staru damu

Šta je to pramenka? Pramenka je opšti pojam za našu domaću primitivnu ovcu koja je nastala pod relativno oskudnim i slabim prilikama ishrane i nege.

Takve ovce su zbog uslova u kojima su gajene vrlo otporne i izdržljive. Sam naziv pramenka označava ovcu koja ima runo sastavljeno od otvorenih pramenova, koji su šiljasti, dugački i prilično grubi. Pramenka se zadovoljava minimalnom ishranom, veoma je otporna i u lošim uslovima može obezbediti određene ekonomske koristi. Svrstava se u grupu rasa kombinovanih proizvodnih osobina (meso, mleko, vuna).

U našoj zemlji pramenka se deli na sojeve, koji su formirani u različitim klimatskim i ishrambenim prilikama, te se razlikuju po veličini, prinosu mleka i vune, izgledu itd. Prema lokalnim prilikama, a u zavisnosti od klimatskih, terenskih i ekonomskih uslova, postoje različiti sojevi pramenke. Sojevi se nazivaju prema geografskim rejonima u kojima se gaje pa kod nas postoje sjenički, svrljiški, pirotski, lipski, krivovirski, karakačanski, kosovski, beli metohijski i drugi sojevi. Ovoga puta pišemo o lipskom soju pramenke ili kraće - lipskoj ovci.

Lipska ovca - rasprostranjenost i osobine

Rejon rasprostranjenja lipskog soja pramenke je teritorija između Smedereva, Požarevca i Mladenovca. Ime je dobila po selu Lipe kod Smedereva. To je lokalni soj gruborune pramenke.

Glava je mala, laka, a profil je blago ispupčen kod ovaca, i veoma ispupčen kod ovnova. Ovce su šute, a ovnovi imaju spiralno razvijene rogove, koji su uvijeni po razvučenoj spirali, trouglasti, poprečno izbrazdani i svetle boje. Uši su im srednje veličine, horizontalno položene. Glava i uši su uvek obrasli dlakom crne boje. Vrat je srednje dug, a grudni koš je slabo razvijen po dubini i širini (tzv. "daskast" izgled). Trup je srednje dug, a dužina trupa je uvek veća od visine grebena. Spada u krupnije sojeve. Visina grebena je oko 64 cm. Noge su dosta visoke, pravilnih stavova, jakih kostiju, i obrasle dlakom tamne boje, ali ima i onih crne boje sa prskano belim detaljima. Lipska ovca spada u dugorepe pramenke. Vime je dobro razvijeno.

Prosečna masa tela odraslih ženskih grla iznosi 55-60 kg, a ovnova 75-85 kg, mada je sve više slučajeva većih telesnim masa, gde ženke teže 65-75 kg, a ovnovi 70-100 kg, što se objašnjava poboljšanjem uslova odgajivanja i selekcije.

Plodnost i mlečnost lipske ovce

Lipska ovca je kasnostasni soj, prvo pripuštanje dviski je sa 18 meseci uzrasta. Plodnost lipske ovce se kreće iznad 130%, što znači da se u proseku od 100 ovaca dobije 130 jaganjaca. Telesna masa jagnjadi na rođenju je u proseku 4,5 kg sa intervalom variranja od 4 do 6 kg. Mlečnost ove ovce je dobra, spada među najmlečnije sojeve naših pramenki. Laktacija traje u proseku pet meseci uključujući i dojni period. Prema podacima, mlečnost lipske ovce za 90 dana laktacije je u proseku bila 100 kg, gde je dnevna količina mleka išla i do 1,4 kg, sa 5-7% mlečne masti.

Vuna - prinos i kvalitet

Vuna je bele boje, a ima grla sa crnim flekama i šarenom vunom. Runo je otvoreno, pramenovi su šiljasti. Finoća vlakana se kreće 40-42 µm, te spada u D i E sortiment. Dužina vlakana je u proseku 15 cm (12-20 cm). Ovce daju prosečno 1,5, a ovnovi 2,5 kg vune, mada prinosi mogu biti i veći. Randman vune je oko 55%.

Animalni genetički resurs

Lipski soj pramenke je veoma važan za ovčarstvo Srbije. Zbog toga je svrstana u animalne genetičke resurse. Animalni genetički resursi poseduju određene veoma retke osobine ili grupe osobina koje je teško pronaći u ostalim populacijama. Ovde se pre svega misli na otpornost prema lošim uslovim odgajivanja i na otpornost prema određenim bolestima i poremećajima.

Ovaj soj pramenke je ugrožen, odnosno u Srbiji je nema u zadovoljavajućem broju. Zbog toga treba težiti očuvanju ove rase, koja i u veoma skromnim uslovima može pružiti dosta.