Litar više ili manje mleka zavisi od parametara silaže - kojih?

Da, o silaži treba razmišljati pre nego što se uopšte zaseje kukuruz, jer će njen kvalitet kasnije itekako uticati na prinos mleka kod krava. Tim više, što su cene žitarica, ali i krajnjih proizvoda animalnog porekla često promenljive, pa je svaki dinar pravilno ekonomisan značajan. Da bi krava proizvela određenu količinu mleka, mora da unese određenu količinu hraniva, a u većini slučajeva troškovi ishrane krava čine barem 50 odsto od svih troškova na farmi.

"Što je veći kvalitet hrane, to je veća proizvodnja, pa samim tim i veći prihod", naglasio je dr sc. Manfred Šenleben (Manfred Schönleben) iz Nemačke koji pri kompaniji SANO radi na unapređenju kvaliteta silaže.

Krucijalan odnos probavljivih i neprobavljivih vlakana

Na stručnom skupu "Savremene tehnologije proizvodnje silaže i značaj analize komponenti hraniva na farmama" poljoprivrednicima Bečeja i okoline predstavljano je koje komponente treba da sadrži tipičan obrok za muzne krave.

"Većina proizvođača smatra da je skrob vrlo važna komponenta, naročito oni koji moraju da ga dokupljuju. Međutm, važnija komponenta u obroku su vlakna, koja bi trebalo biti zastupljena od 30 do 35 odsto", otkrio je Šenleben i pokazao slajd na kom posle vlakana, najveću zastupljenost ima skrob, pa proteini, šećer i minerali, a najmanje masnoća.

Kada vlakna stignu do buraga grla, gde fermentiraju najvećim delom u prvih 48 sati nakon hranjenja, jedan deo pretvoriće se u sirćetnu kiselinu koja je osnova za proizvodnju mleka i mlečne masti, ali drugi deo vlakana neće biti probavljiv. Taj deo će se izbaciti preko balege. Poenta je proizvesti silažu koja će imati što manji procenat neprobavljivih vlakana. To se može postići pravim momentom siliranja, a kako to odrediti?

"Optimalni trenutak siliranja kukuruza za silažu zavisi od cilja farmera, ako je cilj obezbediti dovoljno hrane - optimalni trenutak će biti kada je najveći prinos biomase, a ako je cilj kvalitet - optimalni trenutak je kada je biljka u optimalnoj fazi razvoja da postignemo visoku svarljivost vlakana i visoku koncentraciju energije, a kod trava i poželjan sadržaj proteina", obratio se prisutnima nemački predavač. Kad smo upitali, koji se to hibridi odlikuju najvećim procentom svarljivih vlakana, za Agroklub su rekli da najpre moramo da analiziramo koliko nesvarljivih vlakana ima u silaži u zavisnosti od upotrebljenog hibrida, pa na osnovu toga odlučiti koji ubuduće sejati.

Pet procenata  - kilo mleka

Da bi poljoprivrednik bio siguran koji je procenat probavljivih vlakana u silaži koju sprema, kao i koji je procenat istih u kukuruzu pre siliranja - to može da proveri u SANO laboratoriji. Rezultati analiza su neizostavan element pri izračunavanju sastava i optimizacije obroka mlečnih krava u okviru sistema koji je u stručnim krugovima poznat pod nazivom Cornell Net Carbohydrate and Protein System (CNCPS) i u naprednim zemljama predstavlja standard rada u ishrani mlečnih krava.

"Pet odsto razlike u svarljivosti vlakana znači plus ili minus jedan kilogram mleka. Znajući to, imate mogućnost značajno da utičete na produktivnost i profitabilnost proizvodnje na svojoj farmi. Zato proverite sve parametre, kako biste imali prave zaključke za buduća spremanja silaže", nagovestio je Šenleben.

Najvažnija silaža posle kukuruzne je travna silaža prvog otkosa, kada se dobije najveća količina mase, a time smanjuje zavisnost od raspoložive količine kukuruzne silaže. Kod svakog siliranja, pa tako i kod spremanja travne silaže važno je postići adekvatno spuštanje pH vrijednosti u masi koju siliramo. Prilikom unosa u silos, travna masa ima 6,5 pH vrednost koja treba biti drastično spuštena mlečno-kiselinskim vrenjem i proizvodnjom odgovarajuće količine kiselina.

"Cilj je stvoriti optimalne aneorobne uslove, bez kiseonika, dobre za rad mlečno-kiselinskih bakterija. Visokosvarljive silaže imaju i nešto viši sadržaj šećera."

Treba naglasiti da idealni parametri nisu univerzalni za svaku farmu, odnosno kako ističe nemački stručnjak, prilagoditi kalibraciju području u kom stočar zasniva proizvodnju.

Razbijanje mitova

Okupljeni bečejski poljoprivrednici iskoristili su priliku da postave pitanja predavaču i time potvrde ili opovrgnu opavdanost svoje prakse u pripremi silaže. Ako se osvrnemo na činjenicu da su leta sve sušnija, mnogi proizvođači imaju problem sa silažom koja nema dovoljno vlage u sebi. Da bi sabili biljku i tako istisnuli vazduh, često "zalivaju" silažu prilikom gaženja, poneki čak i vatrogasnim šmrkom.

Šenleben preporučuje, secite u optimalnom trenutku zrelosti biljke kada biljka sadrži adekvatnu količinu vlage za dobro zbijanje.

Takođe, praksa mnogih stočara je da prilikom gaženja silaže u silosu rukom razbacaju so, posle svakog sloja. Nemački stručnjak je imao komentar i za to. 

"So se nekada koristila kao dodatak kod siliranja kada se još nije poznavalo proces siliranja kako ga poznajemo danas. Sada znamo da su nam za kvalitetno konzerviranje biljke siliranjem potrebne uz anaerobne uslove i mlečno-kiselinske bakterije u dovoljnoj količini. Kada je vreme jako suvo na biljkama ima manje takvih bakterija. Ali i kada su vremenski uslovi povoljniji poželjno je dodati mlečno-kiselinske bakterije kako bi proces siliranja išao pravim smerom i intenzitetom. Ako se koristi Labacsil Duo (SANO dodatak za siliranje) uz mlečno-kiselinske bakterije tu su i specifične soli kiselina za konzerviranje hrane koje osiguravaju brzo spuštanje pH vrednosti i stvaraju povoljnije uslove za mlečno-kiselinske bakterije", odgovorio je Šenleben i dodao da tom kombinacijom se značajno podiže sigurnost da će silaža biti optimalno konzervirana, a hranjive materije u njoj sačuvane.

Kad imaš porše, a sporo voziš

Osnova uspešne proizvodnje je zdravo grlo, uspešna reprodukcija i efikasna ishrana. Za svojih 25 godina rada, ekspert za govedarstvo SANO za jugoistočnu Evropu Pero Gnjidić, primetio je da je razlika u ishrani goveda onda i sada drastična. Rezultati su mnogo više varirali tada nego što je to slučaj danas.

"Kada je neko pre 25 godina imao 25 litara mleka, to je bila odlična proizvodnja, a danas ako imate holštajn krave, a nemate bar preko 30 litara, to znači da imate porše, ali se vozite ispod 100 km/h na auto-putu. Dakle, vaše krave sigurno mogu, mnogo više, samo je pitanje, da li vi to njima omogućavate", rekao je Gnjidić.

"Danas želimo postići da probavljivost vlakana posle 30h bude 60 i više odsto, a ove godine imamo dosta kukuruznh silaža kod kojih je probavljivost vlakana i ispod 50%, a u nekim slučajevima i ispod 45%. To je 15 procenata razlike, kada se pomnoži sa 0,2 daje tri kilograma mleka manje dnevno po grlu, samo na osnovu ovog parametra. Zanemarite koncentrat, vlakna najviše nose u ovom slučaju, a to je ono što je u vašim rukama", obratio se direktno okupljenim proizvođačima hrvatski predavač i dodao da izborom hibrida, pravilnim vremenom siliranja i optimalnim uslovima treba omogućiti životinjama da one stočarima vrate uloženo kroz proizvodnju.

"Nedavno sam bio kod farmera, kod koga nakon što je otvorio novu travnu silažu i urađena analiza, bilo 80 odsto probavljivih vlakana nakon 30 sati. Iz dana u dan, prouzvodnja mleka njegovih krava je rasla, trenutno je na 38 litara."

Međutim, drugi - negativan primer pokazao je da krave itekako mogu da procene da li je hrana ispred njih uopšte jestiva. Nakon što je potrošio jedan silos, farmer je otvorio drugi gde je bilo malo travne, a mnogo više kukuruzne silaže, pa je dodao u TMR obrok travnu silažu iz bala koje nisu bile analizirane. Krave su drastično smanjile konzumaciju prvog dana kada je to napravio. Kasnijom analizom se pokazala visoka koncentracija pepela (zemlje) u silaži što je dovelo do prekomernog stvaranja buterne kiseline i amonijaka u travnoj silaži iz bala. Rezultat je bio značajan pad konzumacije i proizvodnje u periodu dok se te bale nisu izbacile iz obroka.

"To samo pokazuje koliko je važno sve komponente osnovnog obroka analizirati prije početka korištenja u obrocima za krave", istakao je naš sagovornik.

Opasnost od mikotoksina

Imperativ je da kada se otvori silos, silaža bude bez promene - svuda iste boje i mirisa, na vrhu, kao i na dnu, s leva i s desna.

"Pre mnogo godina sa drugim stručnjakom iz Nemačke bio sam na jednoj farmi u Sloveniji. Kada je stočar podigao foliju, na površni je bio 90 cm krug bele plesni - "ja to uklonim", rekao je onda stočar. Doktor iz Nemačke se smejao "da, da, vi uklonite ono što vidite, a šta je ono sa 90 cm ispod gde su svi toksini otišli, a vi ništa ne vidite", odgovorio je Gnjidić za Agroklub na pitanje, da li ako primetimo plesni na jednom delu silaže, često znači da je čitava silaža zaražena?

Put aflatoksina od njive do sira: Da li smo ugroženi - šta će pokazati analize?

Danas je poznato preko 500 mikotoksina različitih gljivica koje rastu na različitim mestima u različitim uslovima. Studije su dokazale, da ih je gotovo nemoguće uništiti. Na kravu utiču kroz smanjenu konzumaciju, loš imunitet i reproduktivne rezultate. U mleku se analizira aflatoksin zbog njegove toksičnosti za ljude, pa se pokazalo da je za čoveka aflatoksin kancerogen, teratogen, mutagen, hepatogen i imunisupresivan. Jedna šolja mleka, neće možda načiti veliku štetu, ali kontinuiran unos, možda hoće, podsetio je Gnjidić na naučne pokazatelje kada se među okupljenima povela diskusija o toksičnosti ovog mikotoksina.

Stočarima se preporučuje da pokušaju da naprave silaže koje su higijenski ispravne, a pre svega pravilnom tehnologijom siliranja spreče dodatni razvoj plesni u silažama i na taj način smanje rizik od mikotoksina za svoje životinje.

Novi standardi za novo doba

Nekada se u travnoj silaži posmatrao procenat suve materije, sirovog pepela, proteina, vlakana, sadržaja energije, dok je danas mnogo više parametara u opticaju, takođe nekada se preporučivalo da zrno kukuruza u silaži bude načeto, pa da se vidi jedna polovina, onda četvrtina, dok su danas saveti da ono treba biti potpuno razbijeno.

"Kada se zrno razbije, čini skrob dostupnijim bakterijama koje se nalaze u buragu i na taj način bolje iskoristivim."

Danas je tehnologija napredovala, i nastaviće da napreduje, te su predavači složni u tome da proizvođač treba da uradi analize krmiva kojim hrani svoje krave, a onda i izabere adekvatan hibrid, silira u optimalnom roku i pravilno skladišti kako bi imao maksimalni učinak na prinos mleka. Na kraju, onih pet odsto razlike probavljivih vlakana u svakom obroku, kod svake krave, svakog dana sve ukupno može značajno uticati na budžet jednog gazdinstva.

"Cena obroka za vaše krave primarno zavisi od kvaliteta osnovnog obroka koji ste proizveli za svoje krave", zaključio je Gnjidić.

_{Naslovna fotografija: Jelena Gajić Đokić/Depositphotos/Syda_Productions}