Mangulice i retke rase ovaca životare na salašu kod Sente

Stočar Joso Balog  je pre 6 godina sa dve mangulice započeo uzgoj te autohtone rase svinja, a one mu sve do danas pomažu da njegova farma bude veća i brojnija. Kako prenose Novosti, na salašu smeštenom na obodu Sente, u domaćinskoj atmosferi i prirodnom okruženju, dane provodi 250 čekinjastih mangulica, 30 ovaca rasa virtenberg i vitorog, guske, morke, pilići, morke i druge domaće životinje. Osim autohtonih vrsta svinja, tu su i retke ovce rase vitorog koje, sa tankim nogama i uvijenim rogovima jako liče na koze.

Na bavljenje stočarstvom nagovorila ga deca

Joso kaže da su ga na uzgoj domaćih životinja nagovorila deca kada je otišao u penziju. Dodaje da je salaš bio povoljan, pa su ga kupili, sredili i počeli da gaje mangulice, kojima su polako počele da pridružuju i ostale životinje. Za mangulice su se, kako Balog tvrdi, opredelili jer se one gaje na prirodan način, ne jedu koncentrat već kukuruz i ječam, a hranili smo ih i kuvanim krompirom i krastavcima. Zato običnoj beloj svinji treba oko 4 meseca da nagura 100 kilograma, dok mangulica tu težinu dostiže najranije za 20 meseci. Međutim, šunka, kobasica, slanina i mast ne mogu da se porede sa onima koje se dobijaju od domaće svinje.

Mangulice imaju promenljivu ćud

U oborima u blatu gaje se "lastavice", crne sa belim stomakom (srpska vrsta), kao i mađarska vrsta, te crvene rumunske mangulice. Joso je kako ističe za ove prve naročito vezan i te dve krmače nikada neće odvesti na klanje. Balog objašnjava da je kod mangulica interesantno to što nisu glavni nerasti nego krmače. One su uglavnom maze i zbog dlake vole da se češkaju, mada znaju da budu nezgodne, posebno kada su tu nepoznati ljudi jer su one bliže divljoj nego domaćoj svinji.

Josina deca budućnost vide u ostanku u Srbiji

Ocu u poslu svakodnevno pomažu sinovi Igor i Petar, kao i ćerka Tatjana. Mada poseduju mađarske pasoše i fakultetske diplome, za razliku od velikog broja vršnjaka nisu otišli trbuhom za kruhom, već budućnost vide u Srbiji. Igor, inače po struci diplomirani ekonomista, smatra da posao koji rade pored svih teškoća na koje nailaze, ima budućnost, ali zahteva mnogo vremena i strpljenja. Ljudi se polako okreću zdravoj ishrani, a to važi i za životinje i za ljude. Na konkursu fondacije "Prosperitati" dobili su novac mađarske vlade pomoću kojeg su otvorili firmu. Igor naglašava da su do sada su kupovali hranu, a ove godine treba da dobiju državnu zemlju sa pravom prečeg zakupa, pa će moći da je proizvode. Najveći problem je to što nema tržišta, a tu su i propisi koje ne razumeju ni oni koji su ih doneli.

Bilo bi lakše kad bi se poljoprivrednici više udruživali

Opština Senta, takođe, deli sudbinu drugih pograničnih mesta, naročito onih naseljenih pretežno mađarskim življem. Nekada je tu bilo oko 25.000 ljudi, a sada, kako kažu, jedva da ima 17.000 stanovnika. Igor Balog napominje da je mnogo njegovih drugova otišlo preko granice, ali on i njegova sestra i brat to ne žele. On dodaje da bi bilo dobro da ih ima više, kao u Mađarskoj, gde su proizvođači oformili udruženje i imaju tržište. Porodica Balog i dalje sebi krči put do uspeha, ali ne posustaju. Oni naglašavaju da im je budućnost na salašu. Iako su proizvodi od svinje, slanina i mast od mangulice blagotvorno deluju na loš holesterol u krvi i zbog toga su sve češće deo zdrave trpeze.