• Upala vimena krava
  • 23.10.2015. 17:30

Mastitis - najčešće infektivno oboljenje krava

Kako prepoznati mastitis i kako ga lečiti? Šta je potrebno uraditi da se spreči pojava ove bolesti?

Foto: depositphotos.com
  • 4.594
  • 82
  • 0

Veliki je broj faktora koji utiču na ekonomsku računicu proizvodnje mleka, od same cene, preko inputa proizvodnje pa sve do kondicije samih grla.

Bolest koja se smatra najskupljom u današnjem vremenu, kada je u pitanju proizvodnja mleka, jeste mastitis, a najčešće obolevaju krave.

Kako primetiti mastitis?

Kada se pojavi mastitis, proizvodnja mleka može drastično da opadne, bude slučajeva da opadne za 80% po grlu u zavisnosti od broja somatskih ćelija, ali i vrste mastitisa. Farmeri se susreću sa dve vrste mastitisa, kliničkim i subkliničkim. Klinički mastitis se u većini slučajeva lako uočava jer ostavlja posledice na vimenu i u samom mleku koje može da ima grudvice ili je promenjena boja mleka. Subklinički mastitis se može utvrditi tek kada se uradi test, on nije vidljiv na vimenu niti u mleku. A kada se često pažljivo posmatraju krave, mogu se primetiti određene promene u njihovom ponašanju, na primer reaguju kada se stavljaju uređaji za mužu. Posledice mastitisa su višestruke jer je ugroženo zdravlje životinja, ljudi, ali i dolazi do finansijskih gubitaka u proizvodnji mleka. Do gubitka u proizvodnji mleka dolazi zbog destrukcije žlezdanog tkiva i odbacivanja mleka.

Prema procenama poljoprivrednih stručnjaka u oblasti stočarstva, izneti su podaci da oko 50% mlečnih krava ima u proseku u dve četvrti patogene bakterije, a 1 - 3% krava pokazuje kliničke znakove mastitisa. Uzročnike mastitisa čini 20 i više vrsta različitih bakterija, uglavnom iz grupe streptokoka i stafilokoka. Za nastajanje mastitisa kod krava osim bakterija, značajnu ulogu imaju i uslovi sredine: ishrana, držanje, način muže i sl. Posebnu pogodnost za nastajanje mastitisa predstavljaju greške u ishrani krava, muža i higijena krava.

Glavne posledice skrivenih upala vimena su postepeno smanjivanje količine mleka i sve lošiji kvalitet mleka. Mastitis izaziva promene osobine mleka i njegovog sastava. Posledica pojave ove bolesti jeste smanjenje količine masti, proteina i mineralnih materija u mleku.

Štete nakon pojave mastitisa

Mastitis je kriv za 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka. Šteta se primećuje kroz:

  • Smanjenu proizvodnju mleka u vimenu
  • propadanje pojedinih četvrti ili celog vimena pa se krave prevremeno isključuju iz proizvodnje
  • uginuće bolesnih krava
  • velike troškove lečenja upala vimena, a time se poskupljuje prozvodnja mleka
  • neupotrebljivost mleka za ishranu i industrijsku preradu za vreme upala (štetno je za zdravlje ljudi jer sadrži različite mikroorganizme i njihove toksine).

Prevencija mastitisa

Osnov za prevenciju je higijena grla, higijena muzača, higijena štale i higijena spoljašnje okoline blizu štale. Veliku ulogu u održavanju higijene ima prostirka, jer je veoma važno da se ona menja svaki dan i da krava uvek boravi na čistoj površini. Najveći broj stručnjaka iz oblasti stočarstva smatra da je slama bezbednija od mnogih drugih materijala koji se koriste za prostirku.

Muve lako i brzo prenose bakterije koje mogu da dovedu do pojave mastitisa. Prenos bakterija muve vrše leteći sa jednog mesta na drugo, s krave na kravu. Prevencijom prisustva muva u štali smanjuje se mogućnost pojave mastitisa. Osim toga važna je i težina pa bi kod junica trebalo sve činiti da ne budu ni mršave ni debele. Ukoliko je junica debela pri telenju, nakon telenja neće unositi dovoljno hrane, već će razlagati telesnu masnoću i to utiče na jetru, a jetra opet utiče na kvantitet i kvalitet mleka.

Preventiva podrazumeva:

  • izbegavanje izlaganja krave stresu
  • sprečavanje povrede vimena i sisa neadekvatnom mužom
  • obezbeđivanje dovoljno prostora za svaku kravu
  • potpuno izmužavanje krave pri svakoj muži
  • prati, sušiti i dezinfikovati sise pre i posle muže
  • obavezno pranje ruku i opremu za svaku mužu
  • za svaku kravu potrebno je koristiti drugu krpu za brisanje vimena
  • održavati dobru higijenu unutar štale, ali i muznih mašina i vimena
  • provetravati štalu kad god je moguće.

Lečenje mastitisa

Ukoliko se nije preventivno delovalo ili je do bolesti došlo uprkos preventivnom delovanju, obavezno treba konsultovati veterinara i postupati dalje po njegovim instrukcijama. Veoma je važno dijagnozu imati što pre kako bi se na vreme odredila terapija. Lečenje se sprovodi lokalno (intracisternalno) i parenteralno. Lokalno se sastoji u tome da se obolele krave odvoje i izmuzu nakon zdravih životinja. Ukoliko dijagnoza nije u potpunosti i sa sigurnošću utvrđena, treba koristiti lokalnu intracisternalnu aplikaciju antibiotika širokog spektra. Preporučuje se 500 mg ampicilina, 200-300 mg cefalosporina ili 500 mg tetraciklina, pri čemu treba biti oprezan jer mogu da iritiraju vime krave. Postoji i mogućnost da se koristiti i razne kombinacije antibiotika u cilju proširenja spektra, kao na primer gentamicin + penicilin (300 mg + 1-3 miliona i.j.) .

Troškovi lečenja su značajni, naročito kod teških slučajeva sa neizvesnim ishodom. Nakon izlečenja nivo laktacije se retko kad vraća na prethodnu vrednost, a nisu retki i slučajevi izlučenja takvog mastitičnog grla.

Foto: depositphotos.com; kalinovsky


Tagovi

Proizvodnja mleka Mastitis Gubici u proizvodnji Uređaji za mužu Vime Uzroci mastitisa Krave Higijena grla Štala Bakterije Veterinar Antibiotici


Autor

Danijel Grujić

Danijel Grujić, Petrovac na Mlavi

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi