Mesnata ovca visoke plodnosti

Šarole je mesnata rasa ovaca, nastala u Francuskoj, sredinom prošlog veka. Danas je rasprostranjena po celom svetu, a u Evropi spada u vodeće rase za proizvodnju mesa. Slađan Milanović, iz sela Majilovac, kod Požarevca, jedan je od malobrojnih uzgajivača šarole ovaca kod nas.

Izabrao šarole

Prvo šarole grlo kupio je zbog ukrštanja sa drugom rasom, ali je vremenom oformio stado šarole ovaca u čistoj rasi. Na njegovom gazdinstvu danas je oko 30 plotkinja.

"Prvog ovna šarole sam kupio 2009. godine. Pošto su moji roditelji imali nekoliko bergamo ovaca, ukrštanjem te dve rase dobio sam meleze sa većom količinom mesa i većim prirastom. Ubrzo nakon toga odlučujem se za držanje šarolea u čistoj rasi i u Ubu kupujem četrdesetak ženskih grla. Ali, kako u Srbiji nije bilo dovoljno krvnih linija, 2012. godine iz Mađarske uvozim dva šarole ovna, a par godina kasnije iz Engleske još tri i od tada unapređujem kvalitet ovaca", kaže ovaj domaćin.

Ranostasna i plodna

Šarole se ubraja u ranostasne rase ovaca, visoke plodnosti i velikog potencijala za prirast, otporne i prilagodljive različitim prirodnim uslovima. Jagnjad sa tri meseca starosti dostiže težinu od 30kg do 35kg. Odrasla ženska grla teže oko 90kg, a muška od 110kg, pa naviše. Kod ishrane, najbolji rezultati se postižu kvalitetnom ispašom uz dohranu.

"Ulazi u pripust sa sedam meseci, velike je plodnosti, i do 2,3 jagnjeta po ovci. Jedinčad imaju dnevni prirast i preko 500gr, dvojke oko 400gr", priča Slađan.

Mesnata ovca sa sitnijim kostima

Iako među našim stočarima vlada mišljenje da su jagnjenja šarole ovaca teška, dosadašnja Milanovićeva iskustva su pozitivna i prema njegovim rečima dolazak podmladaka na svet protiče bez problema:

"Ovce se lako jagnje, a pri jagnjenju nije neophodna ljudska pomoć. Jagnjad na svet dolazi sitnija, ali brzo napreduje, posebno u periodu između prvog i drugog meseca života".

Pogodna za ukrštanje sa drugim rasama

Koštanu građu šarole ovaca čine tanke i lagane kosti. Butovi su puni i krupni, a od ukupne težine trupa oko 55% su kvalitetni mesnati delovi. Pored držanja u čistoj rasi, ova francuska ovca često se koristi za ukrštanje sa drugim rasama, čime se poboljšavaju produktivne karakteristike, pre svega prirast, randman i kvalitet mesa tako dobijenog potomstva.

"Šarole je tovna ovca sa velikim količinama kvalitetnog mesa, sitnije koske, pogotovo u najboljim partijama. Nju sam pre svega zavoleo, jer se u praksi dokazala kao veoma dobra u čistoj rasi, takođe je dala odlične rezultate i u meleženju. Idealna je za ukrštanje sa svim rasama, baš iz razloga lakog jagnjenja i velikog prirasta jaganjaca. Mislim da šarole kao rasa zaslužuje svoje mesto u srpskom ovčarstvu, pogotovo ako se ide sa industrijskom proizvodnjom", zaključuje Milanović.

Foto: Slađan Milanović