Ždrelo
01.01.2026. 12:00
Braničevski okrug, Ždrelo, Petrovac na Mlavi

Mladi pastir Đorđe čuva ovce od malena: Austrija ga ne zanima, ostaje na dedovini

"Mnogi odlaze. Ima i povratnika iz inostranstva, ali to je retko. Ovo je moj život i ne bih ga menjao", kaže mladi stočar koji čuva osamdesetak ovaca u selu Ždrelo

Foto: RTV Mlava

Okruženo nestvarnim Homoljskim planinama i netaknutom prirodom, u dolini reke Mlave, nalazi se selo Ždrelo koje trenutno ima nešto više od 250 domaćinstava. Iako je dosta njih napustilo svoje domove i otišlo u inostranstvo, mladi poljoprivrednik Đorđe Pajkić (24) je rešio da život provede u svom rodnom selu, na dedovini, baveći se stočarstvom.

Na početku razgovora nam pojašnjava da trenutno živi sa svojom prabakom, dok je ostatak porodice u Austriji.

"Roditelji su godinama tamo, a baka i deka često dolaze ovde. Ja sam bio prvi put na jedan dan, drugi put pola dana", kaže on i dodaje da od tada više nije ni odlazio.

Prabaka pravi sir

Poljoprivredu je, dodaje, zavoleo još od malih nogu. Uživa u svim poslovima na imanju i ništa mu ne pada teško.

"Zdrav život, hrana, priroda i čist vazduh. Sve su to blagodeti koje možete imati samo u seoskoj sredini."

Ovce, kaže čuva od malena, a trenutno ih ima osamdesetak svrljiške rase. Na ispaši su po čitav dan, zajedno sa ostalim životinjama, osim kada padne sneg.

Đorđe Pajkić — Osim osamdesetak ovaca, ima i desetak koza, svinje i pet krava

Osim ovaca, ovaj mladi stočar čuva još i pet krava muzara, desetak koza, isto toliko svinja i stotinak komada živine.

"Prababa pravi koziji i ovčiji sir koji prodajemo stalnim kupcima u okolini, a ja sam zadužen za mužu, pripremu hrane, ali i za sve ostale poslove na imanju", pojašnjava i dodaje da kravlje mleko predaju obližnjoj mlekari.

Od kukuruza ni zrno

Ovaj mladi poljoprivrednik obrađuje više od 20 hektara zemlje na kojoj seje pretežno lucerku, travne smeše, kukuruz i pšenicu.

"Životinjama mnogo znači što veći deo godine provedu na ispaši, ali im svakako treba spremiti hranu i za zimski period. Između ostalog, gledam da ima oko 7.000 bala na godišnjem nivou", kaže on.

Škola ujutru, farma popodne: Željana i Teodor brinu o 500 ovaca

Kada su u pitanju ovogodišnji prinosi ratarskih kultura, Pajkić ističe da je prezadovoljan rodom pšenice, ali ne i kukuruzom.

"Prinos pšenice je bio šest tona po hektaru, što je izvanredno. Međutim, od kukuruza nismo imali ni zrno. Moraću da dokupim određenu količinu."

Nijedan dan nije isti

Na pitanje kako izgleda jedan njegov dan, on nam odgovara.

"Nijedan nije isti, ali svaki počinje pred zoru, oko pet sati. Već u šest ujutru sam u štali. Prvo očistim kod krava, namirujem ih, a onda idem redom", kaže on.

Pitali smo ga i kako sve postiže sam, a on kaže da se sve može, kad se voli i hoće. Kako ističe, životinjama je potrebna briga i nega, a najvažnije je da imaju čistu prostirku, kvalitetnu hranu i čistu vodu.

Đorđe Pajkić i ovce — Đorđe kaže da se sve može, kad se voli i hoće

Kada je reč o planovima za budućnost, napominje da bi voleo da proširi proizvodnju, naročito da poveća broj koza i ovaca zbog povećane potražnje za sirom.

"Trenutno mesečno proizvedemo oko 120 kilograma sira i prodajemo po ceni od 1.200 dinara po kilogramu", kaže nam.

Odluku da ostane na selu i posveti se poljoprivredi, dodaje on, mnogi komentarišu pozitivno, ali ima i onih negativnih komentara.

"Mnogi odlaze. Ima i povratnika iz inostranstva, ali to je retko. Ovo je moj život i ne bih ga menjao", zaključuje na kraju razgovora.

Tagovi

Đorđe Pajkić Stočar Pastir Sir Mleko Ždrelo Homoljske planine

Autorka

Jovana Cvetković

Više [+]

Dupli master inženjer poljoprivrede iz oblasti ratarstva i fitomedicine. Večno zaljubljena u prirodu, biljnu proizvodnju i fotografiju. Uporna, ambiciozna i velika sanjalica.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

Mešalica za meso INOX 120L

KLUB

Stanko Nekić
pre 3 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo