Mlečno govedarstvo na dohrani

• 1.090
• 109
• 0

Ove godine zbog suše, na teritoriji opštine Mladenovac, očekuju se prinosi koji su stručnjaci Poljoprivredno savetodavne službe ove opštine okarakterisali kao zanemarljive. To će se odraziti na manju količinu i niži kvalitet mleka.

Vlažnost vazduha koja je bila oko 15 odsto, naspram potrebnih 40 i više, osetiće se i na kvalitetu silaže, procene su stručnjaka za ratarstvo Miloša Nikoletića:

"Predlog je za onog ko se bavi ozbiljno stočarstvom, da dokupi hranu. Preporuka je da poljoprivrednici nastave da koriste silažu obogaćenu inokulantima, mirkoorganizmima koji pospešuju sav šećer koji postoji na biljkama i u biljkama, pored toga i samlevenu prekrupu. Tako će poboljšali kvalitet silaže i osigurati kravi zadovoljavajuću mlečnost i kvalitet mleka".

Jedni prodaju, drugi proširuju

Marko Kojić (naslovna fotografija), stočar iz sela Pružatovac ima šest krava muzara simentalske rase. Sa osam hektara svojih obradivih površina, prinos na tri hektara posejanog kukuruza je manji za pola u odnosu na prethodnu godinu. Dok oni stočari sa manjim brojem krava razmišljaju o prodaji, on ima druge planove.

"Pošto je potrebno tri do pet godina odgajiti kravu za mužu, kad naiđe ovakva ratarska godina, ne treba tov proširivati, jer nemate hranu. Mnogi rasprodaju, ali ja planiram na proleće da povećam svoj stočni fond, jer sam rešio ozbiljno da se bavim mlečnim govedarstvom. U poljoprivredi jednostavno ne možeš da računaš - pošto nema kukuruza, dodaću druga hraniva i očekujem isti kvalitet mleka", tvrdi Kojić.

Silaža

Njegove krave daju po 25 do 30 litara u jednoj laktaciji, a kvalitetu mleka doprinose mnogi faktori.

"Važno je da se odbace takvi klipovi na kojima se pojavila plesan. Postojanje aflatokisna još nije potvđeno, ali je preporuka da se odbaci čak i onaj klip koji ima par zaraženih zrna", nagovešatava Đurđević.

Potpuna agrotehnika jedino rešenje

Ovo su sve moguće posledice suše, a kako ih ublažiti i sačuvati hranu za stoku, Nikoletić naglašava da je jedino rešenje prava i potpuna agrotehnika:

"Način na koji rade naši poljoprivrednici se pokazao kao neodgovarajući. Potrebna je puna agrotehnika svake godine i pravilna primena hemije i odgovarajućih đubriva. Nama je cilj da korenov sistem ide u dubinu, jer ćemo tako izbeći negativan uticaj visokih temperatura".

Poljoprivrednici ovo mogu postići zaoravanjem žetvenih površina, jesenjim oranjem krajem oktobra ili početkom novembra, zatvaranjem brazde u februaru, a nedelju dana pred setvu pripremiti zemljište postupcima kojima se čuva sva vlaga. Najveći problem može stvoriti plužni đon, koji se javlja prelaskom teških traktora i kombajna preko zemlje, pa je neophodno na svakih četiri ili pet godina obraditi zemlju većim plugovima kako bi se voda zadržala u dubljim slojevima.

Uz ove agrotehničke mere, važno je primeniti i herbicide, jer korovi i do 30 odsto brže usvajaju vodu. Navodnjavanje nije isplativo na rasparčanim setvenim površinama, kakve su u centralnoj Srbiji. Što se tiče hibrida, stručnjaci preporučuju one iz treće, četvrte i pete FAO grupe zrenje, kako bi period cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna pomerili u raniji period, kada možemo da izbegnemo ekstremne temperature kakve donosi današnje vreme.

Foto: Julijana Kuzmić