Ako bude volje uskoro bi i naši farmeri koji se bave mlečnim govedarstvom mogli da dobiju trening centar sličan onom koji prolaze njihove kolege u Holandiji već pola veka.
Sajam "Agra", u Gornjoj Radgoni, u Sloveniji je i ove godine u svojim halama okupio mnoge kompanije i poljoprivredne stručnjake, ali i mnoštvo poljoprivrednih proizvođača. Ovogodišnji sajam posetio je mladi i uspešni povrtar Arpad Molnar, iz Mužlje s kojim sam razgovarao o obrazovnom procesu u agraru u Srbiji. O toj temi Molnar između ostalog kaže:
"Naš obrazovni proces mnogo zaostaje za Evropskim. Mađari su sistem preuzeli od Holanđana. Oni jednostavno, naprave plan. Svake godine izbace po nekoliko vrhunskih stručnjaka za paradajz, krastavac, papriku i ostale kulture. Ti mladi ljudi apsolutno sve znaju o toj kulturi. Od tehnologije gajenja do menadžmenta. To je budućnost. A ne kao kod nas, učiš sve kulture i na kraju ništa ne znaš", zaključio je Molnar.
Tih reči prisetio sam se na skupu "Izazovi mlačnog govedarstva: Holandija i Srbija" održanom u rektoratu Univerziteta u Novom Sadu. Kakvo znanje i praksu dobijaju holandski farmeri u Centru za obuku u proizvodnji i preradi mleka? To što oni nauče u "Dairy Campusu" u Livardenu i Onkerku kada je reč o poljoprivredi moglo bi da se uporedi sa onim što imaju astronauti u NASA centru, u Hjustonu.
U rektoratu se okupilo oko 300 farmera, stručnjaka iz savetodavnih službi i sa fakulteta, ali i mnoštvo novinara. Moderator skupa bio je Marten Vegen, ataše za poljoprivredu za Zapadni Balkan ambasade Holandije, često viđen gost na agrarnim skupovima kod nas. On je govorio je o podizanju standarda u mlečnom govedarstvu, povećanju proizvodnje po kravi, poboljšanju kvaliteta, udruživanju farmera, što su sve poznate stvari za one imalo upućene u tu oblast stočarstva.
Johanes Brolsma je na ovom skupu predstavio, što kroz šemu, što kroz filmove trening centar za mlečno govedarstvo koji pohađaju tamošnji farmeri. Fantastična oprema, odlični predavači, kvalitetni kursevi, odličan kampus. Ko prođe ovu specijalističku obuku gotovo je nemoguće da ne postane dobar stručnjak. Inače, trening centar postoji više od pola veka.
Filozofija obrazovanja je učenje kroz rad. Karakteriše ih praktično učenje u sigurnom okruženju. Da bi učenje bilo što efikasnije polaznici su podeljeni u male grupe kojima su zadati konkretni ciljevi. Polaznici rade sa timom iskusnih trenera koristeći napredne tehnologije kao su na primer visokotehnološki muzni roboti.
Takozvani programi po meri uključuju sledeće segmente: upravljanje proizvodnjom i preradom mleka, nega papaka, zdravlje i plodnost krava, prehrana i prehrambrene vrednosti, veštačka oplodnja, sistemi za mužu i tehnika muže, dodata vrednost u lancu mlečnih proizvoda, kvalitet mleka i prerada mleka za proizvodnju mlečnih proizvoda kao i program za niže upravnike mlečnih farmi.
U Onkerku se polaznici obučavaju u preradi mleka. Glavne teme u preradi mleka su: nabavka mleka, proizvodnja mlečnih proizvoda i poslovna administracija, marketing i osiguranje kvaliteta. Kod nabavke mleka polaznici se obučavaju kroz sledeće panele: sastav i svojstva mleka, sistemi za mužu i skladištenje mleka na farmi, prikupljanje mleka, skladištenje sirovog mleka u fabrici, ispitivanje sirovog mleka radi kontrole kvaliteta, plaćanje sirovog mleka, čišćenje i dezinfekcija, sprečavanje kvarenja mleka. U delu proizvodnje mlečnih proizvoda uče o proizvodnji uobičajenih mlečnih proizvoda: tekući mlečni proizvodi kao što su pasterizovano mleko, razne vrste jogurta, napitaci od sirutke, napitci od jogurta, maslaca i sireva.
U okviru poslovne administracije, marketinga i osiguranja kvaliteta polaznici uče o: finansijskom upravljanju fabrikom mleka, izradi i sprovođenju marketinških planova, kao i o različitim vrstama i sistemima upravljanja kvalitetom (HACCP). Obuku u centrima prolaze farmeri, rukovodioci farmi, savetodavne službe, prodavci, prerađivači mleka, tehničari i operateri, studenti, treneri ili predavači na području poljoprivrede.
Trening centar po ugledu na holandski, a u obliku franšize, uskoro bi i u Srbiji trebalo da zaživi. Najave tog tipa pozdravlje i predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski. "Nadam se da će farmeri doživeti prvi edukativni centar u Srbiji. Smatram da farmeri moraju da prođu određene obuke i da za to dobiju određene sertifikate. Došlo je vreme da se ova oblast uredi i da zaustavimo propadanje", ističe Bugarski.
Dok Edukativni centar ne zaživi pokrajinska administracija će nastaviti sa podrškom mlečnom sektoru, najavljuje sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.
"Svakako da ćemo deo novca po konkursima opredeliti za opremanje objekata koji se bave preradom mleka a pomoći ćemo i selekciju kako bi se genetski sastav unapredio. Inače, mnogo očekujem od trening centra. Definitivno nam nedostaje ta karika transfera nauke i najnovijih saznanja ka farmerima", kaže Radojević.
Prostora za unapređenje mlečnog govedarstva kod nas ima puno. Od rasnog sastava, preko kvaliteta hrane, higijenskih uslova i na kraju transporta i prerade mleka. A mlekare su, koliko-toliko počele da prepoznaju kvalitet pa farmerima, koji proizvode veće količine, više plaćaju za mleko boljeg kvaliteta. Na skupu u rektoratu se mogla čuti analiza naših agroekonomista da je u ovom trenutku prag rentabilnosti proizvodnje mleka na farmi sa 25 krava na muži. Prema podacima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslava Plavšića procentualni iznos farmi u odnosu na broj krava/junica u Vojvodini je sledeći: do 5 22,16%, 5-10 26,03%, 11-15 11,81%, 16-50 32,02%, 51-100 5,31% i više od 100 krava i junica imalo je 2,67% farmi.
Naslovna fotografija: bigstockphoto.com, bibiphoto
Tagovi
Autor