• Proizvodnja mleka
  • 28.02.2021. 09:00

Mleko od krava sa farme ili sa slobodne ispaše - koji je vaš izbor?

Preporuke da krave treba da budu na slobodnoj ispaši, pritisci o dobobiti životinja i potreba na tržištu za mlekom gde kupac želi da zna njegovo poreklo rezultiralo je, za sada samo u nekim evropskim zemljama, zaokretom u mlekarstvu.

Foto: Depositphotos/huggy1
  • 212
  • 125
  • 0

Savremeno mlekarstvo nastalo je na principu - kako smanjiti troškove ishrane, a pri tom tehnološkim, genetskim i selekcijskim radom po grlu postići maksimalnu proizvodnju mleka i takođe osigurati optimalne uslove držanja i zdravstvenog stanja. Visoka proizvodnja i veliki napori nepobitno izazivaju stres kod životinja, što je kasnije i jedan od uzroka pojave određenih bolesti.

Granice u proizvodnji se kontinuirano pomeraju. Borba na tržištu danas je rezultirala da na evropskim farmama imamo grla koja u jednoj laktaciji proizvode i preko 10.000 litara mleka. Ako je za nastanak jednog litra potrebno 500 litara krvi da procirkuliše kroz vime, onda možemo samo zamisliti o kojim naporima se radi tokom cele laktacije.

Preporuke da krave treba da budu na slobodnoj ispaši, pritisci o dobobiti životinja i potreba na tržištu za proizvodom gde kupac želi da zna njegovo poreklo rezultiralo je, za sada samo u nekim evropskim zemljama, zaokret u mlekarstvu i pojave mleka sa pašnjaka.

Slobodna ispaša smanjuje troškove

U Velikoj Britaniji postoji, sada već brend u supermarketima pod nazivom: "Mleko krava koje skaču od sreće", a nastao je kao nužna potreba novog pravca u ovom sektoru. Konvencionalno proizvedeno na farmi, u mnogim zemljama nema rentabilnu otkupnu cenu. Nedostatak povoljne cene farmeri u Britaniji nadomestili su prodajom skupljeg litra mleka, sa slobodne ispaše, od krava koje tokom godine minimalno 180 dana više od šest sati dnevno provode na ispaši, slobodno se krećući.

Ono obiluje hranjivim materijama koje grla ispašom unose od raznih biljnih vrsta, aromatičnih i lekovitih trava. Sa druge strane, ovakav princip proizvodnje smanjuje troškove veterinarskih usluga, procentualno opada rizik od pojava raznih bolesti, samim time je bez zaostataka antibiotika i raznih animalnih hormona.

Kako do većeg prinosa mleka kod muznih krava?!

Često se kod nas koristi izraz "prerađeno mleko" pod kojim se podrazumeva da je pasterizovano i kao takvo termički obrađeno i pušteno u prodaju. Međutim jako bitna činjenica je da slobodna ispaša ne može parirati farmerskom uzgoju krava u pogledu količine, a sa druge strane za potrošača to i nije toliko bitno ako striktno traži mleko poznatog porekla nastalo na principima organske poljoprivredne proizvodnje.

Kako mleko dobije oznaku sa pašnjaka?

Za ovakav tip uzgoja, farmer mora da osigura znatne površine za ispašu i da očekuje manje proizvedenih količina. Međutim, u prodaji mleko sa pašnjaka ili livada dostiže i dvostruko veću cenu koštanja. Šta je to što nam garantuje da je ono nastalo od životinja koje se isključivo hrane ispašom? 

U pitanju je certifikat koji izdaje ovlašćena certifikaciona kuća i koja kontinuirano tokom godine obavlja monitoring ovakve proizvodnje mleka. Osnovni kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni su:

  • Slobodna ispaša na pašnjacima;
  • Hrana/trava ne sme da bude tretirana pesticidima niti veštačkim đubrivima;
  • Potpuna zabrana korišćenja antibiotika. U izuzetnim slučajevima njihove upotrebe, krava se izuzima iz stada minimalno na godinu dana i
  • Ispaša tokom celog dana bez ograničenja na nekoliko sati.

Ovakav model prihvatljiv je u državama sa uređenim sistemom, razvijenom svešću proizvođača i potrošača o zdravim proizvodima i jakom kupovnom moći stanovništva.


Tagovi

Proizvodnja mleka Slobodna ispaša Laktacija Prerađeno mleko Proizvođači Potrošači Pašnjaci


Autor

Adi Pašalić

Više [+]

Adi je magistar Poljoprivredno-prehrambenog univerziteta u Sarajevu sa specijalizacijom na odseku Tehnologija uzgoja životinja.