Bez obzira na zimski period nosivost koka se može održati ali isključivo uz dobru ishranu i adekvatne uslove smeštaja.
Kada nastupi zimski period i kada zbog nižih temperatura i skraćenja obdanice počinje period slabije nosivosti treba obratiti pažnju na negu kokošaka. Samo na taj način seoska domaćinstva mogu imati dovoljno jaja i tokom zime.
Da bi živina bila zdrava potrebna je dobra nega, uslovi smeštaja i adekvatna hrana, a što je hrana raznovrsnija to je živina zdravija. Kako nosilje u kavezima zahtevaju uravnotežene i izbalansirane obroke tako i koke u slobodnom uzgoju imaju svoje zahteve bilo da se radi o ishrani, vodi, osvetljenju, higijeni koji se zarad dobre nosivosti moraju ispoštovati.
Kada su u pitanju hladni zimski dani stručnjaci preporučuju pojačanje žitarica u ishrani što znači da se živini mora obavezno davati pre svega kukuruz, zatim suncokret, tritikale, pšenica. Pojedini proizvođaci tvrde da manje - više isto sada živinu hrane kao i tokom godine, samo više količinski.
I tokom zimskog perioda voda je veoma bitna te količinu i čistoću treba redovno proveravati obzirom da je higijenska ispravnost vode primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Tokom zimskih meseci sa niskim temperaturama voda koja se daje živini ne bi trebalo da bude ni previše topla ni hladna. Stručnjaci kažu da kokoškama neće puno nauditi situacija ako jedan dan ostanu bez hrane, ali bez vode hoće. Voda igra važnu ulogu u regulisanju telesne temperature, varenju hrane te je neophodno češće proveravati posude i vodu menjati kako bi bila mlaka.
Nenad Perić iz Čelareva trenutno u dvorištu ima više od 100 komada živine, najviše rase leghorn koje su dobre nosilje. Kao i mnogi drugi proizvođači prateći zahteve i potrebe kupaca da jaja kao i meso budu proizvedeni ne u kavezima već u prirodnoj sredini praktikuju uzgoj kokošijih jata u manjim kokošinjcima koji obavezno imaju ispuste. Tokom leta živina je više napolju, velikom dvorištu i bašti gde ishranu dopunjuju travom i različitim povrćem.
"Tokom zime ishrana se zasniva na 40 odsto mlevenom kukuruzu - prekrupi, a ostalo je zrnasta hrana, stočni grašak, crni i beli suncokret, zob, žito, tritikale i sirak", kaže Perić objašnjavajući da u periodu kada je kraći dan i živina zatvorena u prostoriji mora biti dovoljno svetlosti te koristi veliki reflektor.
"Veoma je bitna svetlost, u dobrim uslovima koke nose i kada je napolju minus, ali i drugi uslovi moraju biti ispunjeni, a to je higijena - te ja praktikujem prostirku od piljevine. Važno je da što duže ostane suva i rastresita i da stvara toplotnu izolaciju i da se redovno čisti", rekao nam je Perić i napomenuo da u periodima kada koke hodaju po dvorištu trudi se da nema blata obzirom da koke ne bi trebalo da kvase noge i hodaju po mokroj površini.
Perić kaže da toplu vodu redovno daje, a ukoliko tokom noći najavljuju niske temperature i preti opasnost od smrzavanja posude iznosi da voda ne bi zaledila. Iz preventivnih raloga dodaje vitamine, ali i jabukovo sirće kao i beli luk te su mu koke uvek u dobroj kondiciji i sada bez obzira na niske temperature potvrđuju dobru nosivost.
Tagovi
Autorka
