Moravke iz Vladimirovca slobodno šetaju na 32 hektara, uzgajivača pohvalila i inspekcija

Svinjarstvo u Srbiji, nažalost, poslednjih godina suočava se sa ozbiljnim problemima. Usled visokih troškova proizvodnje, pada cena kao i prekomernog uvoza mesa došlo je do gašenja mnogih domaćih farmi, ali i do znatnog pada domaće proizvodnje, što dovodi ovu važnu granu stočarstva do same ivice opstanka.

Uprkos tome, Nikola Bodrožić iz Vladimirovaca kraj Alibunara pre tri godine je odlučio da se bavi uzgojem svinja. Opedelio se za autohtonu rasu moravka koja je nekada bila najzastupljenija kod nas, a danas je pred istrebljenjem.

"Moravka je lepa, jako umiljata, mirna i zahvalna svinja za čuvanje, ni nalik domaćoj beloj. Zato sam i rešio da baš nju gajim i nisam se pokajao", počinje on svoju priču.

Meso kvalitetno, sa manje masti

Pre više od dva veka ova rasa je bila jedna od najrasprostranjenijih, a ime je dobila po reci Moravi, jer se u tom predelu najviše gajila. Nije bilo domaćinstva u Šumadiji koje nije posedovalo moravku, a po svemu sudeći mnogi se i sada trude da spreče nestanak ove i te kako vredne rase svinje.

Moravka pripada mesnato masnom tipu, što znači da je meso ove rase ukusno i kvalitetno, jer između ostalog, sadrži manje masti od drugih.

Nakon što je odlučio da gaji baš ovu rasu, Bodrožić je najpre kupio devet krmača i jednog nerasta poreklom iz Banata, neke i iz drugih delova Srbije, da bi nakon dve godine imao 28 krmača i dva nerasta. U planu je, kaže, da drži oko 50 krmača.

Svinje moravke: Lake za uzgoj, a kakve su majke?

"Trenutno imamo oko 160 prasića, ali taj broj se menja iz dana u dan, jer se krmače stalno prase. Jedna krmača može da oprasi od 8 do 13 prasadi, ali ako proceni da ne može sve da ih nahrani shodno njihovim potrebama, ona ih uništi, odbaci", ističe on i dodaje da nakon prašenja zalučivanje prasadi traje 40 dana.

Slobodan uzgoj

Krmače se prase tokom cele godine, s tim što se u novembru odvajaju nerastovi kako se ne bi prasile i tokom zimskih meseci. Moravka jede sve, ali je od izuzetne važnosti da se ipak hrani na otvorenom polju, dok se prasići hrane isključivo koncentrovanim smešama.

"Svinjama smo obezbedili adekvatne uslove i ishranu na pašnjacima. U pitanju je površina od 32 hektara. Između ostalog, jedu i kukuruz, povrće, voće, ma sve što im se da."

U planu širenje proizvodnje

Kako dalje napominje, ovoj rasi svinja nije potrebna posebna nega i pažnja, ali se on ipak trudi da im obezbedi sve. Tako je nedavno dobio pohvale od strane inspekcijskog nadzora zbog sprovođenja svih sanitarnih mera.

S obzirom na to da od ove godine ima pravo na subvencije koje dodeljuje država, Bodrožić planira da proširi svoju proizvodnju.

"Osim toga što želim da povećam broj svinja, u planu je da plasiramo i proizvode od mesa. Za sada nismo u mogućnosti da proizvedemo veće količine kulena, suvog mesa i kobasica, ali ćemo u saradnji sa prijateljima koji se time bave uskoro moći to da postignemo", zaključuje.