U Sombru je ovog vikenda održan veliki Međunarodni sajam peradarstva na kom izlažu ozbiljniji odgajivači i najbolji primerci čuvaju se baš za ovaj sajam.
U Somboru je ovog vikenda održan 49. Međunarodni sajam peradarstva. Učestvovalo je više od 300 odgajivača i sudija iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bugarske koji su izložili više od 2.500 golubova, kunića, ukrasne živine i ukrasnih ptica. U okviru sajma održan je i Državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije i 6. Memorijal "Prim. dr Zoran Parčetić".
Odgajivači su u Somboru izložili više od 1.500 primeraka golubova, a najbrojniji su bili primerci domaćih rasa. Josa Parčetić iz Sombora golubar i sudija golubar je više od 30 godina. Kaže, prve golubove dobio je kao dečak. Bilo je u njegovom golubarniku različitih rasa dok se nije opredelio za stare autohtone. Pre 20 godina na nagovor starijih sudija i sam se upleo u ove vode.
"Držim somborske plavosrcaste, što jedna od četiri priznate somborske rase golubova. To je dvobojni golub, sa lepim crtama. Ima partiklu ispod samog kljuna, kapa mu mora biti visoka, ali ne previše, mora imati rozete na oba uha, lepo ocrtano srce na leđima, crn kljun, figuru letača, dobru strukturi perja", objašnjava Parčetić.
Formiranje ove rase goluba letača počelo je 1928. u Somboru. Rasa je nastala ukrštanjem bačkotopolskih visokoletača i staparskih letača. Drže ga najviše golubari u Somboru i okolini.
"Teško se ovaj golub širi van granica Bačke. Sombor još uvek ima dobre primerke i nadam se da će se održati rasa."
Josip Bačić iz Subotice za sajam je odabrao novosadske prugaste letače, subotičkog jednobojnog plavog goluba, budimpeštanske visoko letače, rumunske letače i pismonoše.
"Volim golubove i zato držim toliko rasa. Problem je što mladi nisu zainteresovani za golubarstvo. Neće niko ni da im poklonite", kaže Bačić koji je golubar skoro 40 godina i od tada svake godine ide na izložbe i sajmove. Kako kaže, za svaku izložbu ove ptice se moraju posebno pripremiti. Pre svega posebna hrana i vitamini da bi oni lakše podneli stres.
Sudija i golubar iz Subotice Zoltan Montai na somborskom sajmu redovno učestvuje kao sudija. Kako kaže u Somboru izlažu ozbiljniji odgajivači i najbolji primerci čuvaju se baš za somborski sajam. Kao golubar drži budimpeštanske visokoletače i subotičke beloprugaste.
"Subotički beloprugasti golub stara je rasa, a budimpeštanski je svetski golub, ima ga od Kanade do Australije. Inače Subotica ima osam priznatih rasa golubova", kaže Montai.
Kako kaže za svaku rasu golubova postoji standard i odgajivači se toga moraju pridržavati. Montai dodaje da je golubarstvo velika obveza i u tome vidi razlog što nema mladih golubara.
Odgajivači iz Hrvatske zbog granice nisu mogli doneti svoje primerke, ali su na sajmu učestvovali kao sudije. Evropski sudija za golubove i član Hrvatskog saveza udruga odgajatelja sitnih životinja Republike Hrvatske Damir Ćosić ocenjivao je američkog kinga.
"Kada si evropski sudija znači da si univerzalni sudija za sve rase, ali smo i uže specijalizovani, pa sam ja specijalizovan za američke kingove, koje dugo godina i uzgajam. To nije golub letač, već privredni golubovi. Napravljen je u Americi kao privredni golub i tek prije dvadesetak godina postao je izložbeni golub. Amerikanci su ga stvorili zbog mesa, gajen je na farmama i težak je od kilograma pa do 1, 6 i čak 1,8 kilograma", kaže Ćosić koji golubove drži već 60 godina.
Na somborskoj izložbi nije bilo puno golubova ove rase, a Ćosić kaže da su izloženi primerci srednjeg kvaliteta, uz nekoliko vrhunskih primeraka. Širom Evrope i sveta postoje posebni klubovi samo odgajivača američkih kingova i specijalizovane izložbe.
Na somborskom sajmu svoj prostor imali su i kunići. Od orijaša do patuljastih rasa.
"Ima više od 160 kunića različitih rasa. Ocenjuje se težina, gustina krzna, boja, zdravstveno stanje kunića. Srbija ima dosta odgajivača, ali to je skup hobi. Najviše se gaje orijaši, novozelandski beli, novozelandskih crvenih, a sada je ekspanzija patuljastih rasa, kao što je patuljasti ovoliki", kaže sekretar Asocijacije odgajivača sitnih životinja Srbije Davor Marković, koji na somborskom sajmu više od 10 godina ocenjuje kuniće.
Redovan učesnik somborskog sajma peradarstva je predsednika Sveza odgajivača sitnih životinja Severne Makedonije Vančo Ilievski. Nije bio samo gost sajma već sudija za živinu.
"Svi odgajivači koji ulažu u svoje primerke žele da učestvuju na izložbi u Somboru, što je dokaz da je ovaj sajam kvalitetan i priznat. Poseta je dobra, vrhunske su sudije", kaže Ilievski i dodaje da Severna Makedonija ima nekoliko priznatih rasa golubova i živine, a sada im je cilj da te rase budu priznate i u evropskom savezu.
Međunarodni sudija za živinu Dražen Biličić iz Hrvatske desetak godina dolazi na somborsku izložbu i ocenjuje patuljaste kokinkine.
"Izloženi primerci kvalitetniji su nego prošle godine. To je ukrasna kokoš koja u uzgoju zahteva mnogo nege i brige. Najteže je kod njih očuvati čistim bujno perje", kaže Bilić koji je i odgajivač autohtonih hrvatskih rasa živine. Najpopularnija je hrvatska patuljasta kokoš čija je standardizacija počela 2006. godine, mada je postojala i davno pre, za koju lokalni odgajivači dobijaju poticaje i posavka kukmasta kokoška nastala 90-tih godina.
"Najstarija hrvatska rasa je kokoš hrvatica, spominje se još 30-ih godina XX veka, ali ona se manje uzgaja. Treba raditi s odgajivačima da što više drže autohtone, čistokrvne rase, a ne hibride. Rase nastaju tako što mi odgajivači vidimo u seoskim domaćinstvima primerke koji vrede i krenemo u selekciju, gde tražimo određene karakteristike koje ih razlikuju od drugih rasa", kaže Biličić i dodaje da hrvatskih rasa živite ima u Sloveniji, Nemačkoj, Srbiji, kao što hrvatski odgajivači drže somborsku kaporku.
Sajam peradarstva u Somboru otvorio je pomoćnik ministra za poljoprivredu dr Nenad Katanić. Organizatori sajma u saradnji s Gradom Somborom podelili su 5.000 besplatnih ulaznica za somborske učenike i 100 ulaznica za dobrovoljne davaoce krvi koji su krv dali u januaru. Sajam je organizvalo Društvo odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871" i jedan od najvećih sajmova u ovom delu Evrope.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
