Ima 600 golubova - zna brojeve svih prstenova

Broj golubova u golubarniku poznatog niškog privrednika Nebojše Đorđevića premašio je 600, što je najviše u niškom kraju, ali Đorđević kaže da i dalje prepoznaje sve svoje golubove i zna koje brojeve imaju na prstenu na nozi.

"Oni su moji drugovi, provodim puno vremena sa njima, jer sam golubarnik napravio na radnom mestu, odnosno na stovarištu građevinskog materijala čiji sam vlasnik. Dok radim golubi su tu sa mnom tako da ih lako prepoznajem. Kao što junak iz narodne pesme kaže: "Za noć bude po trista janjaca, ja sam svako po ovci poznav'o, Roksandu ću po braći poznati". Tako i ja znam sve svoje ptice", objašnjava niški privrednik.

"Gledamo u nebo i divimo se kako lete"

Golubarstvom počeo da se bavi još kao sedmogodišnji dečak i to igrom slučaja, zato što je u njegovo dvorište pao jedan golub. Mnogo mu se dopala ta ptica i krenuo je da ih nabavlja.

"Neke su mi poklanjali stariji golubari, neke sam kupovao od džeparca. Golubarstvo međutim, nije bilo u to vreme na 'dobrom glasu'. Vladalo je ubeđenje da od onog ko se time bavi neće biti ništa u životu. Naravno da to nije tako, među nama golubarima ima i odličnih privrednika, lekara, sportista... Poznati košarkaški trener Dušan Duda Ivković bio je strastveni golubar."

On je kazao da se dvadesetak godina učestvovao na takmičenjima golubara i ostvarivao zavidne rezultate, ali zapravo se nikada nije takmičio zbog medalja i pehara već da bi se družio sa ljudima koji imaju isti hobi kao on.

Golubovi pismonoše koji leče 'povrede' i osvajaju šampionske titule

"Najveće mi je zadovoljstvo kada ujutru dođu kod mene prijatelji, pustimo golubove, gledamo u nebo i divimo se kako lete. Družimo se, pripremimo roštilj ili ispečemo prase, napravimo gozbu, pričamo o golubovima, ali i o mnogim drugim stvarima", rekao je Đorđević.

Golubarstvom se uči odgovornost

Prema njegovim rečima, broj golubara u Nišu se proteklih godina značajno smanjio jer jedna za drugom nestaju porodične kuće u čijim dvorištima su se nalazili golubarnici.

"Umesto porodičnih kuća sada imamo solitere u kojima ljudi žive drugačije nego što se nekada živelo. Ranije ste imali jedan posao pa kad se vratite kući hranite golubove, svrate vam komšije na kafu i druženje. Sada toga nema, ljudi rade više poslova, a mnogo se manje druže i nemaju vremena za hobije poput golubarstva", istakao je pozanti niški privrednik poznatiji kao Neša golubar.

Dodao je da on preporučuje golubarstvo mladim ljudima kao hobi jer će ih naučiti da budu odgovorni pošto ptice ne možete da nahranite sada, pa za nedelju dana, već morate da stalno vodite računa o njima.

"Golubarstvo nije skup hobi. Za 300 dinara možete da kupite desetak kilograma pšenice i kukuruza i nahraniti stotinu golubova, a za taj novac ne možete da kupite ni jednu kutiju cigareta", kategoričan je Đorđević.

Čuva sve ptiće koji se izlegu

Broj golubova u Đorđevićevom golubarniku se stalno povećava jer čuva sve ptiće koji se izlegu, a dobija ih i na poklon od prijatelja, ali i od naslednika preminulih golubara. U njegovim kavezima su zastupljeni niški visokoletači u crnoj i crvenoj boji i srpski visokoletači koji su u plavim i sivim bojama.

Belih golubova je malo, međutim, upravo zbog njih, mladenci pozivaju Nešu na svoja venčanja, kako bi im puštanjem golubova ulepšao trenutke neposredno nakon sklapanja braka.